Životni standard u Srbiji je, ako je verovati prestavnicima vlasti, bolji nego u regionu i Evropi - jer je tamo sve preskupo. Ako je verovati novčanicima, onda je jasno da su stvari drugačije, jer prosečan Beograđanin može da priušti manje hrane, odlazaka u restoran ili bioskop od stanovnika prestonica u regionu, dok mu na rentu ode drastično veći deo plate koju zaradi tokom jednog meseca.
U pričama o blagostanju koje servira vlast u Srbiji, nezaobilazno je i poređenje sa državama regiona.
Kako bismo proverili da li se zapravo najbolje živi u Beogradu, uporedili smo kupovnu moć sa građanima srpske prestonice sa standardom onih koji žive u Ljubljani, Zagrebu, Budimpešti, Bukureštu, Atini i Sofiji.
Proverili smo koliko sa prosečnom platom građani mogu da kupe hrane, ali i koliko koštaju rente i kvadrati stanova, pa i obroci u restoranima.
Prvo, proverili smo kolike su prosečne plate u ovim prestonicama.
PROČITAJTE JOŠ
U srpskoj prestonici, prosečna plata je u oktobru, prema poslednjim podacima, oko 110.000 dinara (940 evra). Potom, prosečna plata u Ljubljani je Sloveniji je 1.470 evra, što je za 530 evra više nego u Beogradu. Na red dolazi susedni Zagreb, u kojem je prosečna plata u septembru iznosila 1.322 evra (382 više nego u Beogradu). Što se tiče mađarske prestonice, prosečna plata u Budimpešti iznosi oko 1.100 evra (160 više nego u Beogradu).
Proverili smo plate i u rumunskoj prestonici, Bukureštu. Prema zvaničnim podacima, prosečna zarada u septembru iznosila je 5.980 leja, što je oko 1.200 evra (260 više od beogradske plate). Potom, prosečan Grk u Atini zaradi 1.700 (760 više nego u Beogradu), a Bugarin u Sofiji 1.000 (40 evra više).
Dakle, u svim glavnim gradovima koje smo poredili, prosečne plate veće su nego u Beogradu.
Kako bismo proverili koliko je novca potrebno za život, kreirali smo potrošačku korpu, u koju smo stavili litar mleka, veknu hleba, pakovanje od 10 jaja, kilogram pilećeg filea, kilogram mlevenog mesa, kilogram jabuka, isto toliko krompira i crnog luka. U beogradskim marketima, ove namirnice koštaju u proseku 3.000 dinara (25 evra). Sa prosečnom platom, Beograđanin ovu kupovinu može da ponovi 37 puta tokom jednog meseca.
U Ljubljani, ovakva korpa košta u proseku 31 evro, a iako su namirnice skuplje, prosečan građanin ovu kupovinu tokom meseca može da ponovi 47 puta.
Zagrebačka korpa koja sadrži ove namirnice košta 30 evra, a sa prosečnom platom, ova kupovina može da se ponovi 44 puta.
U Budimpešti sve ove namirnice koštaju oko 27 evra, dakle prosečna prestonička plata „pokriva“ 40 istih kupovina.
Na red dolazi Bukurešt, u kojem ove namirnice u proseku koštaju 24 evra, što znači da je sa prosečnom platom ovu kupovinu moguće ponoviti čak 50 puta. Ove namirnice, potom, u Atini koštaju 33 evra, što je najviše od svih gradova, ali prosečna plata „pokriva“ 51 kupovinu.
Na kraju smo proverili cene u Sofiji, a ova korpa košta ukupno 27 evra, pa sa prosečnom platom tokom jednog meseca može da se obavi 37 kupovina, što je zapravo isto kao u Srbiji.
PROČITAJTE JOŠ
Dakle, bez obzira na cene namirnica, životni standard viši je u svim gradovima koje smo poredili sa Beogradom, osim u bugarskoj prestonici, u kojoj je isti.
Naravno, u obzir treba uzeti i rentu, a jednosoban stan u centru Beograda izdaje se, u proseku, za 730 evra (prema podacima sajta Numbeo koji prikuplja informacije o troškovima života širom sveta), što je 77 odsto prosečne plate. Naravno, ovaj opseg varira, a prema podacima agencija za nekretnine, na Starom Gradu kirije za jednosobne stanove idu od 650, pa sve do 990 evra. Potom, u Ljubljani renta jednosobnog stana u centru iznosi 820 evra, što je više nego kod nas, ali troškovi stanarine u ovom slučaju iznose 55 odsto plate.
Bolje od Beograđana, „prolaze“ i Zagrepčani, koji za jednosobni stan u centru grada izdvajaju u proseku 650 evra, dakle pola plate.
Potom, oko 600 evra košta renta jednosobnog stana u centru Budimpešte, što znači da kirija iznosi 55 odsto prosečne plate.
Što se tiče Bukurešta, prosečna renta jednosobnog stana u centru grada je oko 510 evra, dakle 42,5 odsto plate.
A kada je u pitanju Atina, prosečni jednosobni stan u centru je 560 evra, dakle 33 odsto plate.
Na kraju, tu je Bugarska, u kojoj prosečna renta jednosobnog stana u centru Sofije iznosi 490 evra, dakle skoro pola prosečne plate.
Kada se sve rente uporede sa platama, jasno je da, kada su ovi osnovni troškovi života u pitanju, najveći deo plate na stanarinu ode upravo Beograđanima.
Pored cena u prodavnicama, uporedili smo i cenu večere za dve osobe u restoranu, mesec dana treninga u teretani, kao i bioskopske karte.
Večera za dve osobe u beogradskom restoranu srednje klase košta 5.000 dinara (42 evra), mesec dana u teretani je u proseku 3.500 (30 evra), a jedna karta u bioskopu, u proseku, 700 dinara (šest evra), što je ukupno 9.200 – za jednu večeru, redovne treninge i jedan odlazak u bioskop. S obzirom na to da je teretanu dovoljno uplatiti jednom, ostatak prosečne plate može da pokrije ukupno 18 odlazaka u restoran ili bioskop. U Ljubljani, iste aktivnosti koštaju 50 evra za večeru za dvoje, 40 za teretanu i osam za bioskopsku kartu, pa prosečna plata „pokriva“ mesec dana treninga i još ukupno 24 večera ili filmova.
Zagrepčani prosečnu večeru za dvoje plaćaju 55 evra, treninge za mesec dana 45, a bioskopsku kartu šest, pa prosečna plata može da im obezbedi redovne treninge, a uz to još i 20 odlazaka na večeru ili film.
Ove aktivnosti u Budimpešti koštaju po 52 evra za večeru za dvoje, 47 za teretanu i sedam za bioskopsku kartu, pa jedna prosečna prestonička plata u Mađarskoj, osim mesec dana treninga, „pokriva“ još i 17 odlazaka na večere ili u bioskop, što je za nijansu lošije nego u Beogradu. Na red stiže i Bukurešt, u kojem prosečna večera za dvoje košta 42 evra, teretana isto toliko, a bioskopska karta sedam, pa prosečna plata može da priušti mesec dana treninga i još 23 večere ili filma.
Večera za dvoje u Atini košta, u proseku, 52 evra, teretana 44, a bioskopska karta 8,5 – što znači da prosečna plata, osim redovnih treninga, „pokriva“ 27 večera ili bioskopskih projekcija.
Potom, u Sofiji ove aktivnosti koštaju po 40 evra za večeru za dvoje, 30 za teretanu i osam za bioskopsku kartu, što znači da pored treninga, prosečna plata može da „pokrije“ još 20 večera illi filmova.
Prema ovoj računici, srpska prestonica se ponovo loše kotira, a manje aktivnosti mogu da priušte samo stanovnici Budimpešte.
Dakle, kada se sve „stavi na papir“, jasno je da Beograđani žive gore od stanovnika metropola u regionu, jer mogu da priušte manje hrane, a ako nemaju stan već plaćaju rentu, od plate do plate mogu samo da preživljavaju.
BONUS VIDEO Osećaju li građani u novčaniku „sunovrat“ inflacije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare