"Država da se suzdrži od podizanja plata u javnom sektoru"

"Potpun oporavak Evrope nije na vidiku, što je naravno loša vest za Srbiju i za Balkan, imajući u vidu međuzavisnost naših privreda sa evropskim", rekao je on za Magazin Biznis.Kako je kazao, kao i posle globalne finansijske krize i ovoga puta će Evropa izvući "najdeblji kraj" zbog sistemskih nedostataka evrozone."Ideja o izdavanju zajedničke evropske obveznice za oporavak od 500 milijardi evra, možda zvuči obećavajuće u široj javnosti, ali ova inicijativa je u potpunoj nesrazmeri sa veličinom fiskalnih problema i sistemskih nedostataka monetarne unije. Tako da će se nakon zdravstvene i ekonomske krize Evropa suočiti sa ozbiljnom i dugotrajnom političkom krizom", rekao je Altiparmakov.On je upozorio da je važno da se Vlada Srbije obazrivo odnosi prema državnom budžetu i da se maksimalno suzdrži od novih zaduživanja koja bi javni dug osetno povećala iznad 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)."Direktni zdravstveni troškovi pandemije, u smislu kupovine respiratora i druge medicinske opreme, iznose blizu jedan odsto BDP-a ili 400 miliona evra i sami po sebi ne bi bili veliko opterećenje za srpski budžet. Glavni udar na budžet zapravo predstavlja ekonomska kriza koju je pandemija pokrenula, tako da je cena ekonomskog paketa za pomoć privredi od 10 odsto BDP-a, zapravo, deset puta veća od samih medicinskih troškova", kazao je Altiparmarkov.Ocenio je da u slučaju drugog talasa pandemije Vlada Srbije ne bi mogla da ponovi izdašan program pomoći već bi, da ne bi povećavala javni dug, morala da se ograniči na ciljane i ograničene mere za dodatnu podršku privredi."Bilo bi dobro, ne samo iz budžetskog ugla već i sa stanovišta solidarnosti i smanjenja nejednakosti – da se suzdržimo od daljih povećanja plata u javnom sektoru dok se privatni sektor koliko-toliko ne oporavi", rekao je Altiparmarkov.Njegova je procena da planirane reforme ove godine neće biti sprovedene, ali da je veći problem što reforme javnog sektora nisu bile urađene na zadovoljavajući način ni u godinama pre krize."Tako smo, recimo, 2013. godine uzeli projektni zajam od Svetske banke za reformu javnih preduzeća, uz uslov da primenjujemo novi zakon kojim se direktori javnih preduzeća biraju na javnim konkursima. Kao što znamo, to je ostalo mrtvo slovo na papiru. Slične poražavajuće rezultate beleže i drugi zajmovi i reformski projekti Svetske banke – za reformu EPS-a, za uvođenje platnih razreda, za racionalizaciju javnog sektora koja je urađena stihijski, bez ikakvog plana", ocenio je Altiparmarkov.Komentarišući šta u ekonomskom razvoju treba da budu prioriteti Srbije on je rekao da prioritet ne treba da bude ekonomski rast, već izgradnja uređenog društva."Visoke stope privrednog rasta, same po sebi, ne garantuju prosperitet. Tako su šampioni ekonomskog rasta u protekloj deceniji, sa stopama višim od sedam odsto godišnje bili Etiopija, Obala Slonovače i Džibuti, ali sumnjam da bi građani želeli da nam to budu uzori", rekao je Altiparmarkov.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram