Porodica Draganić, bračni par Nikola i Bojana odlučili su da pokrenu biznis od kojeg mnogi zaziru, i otvorili svoje poljoprivredno gazdinstvo. Međutim, oni se ne bave “klasičnim” poljoprivrednim poslovima – uzgojem kukuruza ili goveda. Naime, ovaj bračni par odlučio je uzgaja mikrobilje – mlade biljke koje se koriste u ishrani i pružaju niz korisnih efekata ljudskom organizmu. Počeli su biznis koji ne traži velika početna ulaganja, sada od njega žive i imaju savet za sve one koji razmišljaju o ulasku u preduzetničke vode – nema mesta za strah.
Kako za portal Nova.rs kaže Nikola Draganić mikrobilje su mlade, jestive biljke, a u pitanju je uglavnom povrće, mada ima i žitarica i začinskog bilja. Rastu iz posebne vrste semena, ali su zapravo u pitanju iste vrste kao i kod odraslih biljaka.
“Nemaju ni cvet, ni plod, samo mali koren u zemlji, tanku stabljiku i kotiledone, odnosno prve listove. Mikrobilje je u svetu već dugo poznato i u širokoj je upotrebi. Koriste ga i domaćinstva u ishrani, ali se viđa i po restoranima i hotelima. Kod nas, ova tema još uvek nije dovoljno poznata ljudima, a zbog toga je nama veoma bitno i da radimo na edukaciji i na tome da upoznajemo ljude sa ovom temom, da im približimo ovu oblast i da ukažemo na značaj i važnost mikrobilja”, priča Nikola Draganić.
Kako naš sagovornik ističe, najveća prednost mikrobilja je u tome što pruža brojne zdravstvene benefite. Razlog za to krije se u specifičnoj strukturi ovih biljčica, jer su, kako priča Draganić, svi nutrijenti koncentrisani u velikim količinima u tako malim biljkama.
“Bogate su vitaminima, mineralima, karotenoidima i drugim jedinjenjima, i to u znatno većim količinama nego što je to kod istih vrsta odraslih biljaka”, kaže naš sagovornik.
Draganići su se, i pre ovog poslovnog poduhvata, bavili poljoprivredom. Uzgajali su povrće i voće za sopstvene potrebe, jer im je zdrava ishrana uvek bila važna.
Međutim, ideja za pokretanje ovog biznisa rodila se na godišnjem odmoru u Australiji.
Nikola Draganić se tamo upoznao sa mikrobiljem i video koliko su ove namirnice tamo rasprostranjene.
“Tako smo vremenom počeli da ga mi sami koristimo u ishrani, a posle toga se javila ideja da svima pružimo mogućnost da uživaju u ovim biljkama, koje su zaista dar prirode”, priča nam Draganić.
Kako naš sagovornik objašnjava, Draganići su prvo testirali svoje proizvode, jer su želeli da budu sigurni u kvalitet.
Ipak, on ističe da se nisu bojali neuspeha.
Kada su u pitanju izazova sa kojima su se susretali na početku, to su oni koji su verovatno poznati svim ljudima koji pokreću sopstveni biznis – kako da razviju ideje, realizuju biznis plan i strategiju i održe stalan kvalitet proizvoda.
Ipak, konstantni izazov je širenje znanja o mikrobilju u javnosti.
“Kod nas ljudi nisu baš poznati po tome da će oberučke da prihvate nešto što im je novo i nepoznato ali, sa druge strane, mnogi veoma pridaju značaj i vode računa o zdravom stilu života. Zato se mi od početka i trudimo da što više pričamo o mikrobilju i njegovoj važnosti”, priča Draganić.
Ljudi su, prema njegovim rečima, pozitivno odreagovali na njihov biznis, a to se odrazilo i na prodaju.
“Ovo zapravo i nije tako neobično, kada znamo kakve su nam navike u ishrani danas – često se hranima neredovno i nekvalitetno, što zbog posla i načina života, što zbog drugih okolnosti, i u tom smislu, mikrobilje zaista pomaže u poboljšanju zdravih navika. Što se tiče našeg bliskog okruženja i okoline, to je suvišno i spominjati, svi su već bili upoznati i podržavali ono čime se bavimo, mnogo pre nego što smo iz toga razvili biznis”, kaže naš sagovornik.
Naš sagovornik u biznis priču nije ušao sam, već sa porodicom.
“Zeleni zalogaj” je zapravo prvi brend koji je Draganić razvio u okviru svog poljoprivrednog gazdinstva, i on je nosilac samog procesa izgoja mikrobilja, ali pomažu mu supruga Bojana, roditelji i drugi članovi porodice.
“Mi nismo kompanija, tako da nemamo zaposlenih u pravom smislu te reči, ali svi učestvujemo i svako daje neki svoj doprinos. Recimo, moj brat ima svoju kompaniju koja je zaslužna za našu prisutnost na internetu, primera radi sajt i društvene mreže, digitalni marketing i ceo taj aspekt našeg poslovanja, dok je supruga urednik i autor bloga i zadužena je za odnose sa javnošću”, objašnjava naš sagovornik.
Takođe, njegova supruga Bojana potiče iz advokatske porodice, tako da su upravo oni zaduženi za pravne poslove u “Zelenom zalogaju”.
“Svako je dao svoj doprinos, uložio znanje, trud i vreme za ovaj zajednički poduhvat”, kaže Draganić.
On dodaje da je porodični biznis ipak isti kao i svaki drugi – zahteva posvećenost, kontinuiran rad, trud i vreme, a ponekad i odricanja.
Ipak, bez obzira na sve, naš sagovornik kaže da rad sa porodicom ima brojne prednosti. To je svakako mogućnost da sarađuje sa ljudima koji su mu najbliži i baš zbog toga zna da niko neće odustati. Svakako se, kako kaže, ponekad desi i nesuglasica, ali ističe da je dobra stvar to što svi znaju da se neće posvađati toliko da neko napusti posao, dobije otkaz, okrene leđa i ode na svoju stranu.
Draganić kroz osmeh dodaje da je mana porodičnom biznisu to što se često desi da se “posao nosi kući”.
“Svi smo dobro povezani i znamo ko je za koji deo zadužen, tako da u svakoga imam puno poverenje. I to mislim da je najveća prednost porodičnog biznisa – najbliži saradnici u poslu su vam zapravo ljudi koji su vam i u životu najbliži i najbitniji”, kaže Draganić.
Draganić kaže da je proizvodnja i prodaja mikrobilja vrlo specifična delatnost koja je, s jedne strane, zahvalna jer mikrobilje može da se uzgaja u stambenim uslovima, raste i razvija se tokom cele godine. Takođe, ne zahteva gotovo nikakav poljoprivredni ili drugi alat za rad, semena i supstrati su dostupni na više mesta u Srbiji, a sama proizvodnja ne zahteva angažovanje mnogo ljudi.
Tako da, kako kaže naš sagovornik, početna ulaganja nisu velika.
“Naravno, ovo treba uzeti sa rezervom, jer od toga kolika je proizvodnja, zavise i početna ulaganja. Što je veća proizvodnja, trebaće vam više ljudi, prostora i tako dalje. Specifičnost je u tome što mikrobiljke zahtevaju posebne uslove u kojima se uzgajaju – adekvatnu svetlost, toplitu, strujanje i vlažnnost vazduha i slično. Sa druge strane, prvi veći segment koji predstavlja investiciju u ovom poslu jeste marketing, a pogotovo digitalni marketing i sajt, zato što je delatnost takva da vas zapravo prisutnost na internetu povezuje sa kupcima, bilo finalnim, bilo distributerima. Podrazumeva se i ulaganje u sve one ‘sporedne’ aspekte, poput pravnih i računovodstvenih, u koje morate uložiti da biste poslovali kako treba, ali smatram da u poslu, pogotovo sopstvenom, ne treba gledati određenu investiciju kao rashod, trošak ili ulaganje čisto u brojakama, nego kao vrednost koja doprinosi i poboljšava vaše poslovanje”, priča Draganić za Nova.rs.
Za kraj, naš sagovornik ima i savet za sve one koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa. Ovaj savet je i on sam primenio na početku – nije se plašio.
“Za početak je najbitnija ideja, zajedno sa voljom i željom da se ona realizuje. Mislim da je veoma važno i okupiti oko sebe pravi tim, od ljudi koji veruju u vas i vašu ideju, ali i onih ljudi koji znaju dobro da rade svoj posao i kojima verujete. I kao što sam rekao, svako ulaganje u sopstveni biznis ne treba posmatrati kroz brojke, nego gledati na to kao investiciju koja je uložena da bi dodala određenu vrednost i doprinos onome što radite“, zaključuje Draganić.
BONUS VIDEO Šta koči talentovane mlade ljude u Srbiji da pokrenu startap?