Domaća privreda umire, a strancima se deli šakom i kapom

Često se u javnosti čuje da je malim preduzećima, gde je vlasnik privatnik iz naše zemlje veoma teško da se izbore na tržištu koje je nemilosrdno i koje donosi velike izazove domaćim privrednicima. Neretko se dešava da država bogato plaća investitorima za novo radno mesto, a investitorima posao otežavaju i "pravila igre", koja još uvek nisu uspostavljena tako da bi privrednici brinuli samo o tome šta i kako da investiraju.Milena Amon iz "Udruženja preduzetnika i privrednika Srbije" rekla je za Nova.rs da se zakoni donose na brzinu i da se privrednici suočavaju sa nepovoljnim privrednim ambijentom u kojem ne važe ista pravila za sve ljude."Domaći investitori, u koje spada kompletan MSPP sektor (mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnici) suočavaju se sa nepovoljnim privrednim ambijentom u kojem ne važe ista pravila za sve. Preduzetnici i vlasnici mikro preduzeća su mahom i radnici u svojim firmama tako da osećaju i teret prevelikih opterećenja na zarade (lične dohotke ), kao i teret velikog broja nameta od kojih su mnogi parafiskalni nameti (kao što je takozvana "eko taksa" za koju su kriterijumi loše definisani i nije predviđen namenski karakter ). Službe koje treba da predstavljaju servis privrednicima su često neprofesionalne i neefikasne, a tumačenja propisa raznolika", rekla je Amon u izjavi za Nova.rs i dodala:"Korupcija je sveprisutna. Zakoni se donose na brzinu, bez sluha za predloge koje domaći privrednici daju ( kao što je Zakon o fiskalizaciji koji nema nikakav efekat na suzbijanje crnog tržišta, a predstavljaće dodatni trošak u godini krize) . Test samostalnosti je ugasio mnoge paušalce i potrebno je ukinuti ga i uvesti kategorije paušala", istakla je ona.

Na naše pitanje koliko strani investitori "odmažu" našim privrednicima, predstavnica Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ističe da oni dobijaju bogate subvencije od države, te da predstavljaju nelojalnu konkurenciju."Strani 'investitori' odmažu jer uz bogate subvencije države, novcem koji generiše domaća privreda i poreski obveznici u Srbiji, predstavljaju nelojalnu konkurenciju i troše budžetski novac zbog čega su previsoki nameti na male biznise i na male zarade. Prema analizi ekonomiste Dr Predraga Mitrovića strani investitori oštete budžet Srbije za preko 4.5 milijarde evra godišnje putem transfernih cena i iznošenjem dobiti putem fiktivnih konsalting faktura bez plaćanja poreza na dobit bez reakcije poreske uprave, koja je revnosna u kažnjavanju i obračunavanju zelenaških kamata kada su u pitanju obični domaći investitori ( koji nisu privilegovani političkim vezama) . To je nepravedno i prema stranim investitorima koji ne koriste subvencije i koji rade pod jednakim uslovima kao i domaći privrednici", objasnila je Amon.Kada je reč o poboljšanju poslovne klime i otvaranje tržišta za naše investitore, Amon kaže da je potrebno učiniti nekoliko stvari."Potrebno je unaprediti privredni ambijent , profesionalizovati državni aparat koji treba da bude servis onima koji ga finansiraju, smanjiti namete na male zarade i male biznise, suzbiti korupciju i nepotizam i izjednačiti uslove poslovanja za sve na tržištu", zaključila je Amon.Doktor ekonomskih nauka Predrag Mitrović izjavio je nedavno za Nova.rs da stranci godišnje iz naše zemlje "isisaju" 4,5 milijardi evra.

"Zarad povećanja konkurentnosti srpske privrede, rasta zaposlenosti i likvidnosti srpskih preduzeća izdvajana su velika sredstva iz budžeta Srbije, Vojvodine i lokalnih samouprava. Iz raznih fondova u periodu od 2008. do 2012. Srbija je za strane investitore uložila 9,8 milijardi evra, od 2012. do 2015 uloženo je 8,2 milijardi evra. Od 2015. nastavlja se istim tempom. Kontinuitet se nastavlja, pa je za ovu godinu 93,6 odsto subvencija namenjeno za strane investitore", rekao je Mitrović.On je istakao da se velike multinacionalne kompanije zapošljavaju po nekoliko hiljada ljudi i da se bezobzirno ophode prema zaposlenima."U tolikoj ponudi radne snage, pre svega mladih, oni mogu sebi da dozvole da ucenjuju, maltretiraju i definišu radno vreme od čak 12 sati. Uz sve to radnike drže na privremenim ugovorima, a kada istekne rok opet traže subvencije za zapošljavanje. Otpuste jednu garnituru, pa ih ponovo prime, a za to ponovo dobiju podsticajna sredstva", kazao je Mitrović.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram