Firme i preduzetnici počeli su da dobijaju rešenja o plaćanju eko-taksi za 2020. godinu. Iznosi su od 5.000 dinara do dva miliona dinara. Koliko tačno su lokalne poreske administracije zaračunale kojoj firmi zavisi od njene veličine i stepena uticaja delatnosti na životnu sredinu.
Naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine od ove godine plaća svaki preduzetnik i svako preduzeće u Srbiji.
Nova Uredba, kojom je propisana ova obaveza, stupila je na snagu 7. decembra 2019, pa su firme, kroz drugo rešenje, dobijale i pripadajući deo ove takse za decembar prošle godine.
Ranije su ovu taksu plaćali samo zagađivači, koji su se bavili tačno propisanim delatnostima.
Danas su obveznici ovog nameta sve firme, svi preduzetnici, pa i nevladine organizacije.
Taksa se plaća jednom godišnje.
Problem kod naplate ovih taksi je što se novac prikupljen na ovaj način nenamenski troši.
Zakonom, kao što je Nova.rs već pisala, nije tačno precizirano da novac od eko-taksi mora da bude utrošen u svrhu zaštite životne sredine.
Na problem sa naplatom eko-taksi ukazivalo je i Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.
Ovo udruženje pokrenulo je inicijativu pred Ustavnim sudom za ukidanje uredbe o eko – taksi, pošto smatraju da nije u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, kao i članom 91. Ustava Srbije.
„Preduzetnicima, privrednicima i udruženjima je u doba najveće krize nametnut još jedan parafiksalni namet u vidu ‘Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada ’, odnosno o takozvanoj eko – taksi. Zahtevamo da se eko – taksa u sadašnjem formatu ukine“, navelo je Udruženje.
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
I ranije je ukazivano da se novac od ekoloških taksi nenamenski troši. Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole ukazivala je da novac dobijen od ekoloških taksi ne odlazi u sredstva opredeljena za zaštitu životne sredine, a da se i ono što se za to troši – troši nenamenski.
„Tako imamo primer da se taj novac (dobijen od eko-taksi) koristi za izgradnju puteva, a ne za ono za šta bi trebalo da bude namenjen“, rekla je ona za Vreme.
Prema pisanju dnevnog lista Danas, sve vlasti u poslednjih devet godina, uključujući i aktuelnu, gotovo pola milijarde evra od ekoloških naknada potrošile su nenamenski.
„Prema podacima iz opštinskih izveštaja o korišćenju sredstava fondova za zaštitu životne sredine u periodu između 2010. i 2018. od 98 opština njih 54 odsto finansiralo je aktivnosti koje ne pripadaju životnoj sredini, pokazalo je istraživanje EC Stanište“, navodi Danas.
Iznosi takse, osim od veličine firme, zavise i od toga da li delatnost kojom se konkretna firma bavi na životu sredinu ima mali, srednji ili veliki negativni uticaj.
U skladu sa tim, ima 12 mogućih iznosa.
Postoje četiri grupe firmi: velika, srednja, mala i grupa mikro preduzeća i preduzetnika.
Četiri grupe firmi i tri vrste negativnog uticaja na životnu sredinu čini ukupno 12 različitih iznosa eko-taksi.
Najmanje, po Uredbi, plaćaju mikro preduzeća i preduzetnici koji se bave delatnošću sa malim uticajem na životnu sredinu – komunikacijama i informisanjem, osiguranjem, naukom, umetnošću… – 5.000 dinara godišnje.
Ista ova grupa firmi, u delatnostima koje imaju srednji negativan uticaj na životnu sredinu, poput određenih sektora poljoprivrede na primer, plaćaju eko-taksu duplo više – 10.000 dinara, dok male firme i preduzetnici u grupi delatnosti koje najviše negativno utiču na životnu sredinu plaćaju dvostruko više od onih sa srednjim uticajem – 20.000 dinara.
Ovaj princip važi i za druge tri grupe firmi – svaki sledeći viši nivo negativnog uticaja plaća duplo veću taksu.
„Startna“ eko taksa za mala preduzeća je 50.000, za srednja 125.000 dinara, a za velika 500.000 dinara. Pa su najviše takse u ovim grupama, već u zavisnosi od delatnosti četiri puta veće: 200.000 dinara za mala, 500.000 dinara za srednja i konačno – dva miliona dinara za velika preduzeća.
Kada je reč o klasifikaciji da li je neka delatnost opasna ili manje opasna po životnu okolinu, u Uredbi se precizno navode šifre delatnosti koje se unose u obrazac prijave za eko-taksu.
Poljoprivreda, na primer, spada u delatnosti sa velikim, ali i srednjim uticajem na životnu sredinu – ko se bavi uzgojem svinja i ima preko 2.000 mesta za proizvodnju svinja preko 30 kilograma težine plaća duplo veću taksu u odnosu na poljoprivrednike koji se bave uzgojem svinja u manjem kapacitetu, ili na primer uzgojem muznih krava i goveda…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare