Zagađenje u Srbiji smanjuje našu otpornost na koronu

U članku Njujork Tajmsa koji govori o istraživanju veze izmenju stope smrtnosti izazvane koronavirusom i zagađenja vazduha, naglašava se da su analizirani podaci iz 3.880 okruga u SAD, na osnovu kojih su istraživači T. H. Čen Škole za javno zdravlje Univerziteta Harvard utvrdili direktnu vezu između udela PM 2.5 čestica i visine stope smrtnosti od bolesti Kovid-19.Istraživanje je pokazalo da čak i blago povećanje zagađenja vazduha česticama u godinama koje su prethodile pandemiji može da se poveže sa porastom od 15 odsto u stopi smrtnosti, piše "Gardijan"."Sve mikročestice koje ljudi udišu dovode do raznih problema sa plućima. Prvo nastaje opstruktivna bolest pluća, drugo u zavisnosti kakve su čestice, može dovesti i do karcinoma i drugih bolesti", objašnjava pulmolog Dragoljub Paunović za Nova.rs.

Paunović kaže da se sigurnošću može tvrditi da aerozagađenje šteti plućima."Što je čestica manja ona dublje prodire u pluća. One veće ostanu na grlu, ždrelu i dlačicama nosa, ali one sitne u dugom periodu idu daleko dublje u plućni parenhin. Pluća su kao jedan balon gde se one zadrže na nivou alveola i tu ostanu. Samo kašalj može da ih izbaci, ali ne može uvek. Kad se zalepe vremenom se talože i tu se onda menja struktura bronha, sluzokože i onda čovek dobije malignu bolest ili nešto drugo, objašnjava pulmolog.Paunović kaže da je kod ljudi, koji su godinama izloženi zagađenju vazduha, respiratorni trakt generalno u lošem stanju, kao i da se njihova pluća mogu porediti sa plućima pušača.Tim ljudima će, po njegovim rečima, svakako biti teže ako dobiju koronavirus.

"Smanjena je funkcija pluća, imaju kašalj, imaju sekret koji stoji, imaju verovatno dodatne infekcije uz sve to i kada se još doda virus, verovatnije je da će teže da podnesu, brže će dobiti upalu pluća na primer", kaže Paunović.Međutim, on ipak smatra da je za ovakva istraživanja u Srbiji prerano, kao i da je upitno ono što je rađeno u SAD, jer epidemija ne traje dovoljno dugo."Korona u Srbiji traje mesec dana, u SAD manje od dva meseca, a ozbiljno istraživanje zahteva studiju koja obuhvata jako veliki broj ljudi i faktora, tako da su prerani zaključi o tome bezvezni", kaže Paunović.Da je za utvrđivanje veze između zagađenja vazduha i stope smrtnosti od koronavirusa još uvek rano, tvrdi i Srđan Kukolja iz Health and Environment Alliance (HEAL)."Ovaj prvi presek situacije, prve analize nisu dovoljne da bi imali priču o tome, još uvek ne postoji dovoljno ulaznih podata za to. Bilo je već studija na tu temu i sigurno će ih biti, ali one nisu dovoljno zvanične i još uvek nema dovoljno podataka", rekao je kratko Kukolja za Nova.rs.Sa druge strane, prema istraživanju Svetske zdravstvene ogranizacije, u Srbiji je zbog izloženosti zagađenom vazduhu u toku 2016. godine prevremeno umrlo 6.592 ljudi, dok su izgubljene ukupno 131.183  godine života. Od tog broja, 1904 osobe je preminulo od bolesti pluća, uključujući i 802 pacijenta sa kancerom pluća, dok su ostali preminuli usled kardiovaskularnih bolesti.

Ove sitne čestice, kao i nešto krupnije od njih, PM10 četice, koje su glavni zagađivači vazduha u Srbiji, svakako negativno utiču na zdravlje pluća, u čemu su saglasna oba naša sagovornika.Prema poslednjem Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2018. godinu, gradovi u kojima je zabeleženo preko 100 dana sa prekomernim zagađenjem vazduha su PM10 česticama su: Valjevo, Užice, Smederevo, Beograd (Novi Beograd), Kraljevo, Sremska Mitrovica, Užice i Kragujevac. Od toga je u Valjevo bilo zagađeno čak 170 dana, što je praktično pola godine.Pored toga, veliko je zagađenje i u Pančevu, Subotici, Kosjeriću, u kojima je u toku 2018. godine zabaleženo oko 90 dana sa prekomernom koncentracijom PM10 čestica.Prema izveštaju, prekomerna količina PM 2.5 čestica je u toku 2018.godine registrovana u Beogradu, Smederevu, Kosjeriću, Kraljevu, Subotici, Čačaku, Nišu, Subotici i Kragujevcu.