Dobro došli u Srbiju – zemlju u kojoj se radnici muče i ponižavaju

Biznis 17. okt. 202122:29 > 22:38
Podeli:
Kraljevo fabrika Leoni
Fabrika Leoni u Kraljevu Foto:TANJUG/TARA RADOVANOVIC

Zemlja jeftine radne snage sebi dozvoljava da velike poslove dodeljuje kompanijama koje su nehumane prema zaposlenima i gde je mobing kao dobar dan. Male plate i velike subvencije, to je ono na čemu se zasniva srpska privreda - raj za izrabljivače radnika, pakao za one koji, da bi prehranili porodicu, moraju da rade za mizerne plate i maltretiranje. Posebno je bizarno to što kompanije koje su poznate po tome što su se ogrešile o prava radnika u Srbiji dobijaju nagrade.

Problematične fabrike u Srbiji dobijaju priznanje i velike subvencije.

Slučaj Aptiv

Kompanija „Aptiv“ dobitnik je ovogodišnje Oktobarske nagrade – medalje, zbog velikog doprinosa poboljšanju poslovne i privredne klime, solidarnosti, društvene odgovornosti i promocije grada Leskovca, navodi se u obrazloženju Odluke na Zvaničnom gradskom sajtu grada Leksovca. I to bi bila samo jedna u nizu običnih protokolarnih vesti, da Aptiv nije kompanije iz koje radnici beže zbog mobinga, a zbog premora i upale tetiva se odlazi na bolovanje.

Leskova, fabrika Aptiv, pogon
Foto: Sanja Petrov/Nova.rs

Letos je teškom i sicrpljućem radu u Aptivu progovorio leskovački lekar Aleksandar Rangelov.

On je dijagnostikovao i novi sindrom koji je uočio kod radnica tamošnje kompanije Aptiv – sve ukazuje na iscrpljujući rad.

„Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdržani su i govore malo. Imaju podočnjake, nemaju osmeh“, tako ih opisuje i detaljno objašnjava njihovo zdravstveno stanje, zbog kojeg bi, kako tvrdi, trebalo da budu na bolovanju.

Leskova, fabrika Aptiv, pogonFoto: Sanja Petrov/Nova.rs
Reči doktora Rangelova tada su odzvanjale kao opomena.

„Uglavnom su u pitanju žene. Često mlade majke. Lepe su i dostojanstvene iako su ispijene i skrušene. Deluju kao da ih grize savest, kao da su nešto nekome skrivile, nekog razočarale, izneverile.
Kao da su se borile i izgubile. Kao da u nečemu nisu uspele, a uspeh se od njih očekivao. To su očekivale njihove porodice. Njihova deca, njihovi stari roditelji, njihovi muževi.Neprijatno im je. Boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, od upale pripoja mišića, od lumbaga, išijasa, kompresivnih neuropatija. Najčešće pate od hronične traumatizacije tetiva koje se 12 sati dnevno taru o zidove telesnih kanala bezbroj puta prolazeći kroz njih u predelu šake, ručnog zgloba i podlaktice“, opisao je letos teške posledice isrpljujućeg rada.

Nagradu Grada Leskovca dobila je fabrika oko koje se prethodno podigla prašina kada su se u julu radnici pobunili zbog dvanaestočasovnog radnog vremena, potražila je ovih dana radnike u Nišu podelom letaka u kojima je između ostalog navedeno da se zaposlenima nudi „veoma dobra radna atmosfera“, pisao je tada N1.

Onima koji se odluče da rade u pogonu u Leskovcu, „Aptiv“ je ponudio „prevoz do posla, obuku pre započinjanja samostalnog rada, priliku za implementaciju sopstvenih ideja, rad i razvoj karijere u svetski priznatoj kompaniji, priliku za profesionalni i lični razvoj i ugovor o radu zaključen direktno sa poslodavcem.

Da u Aptivu mnogo toga nije u redu potvrdila je i bivša radnica Jelena Živković koja je u ispovesti za Novu opisala svu muku i torturu kroz koju je prošla.

„Otkaz sam dala zbog psihičkog maltretiranja, ponižavanja. Izgubila sam sebe, nisam imala dovoljno strpljenja ni za rođeno dete“, tako svoju priču počinje Jelena Živković (41), koja je, posle godinu dana iscrpljivanja dala otkaz u leskovačkoj kompaniji Aptiv. Da, to je ista ona kompanija u kojoj su se radnici bunili zbog dvanaestočasovnog radnog vremena i iz koje su žene masovno odlazile na bolovanja zbog teške fizičke iscrpljenosti.

Naša sagovornica je paklu Aptiva provela tačno godinu dana, od 6. avgusta prošle do 6. avgusta ove godine. Sada je dala otkaz i kaže da je srećna, bez obzira na to što nema posao.

„Ponovo se smejem“, zadovoljna je naša sagovornica.

Jelana nam ispričala i da je na posao u fabrici koja oroizvodi ekektričnu i elektronsku opremu za vozila pristala, jer je očekivala da će napredovati i imati platu od oko 55.000 dinara. Bila je angažovana u odeljenju za početnu fazu proizvodnje. Suprotno svemu čemu se nadala dočela je šestodnevna radna ndelja. Samo jednom je primila platu od 54.000 hiljada. Od januara se prekovremeni rad nije plaćao, a plata je uglavno bila 46.000 ili 47.000 dinara.

„Aptiv“ u Leskovcu zapošljava oko 4.000 radnika, ali je, prema rečima predstavnika sindikata te fabrike, oko 900 zaposlenih otišlo na bolovanje jer su dve nedelje morali da rade po 12 sati dnevno.

Predstavnici sindikata su takođe istakli da je proteklih dana ispred fabrike non-stop dežurala Hitna pomoć jer su radnice pri kraju dvanaestočasovnog napornog rada padale u nesvest.

„Aptiv“ je prema najnovijim tvrdnjama radnika, radno vreme vratio na osam sati, ali sedam dana u nedelji, što je izazvalo novo nezadovoljstvo zaposlenih.

U anonimnoj izjavi za medije jedna članica menadžmenta je izjavila da zaposleni nisu prinuđeni da rade sedam dana nedeljno, već da im se takva mogućnost pruža kako bi više zaradili.

Ta britanska kompanija bavi se proizvodnjom električne i elektronske opreme za vozila, a pogone ima u Leskovcu i Novom Sadu.

„Ponosni smo što smo vrhunski poslodavac u Leskovcu“

Iz kompanije Aptiv kao da ne primećuju u čemu je problem.

„Ponosni smo što smo vrhunski poslodavac u Leskovcu i nepokolebljivi smo u našoj posvećenosti u obezbeđivanju bezbednog radnog okruženja“, poručili nam iz Aptiva kada smo tražili odgovore u vezi sa položajem i uslovima u kojima rade njihoi zaposleni.

Nedavno smo bili i u poseti ovoj fabrici. Čini se da su uvideli svoje greške, ali ne čini se da su više spremni da se pravdaju nego da se menjaju.

Radno vreme od 12 sati, priznali su, nije bilo u redu, a svoj postupak su opravdali „krizom u automobilskoj industriji pod uticajem kovida u proizvodnji mikro procesora, što je otvorilo mnogo problema“:

„Eksterni uslovi su dali mogućnost našem kupcu da u jednom periodu proizvodimo van ugovorenih količina i zato smo morali da radimo van zakonski propisanih radnih sati, ali uz saglasnost radnika i adekvatnu nadoknadu“, poručilo je rukovodstvo, uz komentar da se „prekovremeni rad organizuje samo u krajnjoj nuždi i da je za fabriku on mnogo skuplji nego kada se rad odvija u regularnim smenama“.

U međuvremenu, stiže priznanje od Grada Leskovca – siguran znak da je baš sve kako treba i da radnici u Aptivu maksimalno „uživaju“ na poslu.

Na navode o psihičkoj torturi nad radnicima od strane lidera i šefova i „šikaniranju“, odgovaraju da je u Aptivu „ogroman broj zaposlenih“, te da se „dolazi do situacije kada se i ogroman broj ljudi različito ponaša“. Iz ljudskih resursa poručuju radnicima da se najpre obrate nadležnima u firmi putem obezbeđenih pozivnih centara i „kutija za primedbe“, umesto što se odmah obraćaju medijima.

Fabrika čokolade

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je nedavno u Novom Sadu fabriku čokolade švajcarske kompanije “Beri Kalebo”, koju je država subvencionisala sa 14,2 miliona evra. Istovremeno, protiv ove kompanije pred američkim sudovima su u toku sudski procesi zbog dečijeg ropstva. Beri Kalebo je jedna od kompanija koja zloupotrebljava dečiju radnu snagu koja im bez nadoknade radi na plantažama kaka.

Foto:TANJUG/ POKRAJINSKA VLADA AP VOJVODINE/ ANDREJ PAP

„Čestitam Novosađanima! Živela Srbija” uskliknuo je predsednik na svom Instagram nalogu povodom otvaranja fabrike, na kome nije bilo dozvoljeno prisustvo novinara. S istim oduševljenjem, samo na Fejsbuku, nastavio je i gradonačelnik Miloš Vučević, koji je čak rekao da vest o otvaranju fabrike čokolade u Novom Sadu “zvuči nestvarno i fantastično”.

I zaista, kada se pogledaju cifre i uslovi koje je Srbija ponudila investitoru, ova vest zvuči nestvarno. Prema ranijem pisanju portala Radio 021, švajcarska kompanija dobila je 14,2 miliona evra od države u vidu subvencija i besplatnog zemljišta, a zauzvrat obećala da će do kraja 2023. godine uložiti najmanje 45 miliona evra u proizvodnju.

“Kao podršku zapošljavanju fabrika je od države dobila 12 miliona evra, a dobila je i 20.900 kvadrata zemlje vrednosti od 2,19 miliona evra. Ostatak placa Švajcarci su kupili od „Mops investa“ koji je delom u vlasništvu direktora Grand produkcije Saše Popovića, a delom u vlasništvu firme „Bavaria Motorad“ čiji je vlasnik poslanik Srpske napredne stranke Ostoja Mijailović”, navodi ovaj portal, ističući da se Srbija obavezala da će kompaniji Beri Kalebo etapno uplaćivati subvencije, a ona će isto tako etapno zapošljavati radnike – najmanje nekolicinu godišnje.

Navodno, švajcarski gigant se obavezao da će do kraja 2023. godine zaposliti “najmanje 100 radnika”. Dodatan kuriozitet što će Srbiju ovih 100 novih radih mesta u fabric čokolade koštati čak 12 miliona evra, s obzirom da se Vlada obavezala da će subvencije vlade po svakom radniku biti čak 120.000 evra. Zauzvrat, budućim radnicima se obećava da će osnovne plate u Beri Kalebo biti “najmanje 20 odsto od minimalca u Srbiji”. Ovim će se radnici Beri Kalebo u Srbiji, s platom oko 40.000 dinara, pridružiti gomili jeftine radne snage iz Afrike, zbog čega su protiv te kompanije pokrenuti i sudski sporovi.

Međunarodni zagovornici za ljudska prava (IRA) iz Vašingtona pokrenuli su objedinjenu tužbu protiv kompanija, među kojima je i Beri Kalabo, zbog dečijeg ropstva. Na suđenju koje je počelo u februaru pred američim sudom svedočilo je osam dečaka, bivših robova, koji su rekli da su bili prisiljeni raditi bez plate na farmama kakaovca u jednoj zapadnoafričkoj zemlji. Tužitelji, koji su sada punoletni, traže odštetu zbog „prisilnog rada“ i daljnja naknada za „neopravdano obogaćivanje, nemaran nadzor i namjerno nanošenje emocionalne boli“ tvrde iz IRA. Studija NORC -a na Sveučilištu u Čikagu pokazala je da je u toku sezone 2018/2019 godine 1,56 miliona dječjih radnika bilo uključeno u proizvodnju i berbu kakaa na plantažama na Obali Slonovače i Gani.

Jeftina radna snaga

„Suština je da se radnici učine što jeftinijima“, objašnjava Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo.

Foto:TANJUG/ POKRAJINSKA VLADA AP VOJVODINE/ ANDREJ PAP

„Naš zakonski okvir drži osnovna prava radnika koja su međunarodno zagarantovana, ali se onda javi ta zloupotreba na koju je drđava gluva i ne odgovaa onako kako bi tebalo. To jeste prevashodno vidljivo kod stranih investitora“, kaže Reljanović.

On primećuje da mi pojenostavljujemo poslodavcima da vrše radnu ekslpataciju. To se dešava i kroz prilagođavanje zakonskih rešenja.

On kao primer navodi „Aptiv“, koji je od radnika tražio da se odreknu prava na ograničeno radno vreme i da rade 72 sata nedeljno, što je duplo više od dozvoljenog.

Reagovala je Inspekcija rada, ali se poslodavac dosetio kako da to izigra.

„Poslodavac je ‘postupajuči po nalogu isnrektora’ reakao, hajde da vratimo osmočasovno radno vreme, ali sedam dana nedeljno“, objašnjava Reljanović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar