U sve više slučajeva, javne nabavke za neke od najvećih projekata, zamenili su međudržavne i direktne pogodbe i memorandumi o saradnji. Opravdano zapitati se - da li su tenderi u Srbiji pred "izumiranjem"? Eksperti upozoravaju da su oni neophodan antikorupcijski alat, kojim se obezbeđuju konkuretnost i transparentnost. Upozorenja dolaze i od međunarodnih institucija, ali kao da ih niko ne čuje.
Fruškogorski koridor, brza pruga Beograd-Subotica, beogradski metro – zajedničko im je da su proglašeni za nacionalni interes i da su ugovoreni direktnim pogodbama i međunarodnim sporazumima.
Istraživanje lista „Danas“ je pokazalo da je takva praksa gotovo postala pravilo.
„I to ne samo kod puteva i železnica, nego i kod izgradnje, recimo, prečišćavanja otpadnih voda. Infrastruktura je samo najočiglednija zbog visokih iznosa“, navodi Mirjana Stevanović iz lista „Danas“.
Detektuje to i Evropska komisija. U poslednjem izveštaju napominje da mora da se osigura da međuvladini sporazumi ne ograničavaju konkurenciju i da ne krše principe transparentnosti, jednakog tretmana i nediskriminacije.
Posao od interesa za celu naciju ne znači da sme da bude pokriven velom tajne, već naprotiv, napominje i specijalista za javne nabavke, koncesije i javno-privatna partnerstva Rastko Naumov.
„Ovako naše tržište izgleda unapred potpuno podeljeno, tačno se zna kome će se šta dodeliti i javne nabavke stvarno gube svaki smisao. Ovo sve upravo šalje signal Evropi koja nam svake godine u izveštaju o napretku ponavlja istu priču, a mi teramo po svom“, kaže Naumov.
A ne zaobilaze se javne nabavke samo kod nacionalnih projekata.
Samo u preduzeću „Putevi Srbije“ državni revizor je utvrdio da su za oko 40 miliona evra dodeljeni poslovi neregularno, mimo tendera, a da za poslove vredne 60 miliona nije jasno kako je utvrđena vrednost, objašnjava novinarka Mirjana Stevanović.
Od podizanja granice za raspisivanje javne nabavke na milion dinara, otvorena su vrata za takozvane linijske tendere, koji podrazumevaju da ponuđač s godinama nadograđuje svoje usluge.
„Na kraju se ispostavi da je posao višemilionske vrednosti, a da je rađen u nekoliko etapa, što mu je omogućilo da se obavi bez tendera“, kaže Stevanović.
Da li je neka roba ili usluga najisplativija i najkvalitetnija ne može se utvrditi samo na osnovu garancija zvaničnika, smatra Zlatko Minić iz organizacije „Transparentnost Srbija“.
„To bi svaki građanin mogao da uporedi sa situacijom u zgradi u kojoj živi – da li bi poverovao nekome ko je skupio novac da se ta zgrada okreči da je dobio najbolju ponudu od nekakvog svog prijatelja i da ne treba nikog drugog tražiti i da je ovo apsolutno najbolje od svega?“, kaže Minić.
Dakle, kilometar nekog autoputa mogao bi da bude i 50 odsto jeftiniji.
Poređenja radi, kilometar od Novog Sada do Rume, koji grade kineske firme, srpski poreski obveznici platiće 12,7 miliona evra, dok su slovenački, po sličnom terenu, platili 2,3.
Zašto je tolika razlika? Izgleda da od volje donosilaca odluka zavisi da li ćemo ikada saznati.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar