Da li se isplati refinansiranje kredita: Može da bude dobro rešenje, ali postoji i zamka

Kredit za refinansiranje zapravo je kredit koji dužnicima pomaže da po povoljnijim uslovima otplate postojeći dug. On zapravo funkcioniše tako što banka koja izdaje kredit za refinansiranje otplati prvi kredit, a potom njoj klijent plaća rate za novi, refinansirajući kredit.

U praksi, kredit za refinansiranje izgleda ovako: korisnik se zadužio pre nekoliko godina i tada mu je kamata bila 15 odsto. Kamate su onda počele da rastu, a uz platu koja stagnira, dužnik nije mogao da nastavi sa redovnim namirivanjem obaveza, pa je pronašao neki novi kredit, sa nižom kamatom – 10 odsto. On uz pomoć refinansiranja dobija kredit sa nižom kamatom, te mu je redovno plaćanje rate olakšano.

Dakle, kredit za refinansiranje izbor je onih dužnika koji su “preopterećeni” ratom kredita. Takođe, postoje i oni korisnici koji su morali da podignu kredit u vreme nepovoljnih kamata, ali kada one počnu da padaju, i oni mogu da odaberu kredit za refinansiranje, koji će tada biti još povoljniji.

Koji god da je slučaj, dužnik koji podigne kredit za refinansiranje, ratu plaća onoj banci kod koje je podigao novi kredit, a u kojoj su uslovi poput visine kamate, a samim tim i iznosa rate, povoljniji.

Da li su kamate stvarno povoljnije?

Iako bi građani pomislili da je refinansiranje sada dobra ideja, s obzirom na to da Evropska centralna banka smanjuje ključne kamate, postavlja se pitanje kakvo je stanje u bankama u Srbiji. A u praksi - i ove kamate su veoma visoke.

Tako u jednoj banci kamata za kredit za refinansiranje iznosi i do 16,05 odsto za kredit bez osiguranja.

Ako kao primer uzmemo kredit za refinansiranje od 600.000 dinara sa rokom otplate koji iznosi 71 mesec, mesečna rata iznosiće oko 12.700 dinara. Na kraju otplate, dužnik će banci bratiti više od 900.000 dinara.

U drugoj banci, kamata je tek nešto niža, te iznosi 15,32 odsto. U njoj bi mesečna rata iznosila oko 12.100 dinara, a konačni iznos koji bi dužnik vratio banci je oko 860.000.

Imajući u vidu da su krediti koji se najčešće podižu, pa i refinansiraju stambeni i keš, važno je znati kolike su kamate na ove kredite, kako bi moglo da se kaže da li se refinansiranje isplati ili ne.

Konkreno, kada su keš krediti u pitanju, njihove kamate kreću se od devet, pa i preko 15 odsto, što jeste mnogo, ali je jasno da refinansiranje ipak nije povoljnija opcija.

Što se tiče stambenih kredita, njihove kamate su ograničene, i to na daleko nižem nivou od visine kamata na stambene kredite.

Još jedna zamka

Iako bi, u trenutku kada kamate konačno padnu, kredit za refinansiranje delovao kao idealno rešenje, i dalje nije sve tako jednostavno.

Kada su u pitanju stambeni krediti, banka ima pravo da odbije prevremenu otplatu, a prilikom refinansiranja se dešava upravo to.

Ukoliko banka ipak odobri da se dugovanje vrati pre ugovorom definisanog roka, za to postoji naknada. U suštini, banke tom sumom novca pokrivaju gubitak novca koje su već ukalkulisale od kamata za taj kredit.

Bankari ovo nazivaju “pretrpljenom štetom zbog prevremene otplate”. Ova naknada može da bude najviše jedan odsto od iznosa kredita, i to u slučaju da je period između prevremene otplate i prvobitno ugovorenog roka duži od godinu dana. Dakle, ako je klijent podigao kredit na 15 godina, a prošlo je 10 i on sada želi da prevremno otplati ostatak, moraće da plati naknadu. Ako je period kraći od godinu dana, naknada može da bude maksimalno 0,5 odsto od iznosa kredita.

Dakle, refinansiranje može da bude skupo, jer na 100.000 evra pozajmice, banka može da uzme i do 1.000 evra zbog “pretrpljene štete”. Takođe, banka može da ima fiksni iznos koji će naplatatiti u slučaju prevremene otplate, ali da li je to slučaj, definisano je ugovorom koji potpisuje sa klijentom prilikom odobravanja kredita, te je za klijente važno da dobro pročitaju šta potpisuju.

BONUS VIDEO Guvernerka najavila niže kamatne stope kredita, stručnjaci kažu još je rano da se nadamo boljitku