0
Plaćanje rata i nagomilanih kamatnih stopa, nakon isteka šestomesečnog zastoja na otplatu obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga, koji su u Srbiji bili u obavezi da ponude dužnicima odlukom Vlade Srbije, biće značajan udar na finansije građana, zbog čega banke treba da izadju sa predlogom o otpisu dela kamatnog duga, ocenili su danas iz Centra za evropske politike (CEP).
Kako je nevedeno, građani će udar osetiti naročito kada su u pitanju kamate na kreditne kartice, budući da su kamate na takvu potrošnju najveće, a udeo plaćanja kreditnim karticama je veliki i sve više raste, navedeno je u saopštenju.
„Mesečna kamata na dinarsku potrošnju varira i kreće se i do 35, 36 odsto, u zavisnosti od banke i od tipa kreditne kartice, dok su kamate na potrošnju u evrima izmedju 15 i 20 odsto. U uslovima kada je referentna dinarska eskontna stopa NBS 1,25 odsto, a Euribor, stopa po kojoj grupa evropskih banaka pozajmljuje novac jedna drugoj trenutno u negativnoj zoni, odnosno minus 0,5 odsto, to kreira ogromnu razliku izmedju cene po kojoj se banke zadužuju i cene po kojoj se zadužuju gradjani“, ukazuje CEP.
Ocenili su i da je situacija tako kreirana da će većina banaka na kraju godine imati povećane prihode po ovom osnovu, jer će u svom bilansu uspeha imati dodatne prihode kojih verovatno ne bi bilo da nije bilo pandemije odnosno mera moratorijuma Narodne banke Srbije (NBS).
„S obzirom na okolnosti, gde pre svega mislim na negativan Euribor, zbog čega se bankama praktično isplati da pozajmljuju, moglo bi se očekivati od banaka, da, budući da su do sada pokazivale visok nivo društveno odgovornog ponašanja, budu svesnije težine situacije sa kojom se stanovništvo susreće i da izadju sa predlogom o otpisu dela kamatnog duga“, rekao je Marko Obradović, saradnik CEP i koordinator Radne grupe u Nacionalnom konventu o EU, zadužen za poglavlja 4 (Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga) i 9 (Finansijske usluge).
On je na skupu u Nišu, na kojem je sa predstavnicima lokalnih organizacija razgovarao o ekonomskim temama u procesu pristupanja Srbije EU kazao da će „ovako uložena sredstva stanovništvo, trošenjem na druge životne potrebe, podići domaću tražnju, što će pozitivno delovati i na privredu i domaći BDP“.
Iz CEP-a su podsetili da je 1. oktobra istekao šestomesečni moratorijum na otplatu obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga koji je bio deo napora države da se pomogne dužnicima, prevashodno gradjanima, koji su se suočili sa teškoćama u otplati zbog posledica izazvanih pandemijom virusa korona, uz smanjenje rizika po stabilnost finansijskog sistema.
Ovu meru „predaha“, koja je najpre bila propisana za period od marta do juna, a onda produžena za još tri meseca, je iskoristilo više od 90 odsto dužnika, procene su NBS.
Tako visok procenat je i posledica toga što se zastoj automatski podrazumevao za sve dužnike, a ukoliko ga neko nije želeo, o tome je trebalo da se posebno izjasni, naveli su iz CEP-a.
Skup u Nišu održan je u okviru projekta „Pripremi se za učešće“, koji CEP sprovodi u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i portalom European Western Balkans, uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
