5
Gotovo 1,8 milijardi evra koštaće nas državna pomoć namenjena građanima tokom pandemije kovida-19. Od toga je, kako za portal N1 kaže Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta Republike Srbije, u prethodne dve godine za neselektivna davanja stanovništvu već potrošeno skoro 1,4 milijarde evra, dok nas u ovoj očekuju davanja od još oko 100 miliona evra za mlade i skoro 300 miliona evra za penzionere.
„Taj novac će isti ti građani sutra vraćati iz poreza, naravno s kamatom“, kaže Danko Brčerević, ukazujući da postoji primetna šteta koju domaća ekonomija trpi zbog ovakvih neselektivnih isplata kroz neodgovornu i opasnu ekonomsku politiku. A to je povećanje javnog duga i – podgrevanje inflacije.
PROČITAJTE JOŠ
Novac koji su građani dobili od države kao vid pomoći u pandemiji koštaće nas skoro 1,8 milijardi evra što su za Srbiju, prema rečima Danka Brčerevića, glavnog ekonomiste Fiskalnog saveta – ogromna sredstva.
„Od toga je u prethodne dve godine za neselektivna davanja stanovništvu već potrošeno skoro 1,4 milijarde evra što je bio trošak podele 100 evra svim punoletnim građanima u 2020. i daljih isplata novca u nekoliko rata tokom 2021. uz dopunska davanja za penzionere“, navodi sagovornik portala N1.
Vlada da prestane sa opasom ekonomskom politikom
Sada se u 2022. godini, preko toga, planira dodatnih 400 miliona evra.
„Konkretnije, isplata 100 evra svim građanima Srbije koji imaju između 16 i 29 godina koštaće nas u 2022. oko 100 miliona evra, a 20.000 dinara svim penzionerima je trošak od skoro 300 miliona evra. Fiskalni savet je u više navrata ovakva neselektivna davanja ocenio kao neodgovornu i opasnu ekonomsku politiku i preporučivali smo Vladi da s tim prestane“, ističe Brčerević za N1.
On navodi da je, sem prividne ekonomske koristi koju građani osećaju kad podignu taj novac, ekonomski teško naći šire dobitke od ovakvih mera.
„Problem siromaštva u Srbiji je trajan i duboko ukorenjen i ne može se rešavati jednokratnim i proizvoljnim davanjima, a naročito ne tako što se sredstva daju ne samo onima kojima je pomoć potrebna već i onima kojim objektivno nije“, ističe naš sagovornik.
Fiskalni savet je prošle godine takođe analizirao eventualne efekte ovakvih mera na ubrzanje privrednog rasta i povećanje poreskih prihoda i rezultati tih analiza pokazuju da je i ovde uticaj minimalan.
„Dakle, nije tačna tvrdnja da će se sredstva koja se građanima daju vratiti u budžet kroz povećanu naplatu poreza. Takav perpetuum mobile u ekonomiji ne postoji. S druge strane, postoji primetna šteta koju domaća ekonomija trpi zbog ovakvih isplata koja se vidi u povećanju javnog duga koji je još krajem 2021. premašio 30 milijardi evra i u podgrevanju inflacije“, upozorava Danko Brčerević.
Država novca nema
Novac za davanje novčane pomoći se, navodi sagovornik portala N1, obezbeđuje zaduživanjem zemlje
„To je jedan od većih problema ovog učestalog deljenja novca stanovništvu. Budžet Srbije je od izbijanja krize u 2020. u minusu, a to znači da država novca nema. Poreski obveznici Srbije zato moraju prvo da se zaduže da bi im se sredstva uopšte isplatila. Zato i kažem da je ekonomska korist koju građani osećaju kad od države dobiju 100 evra ili penzioneri 20.000 dinara samo prividna. Taj novac će isti ti građani sutra vraćati iz poreza, naravno s kamatom“, upozorava Danko Brčerević.
Pritom, dodaje, dug od pomenutih 1,8 milijardi evra nije napravljen da bi se rešio neki od strukturnih problema zemlje ili da bi se izgradilo nešto korisno, već za jednokratnu potrošnju od koje nećemo imati trajnu korist.
„Za taj novac mogla su se na primer izgraditi dva Moravska koridora, a čitav tekući projekat izgradnje i rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji ukupno košta 430 miliona evra, dakle četiri puta manje od ovih isplata. Da ne pominjem da su mogli da se naprave ogromni pomaci u smanjenju velikog ekološkog zagađenja ili u socijalnoj zaštiti da su sredstva racionalnije potrošena samo na materijalno najugroženije građane“, navodi sagovornik portala N1.
Siromašnima inflacija duplo veća
Kad se novac deli ovako široko i bez ekonomski opravdanih i objektivnih kriterijuma to, kaže Brčerević – podstiče inflaciju.
„Pritom, Vlada bi morala da ima u vidu i to da je trenutna inflacija u Srbiji ozbiljan socijalni problem jer su najviše porasle cene hrane i energenata, tj. proizvodi na koje siromašniji građani troše najveći deo svog dohotka. Zbog toga siromašnija domaćinstva već sad trpe inflaciju od 10-15 odsto iako je na godišnjem nivou rast svih cena u decembru bio 7,9 odsto“, objašnjava Brčerević.
Taj problem se, dodaje, ne rešava tako što država rasipa sredstva deleći ih i ljudima koji nisu socijalno ugroženi.
„Naprotiv, problem se samo produbljuje. Ispravna ekonomska politika u datim okolnostima je da se što više reže fiskalna potrošnja i time koči inflacija, a u isto vreme da se precizno identifikuju najugroženiji građani i onda samo njima pomaže da lakše prebrode ovaj period“, pojašnjava on.
Brčerević podseća da je Vlada Srbije usvojenim Zakonom o socijalnoj karti i predvidela da od marta 2022. profunkcioniše sistem koji bi identifikovao najugroženije.
„Tim pre nije ekonomski logično da se praktično u isto vreme sprovode mere koje su potpuno suprotne započetoj reformi“, zaključuje naš sagovornik.
BONUS VIDEO: Zbijanje redova pred 100e pomoći
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
