Prodaja hotela Jugobanke na Kopaoniku u julu 2013. bila je prva transakcija koju je Vlada obavila prema Sporazumu o saradnji i podsticanju ulaganja sklopljenom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u februaru te godine i ratifikovanom u Skupštini mesec dana kasnije.
U startu, nešto nije bilo kako treba, piše Danas.
Prodaja hotela Jugobanke na Kopaoniku u julu 2013. bila je prva transakcija koju je Vlada obavila prema Sporazumu o saradnji i podsticanju ulaganja sklopljenom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u februaru te godine i ratifikovanom u Skupštini mesec dana kasnije. U startu, nešto nije bilo kako treba. Ali, krenimo redom.
Sporazum koji je tadašnji prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić sklopio u Abu Dabiju sa prestolonaslednikom UAE šeikom Muhamed bin Zajedom obuhvatao je saradnju širokog spektra a naročito je podsticao sektor trgovine, poljoprivrede, naoružanja i nekretnina.
U tom poslednjem, predviđena je mogućnost da privatne firme iz UAE mogu sticati nepokretnosti koje su u vlasništvu Republike Srbije, pri čemu se, kao i na sve ostale poslove sklopljene po ovom sporazumu, na njih ne odnose zakoni Srbije.
Dokument koji je sa šeikom potpisao Vučić, bez obzira na to što mu tadašnja pozicija u Vladi nije dala takva ovlašćenja, ubrzo je dobio snagu zakona na osnovu koga je ne samo svaki biznis sa Arapima bio izvučen iz pravnog sistema zemlje, nego su i informacije o raspolaganju resursima zemlje postale potpuno nedostupne javnosti.
Tako je izvršena i prodaja hotela na Kopaoniku, koji je pre toga bio u stečajnoj masi Jugobanke.
Na licitaciji koju je za april 2013. zakazala Agencija za osiguranje depozita i sanaciju banaka, hotel je bio ponuđen po početnoj ceni od 3,7 miliona evra.
Zainteresovanih kupaca nije bilo iako se očekivalo da će se pojaviti bar MK Grupa, jer bi time zaokružila svoj hotelski kompleks na Kopaoniku.
Ali, pre nego što je i ponuđen na prodaju, bilo je objavljeno da je za taj objekat zainteresovan šeik Bin Zajed, koji je, navodno, bio očaran lepotom planine i poželeo je da tu sagradi rezidenciju.
Već nekoliko nedelja kasnije, Direkcija za imovinu otkupila je hotel, po dogovoru sa suvlasnicima (Jugobanka u stečaju, Alfa, NLB banka, Jugobanka iz Kosovske Mitrovice i firma Kop star) za 2,1 milion evra, čime je on prešao u državnu svojinu. Odmah potom, Direkcija ga je prodala, na osnovu zaključka Vlade od 15. jula 2013. firmi iz UAE, Properti investment LLC za 1,5 miliona evra.
Iz Vlade je tada potvrđeno da je kupac lično princ Bin Zajed.
„Bilo je očigledno da je to jedna ekonomski štetna odluka po interese države. Moguće da neko iz vlasti zaista zna da stručno objasni u čemu se sastoji opravdanost da nekretninu kupite po višoj ceni, a potom prodate po nižoj, ali je pitanje da li bi iko od ministara i funkcionera tako upravljao i svojim privatnim nepokretnostima“, kaže za Danas advokat Ivan Ninić.
On naglašava da je ključni problem u tom krovnom sporazumu između UAE i Republike Srbije koji je ratifikacijom u skupštini dobio snagu zakona, to što je suspendovao sve procedure koje bi morale da se primene shodno pozitivnim propisima naše države.
“ U takvoj situaciji praktično sve što država radi u ime i za račun nekih privatnih interesa i privatnih firmi iz UEA, dobija posaban strateški značaj koji nikome, ni nakon osam godina, nije jasan. Svako može da registruje firmu u UAE i da se ovde pojavi kao investitor za koga ne važe zakoni Republike Srbije. Mi zapravo sve vreme uopšte ne znamo ko stoji iza vlasničkog kapitala svih tih firmi iz UAE koje ovde vršljaju i kome mi to ovde rasprodajemo zemljište i druge nepokretnosti. A onda slučajno saznamo da naša država plaća usluge Toniju Bleru i njegovoj supruzi, pa nam vlast objasni da to budžet Srbije ništa nije koštalo, već su plaćanja izvršili UAE. Zašto bi neko iz UAE plaćao lobističke usluge u korist naše vlade bilo kome trećem? I tako se stalno usled nedostatka ključnih informacija vrtimo u krug, jer su svi aranžmani netrasprentni i dogovori se sprovede daleko od javnosti. Ne postoji monitoring realizacije svih tih aranžmana između Srbije i UAE ili možda postoji, ali se javno ne objavljuje, pa tako ne možemo da pratimo efekte i da ocenjujemo uspešnost svih tih ugovora“, objašnjava Ninić.
Po nalogu novog vlasnika, već u leto 2013. stari hotel je srušen, ali je lokacija gotovo četiri godine bila u mirovanju. Mediji su spekulisali da su se u međuvremenu pojavili šumovi na relaciji Vučić – Bin Zajed, da se šeik povukao iz vlasništva pa čak i da je to preuzeo neko od srpskih biznismena. Potvrde ili demantija nema, jedino što je umesto ranijih najava da će to biti privatna rezidencija princa, 2017. počeo da se zida luksuzni hotel a ovoga leta je i otvoren kao deo lanca Viceroy Grupe. Ko je vlasnik i dalje se ne zna.
„Globalni ugostiteljski lanac Viceroy je operater Viceroy Kopaonik Srbija hotela i zadužen je za upravljanje ovim projektom u partnerstvu sa domaćom investicionom kompanijom Kopaonik Property Investments KPI doo i Rojal Grupom. Sa ukupnom investicijom od 54 miliona evra, ovaj objekat je izgrađen na mestu gde se nalazila stara, napuštena zgrada, sa ciljem da se unapredi turističko iskustvo i ponuda Srbije, a Kopaonik i njegove neverovatne prirodne lepote dodatno predstave u svetu kao atraktivna destinacija“, kažu za Danas u Viceroy Grupi i dodaju da „dodatni detalji o vlasništvu partnerskih kompanija nisu u nadležnosti operatera“.
U Viceroy kažu i da kao hotelski operater u portfoliju imaju hotele širom sveta sa različitom vlasničkom strukturom i pojašnjavaju da su vlasnici na Kopaoniku „domaća investiciona kompanija KPI doo i kompanija Royal Group, koja posluje kao nezavisna razvojna kompanija“.
Sve više tajni
Srbija je i ranije imala slične međudržavne sporazume o saradnji u određenim oblastima, pa su takvi potpisani sa Rusijom, Azerbejdžanom i Kinom. Oni su bili manje-više javni, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom o obaveznom pristupu informacijama od javnog interesa. Sporazumom koji je sklopljen sa UAE, Vučić je uspostavio novi model. Javnosti je uskraćeno pravo da pristupa i informacijama iz drugih sporazuma, pa je načelo „državne tajne“ počelo da se primenjuje i na kasnije ugovore sa Kinom.
Čekajući Direkciju
Direkciju za imovinu, po odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, još 7. oktobra pitali smo da li joj je Zaključkom Vlade od 15. 7. 2013. naloženo da od poverilaca otkupi hotel Jugobanke na Kopaoniku po ceni od 2,1 milion evra a proda ga arapskoj firmi Properti investment za 1,5 miliona evra, ili je do formiranja cena u te dve transakcije došlo na drugi način (i koji). Pitali smo i iz kojih sredstava je pokrivena razlika između kupovne i prodajne cene i ko je u ime Vlade pregovarao sa predstavnicima arapske firme oko kupovine hotela? Kako je rok za dostavljanje odgovora istekao, zatražili smo informaciju u kojoj je fazi zahtev. Najpre nisu mogli da nađu mejl, tvrdili su da pitanja nisu ni zavedena, ali kada im je rečeno da su potvrdili prijem, pronađen je samo što onda nisu mogli da utvrde kom je službeniku prosleđeno. Kako su im telefonski pozivi na 15-20 minuta dosadili, obećali su da će javiti čim utvrde ko je trebalo da sroči odgovore. To je bilo u četvrtak, oko podneva. Još se nisu javili.
BONUS VIDEO: Rotirajući hotel koji pluta na moru
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare