0
Depozitni sistem neophodan je kako bi se u Srbiji više recikliralo, a reciklirane sirovine su nužne kako bi naši proizvodi mogli da se prodaju u inostranstvu, poručuju iz Alijanse za cirkularna pakovanja.
Uvođenje depozitnog sistema, koji podrazumeva da građani dobijaju novac nazad za povrat iskorišćene amabalaže, omogućio bi domaćim proizvođačima ambalaža da u svojim proizvodima koriste reciklirane sirovine, prenosi Nova ekonomija.
Ukoliko domaća proizvodnja ne bude u prilici da dođe do iskorišćene ambalaže kao resursa, praktično znači da naši proizvodi neće moći da se prodaju na inostranom tržištu jer neće biti u skladu sa standardima, rekao je predsednik Alijanse za cirkularna pakovanja i komercijalni direktor za Jugoistočnu Evropu, Tursku i države CIS-a u kompaniji Ball Packaging.
Poznato je da je EU postavila standarde da svako ambalažno pakovanje treba u sebi da sadrži određeni procenat recikliranog materijala, i taj procenat će se povećavati iz godine u godinu, to se zahteva ne samo kroz EU standarde nego i kroz klimatske planove kompanija“, kaže Đurđević.
Srbija priprema Zakon o upravljanju ambalažnim otpadom, ali Alijansi, koja je deo konsultativnog procesa u donošenju novog Zakona, iz Ministarstva nije odgovoreno zašto se zalaže za depozitni sistem koji obuhvata samo dva materijala – plastiku i aluminijum (limenke), a ne i druge materijale kao što su staklo i višeslojna kartonska ambalaža.
To nije uobičajena praksa u svetu, jer podaci ekspertske kuće “ReLoop“ profilisane za depozitni sistem, govore da 92 odsto onih koji su uveli depozit ima bar tri materijala uključena u proces sakupljanja i selekcije (staklo, plastika i limenke), navodi se u saopštenju Alijanse.
Upravljanje ambalažnim otpadom je veoma važno pitanje i treba da bude regulisano zakonom što je praksa u EU, a ne podzakonskim aktima, stav je Alijanse.
PROČITAJTE JOŠ
0
1
0
„Zakon treba da obezbedi efikasan okvir upravljanja ambalažnim otpadom, što je jedino moguće kroz implementaciju depozitnog sistema za koji je potrebno ovim normativnim aktom precizirati vrste materijala i pića, rokove, kao i ciljeve iskazane u procentima po vrsti materijala“, kaže Đurđević.
Srpska Fabrika Stakla, članica kompanije Vaider Group, koja takođe pripada Alijansi, radi na izgradnji reciklažnih postrojenja. Plan je da do 2030. godine godišnji kapacitet bude povećan sa 70.000 na 150.000 tona. Međutim, planove će biti teško ostvariti bez depozitnog sistema, kažu u Srpskoj Fabrici Stakla.
„Ukoliko nova zakonska rešenja ne obuhvate sistem depozita za sakupljanje stakla i drugih materijala, postaje gotovo nemoguće dostići ove impresivne količine. Problem sakupljanja i reciklaže stakla u Srbiji traje već 4 do 5 godina, i ovakav pristup je neophodan kako bismo promenili sadašnje stanje“, navodi se u saopštenju.
Uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada za sve materijale, pomoglo bi da se prikupi oko 90 odsto ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40 odsto ukupnog otpada od posmatranih materijala. Depozitni sistem sličan je kaucionom što znači da građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobijaju nazad oko 5 dinara.
Srbija se obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85 odsto otpada od kartona i papira, 75 odsto od stakla, 60 odsto od aluminijuma i 55 odsto plastičnog otpada.
BONUS VIDEO Rudarski inženjer pojasnio zašto je „Čukaru Peki“ ekološki rudnik: Čak 90 odsto izvučene jalovine i loših materija se vraćaju nazad u rudarsku jamu