334
Već nekoliko nedelja malinari širom Srbije biju bitku sa otkupljivačima i državom zbog izuzetno niske otkupne cene ovog crvenog zlata koja im se nudi - svega 250 dinara po kilogramu. Kažu da njihov rad i znoj niko ne vidi, da većina misli da se malina začas posla obere i isto tako se zaradi, a da zapravo niko ne zna koliko je uzgajanje i berba maline krvav i neisplativ posao, posebno sada kada je napolju skoro 40 stepeni. I dok pola Srbije sedi u hladu ili pod klima uređajem, ovi ljudi su u malinjaku. Malinar Branko Crnković iz Arilja kaže za Nova.rs da mu ovih dana izgoreše i stopala i glava, a sve zbog mizerne zarade.
Prethodnih dana Srbiju je zapljusnuo toplotni talas na koji se, kako se čini, još uvek nismo navikli.
Ali, dok većina nas sedi pod klimom ili se brčka na nekom kupalištu, Branko Crnković iz sela Stupčevići kod Arilja sa svojom porodicom i ekipom od 32 nadničara bere maline.
Malo bere, malo se zaliva vodom i tako u krug. A zbog čega – kaže da ni sam ne zna zašto se prži na 40 stepeni jer dok isplati radnike, ne ostane mu skoro ništa od zarade.
PROČITAJTE JOŠ:
„Jutros smo startovali s berbom u pet sati. Što ranije to bolje jer su paklene vrućine. Čim ispijemo prvu jutarnju kafu, odmah idemo u malinjak, pa beremo sve do devet sati, kada je prva pauza za doručak. Već u pola deset smo ponovo u malinjaku, beremo do 12 sati, kada je pauza za kafu. Sve vreme, naravno, zalivamo se vodom i osvežavamo da ne bismo popadali na ovoj žegi“, priča Branko za Nova.rs.
Dodaje da ne pamti ovako teške dane zbog visokih temperatura, koje im znatno otežavaju posao.
„Meteorolozi kažu da je temperatura do 40 stepeni, ali nije. Kod mene u malinjaku je 55 stepeni, gori nebo, gori zemlja. Ali, raditi se mora, šta je, tu je. Posle popodnevne kafe, radimo sve do 14 časova, kada nam je pauza za ručak. Posle toga obično nastavljamo s berbom, međutim juče i danas nismo mogli jer je pakleno, pa smo odmarali do četiri sata popodne. Ne vredi, prosto je neizdrživo. Mislim da ni u Etiopiji nije ovako“, smatra Branko.
Spas od vrućine, kaže, pronalaze na razne načine.
„Imamo hladnu vodu koja je hladna samo u prva tri minuta. Stavimo kantice na glavu, pa se tako štitimo. Ne znamo šta nam više gori – tabani ili glava. Hlada nema nigde. Izloženi smo direktno suncu. Umesto da smo u majicama, mi smo u bluzama dugačkih rukava da ne bismo izgoreli jer peče Sunce kao vatra. Izgori koža!“.
Više od sedam dana, 32 radnika iz Arilja i drugih delova Srbije beru maline kod Branka. Obezbeđen im je smeštaj, tri obroka, kafa i dnevnica od 4.500 dinara.
„Iskreno, i 50 evra za ovaj posao je malo. Krvav je ovo posao. Nažalost, takva je situacija da nema mogućnosti da se plati više. Ja bih voleo da tim ljudima dam više, ali nemam. Mene berač košta 6.000 dnevno, dakle dnevnica plus hrana koja je nenormalno skupa. Tu je i tuširanje, greju se bojleri, znači troši se i struja… Tako da, sve moramo da uzmemo u obzir“, objašnjava on.
Dodaje da je računica jednog malinara prosta, ali da mnogi zatvaraju oči pred njom.
„Ako berač nabere 50 kilograma maline, prosek je 12.500 dinara. Znači, 6.000 dinara me košta berač, 6.500 ostane meni, ali ne ostaje mi čisto tih 6.500. U to je uračunat moj rad, đubrivo, vezivo, hemija, nafta. Znači, meni zapravo ostane čisto 2.000 dinara. To je prosta računica, samo nepismen ne može da izračuna. To je nula zarada u odnosu na raniji period, ovo je sada presipanje šupljeg u prazno. Čisto da si nešto radio, pa ajde da obereš, pa šta bude nek bude. Eto tako je“, kaže Branko.
Trenutno Branko, njegova porodica i radnici ubiraju oko 2,5 tone maline dnevno.
Ako se jedan dan propusti, malina će izgoreti. Zato mu je žao što država ne ceni malinare i njihov rad.
PROČITAJTE JOŠ:
„Voleo bih da mogu sve njih koji sede pod klima uređajima da isteram napolje na jedan dan, da dođu u malinjak i samo da osete, ništa više. Ne moraju nijednu malinu da oberu, samo nek stoje u malinjaku. Sramota! Za ovaj posao je i 1.000 dinara otkupna cena maline mala, verujte. Samo na crveno slovo ne idem u malinjak, ostalih 330 dana ne izlazim iz njega. Jer posla ima cele godine, treba pripremiti malinu, ona se svake godine sadi i obrađuje“, objašnjava naš sagovornik.
Za kraj razgovora Branko ističe da se nada da će predstojeći sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede uroditi plodom i da će se dogovoriti oko veće otkupne cene, u suprotnom nije siguran koliko će još moći da izdrži.
„Dođe mi sve da batalim. Verujte. Veliko poniženje trpimo“, očajan je Branko.
BONUS VIDEO: Malinari zapadne Srbije opet na ulicama, traže 350 dinara za kilogram i zaštitu države
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
