U petak, 30. oktobra otvoren je tržni centar u Beogradu na vodi. Prodajni centar od 300.000 kvadrata nikao je na lokaciji koja je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nekada bila "najveći smećarnik”. U njemu će, kaže, raditi 5.000 ljudi, a gradilo ga je oko 1.100 radnika. Novo naselje koje, u sklopu projekta sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata , niče na obali Save i dalje izaziva pitanja u javnosti: od početka ga prate kontroverze, nedoumice, tajni ugovori, poslovne tajne zajedničkog preduzeća i nerešen odgovor na pitanje ko je, u ime Beograda na vodi, bespravno rušio objekte tokom noći u Savamali.
Temelji projektu „Beograd na vodi“ udareni su sklapanjem Međudržavnog sporazuma o saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji je potpisan 17. februara 2013. godine. Projekat izgradnje „Beograda na vodi“ široj javnosti predstavio je Aleksandar Vučić zajedno sa predstavnikom građevinske kompanije „Emmar Properties“ iz Dubaija. Nova kompanija “Eagle Hills” registrovana je u Emiratima.
Najavljena vrednost investicija – tri milijarde dolara.
Tada je najavljeno da će Eagle Hills izgraditi 1,85 miliona kvadrata stambenog, poslovnog prostora i prostora za zabavne sadržaje na čak 90 hektara. Biće izgrađeno ukupno 5.700 stambenih jedinica, poslovne zgrade, osam hotela sa 2.200 soba i najveći šoping centar na Balkanu. Gradnja Beograda na vodi i dalje izaziva puno pitanja u javnosti.
„Prema ugovoru kojim se na teritoriji Beograda na vodi suspenduju domaći zakoni, arapska firma Eagle Hills ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 miliona evra. S druge strane, Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture. Poslovni plan je proglašen poslovnom tajnom preduzeća Beograd na vodi, u kom arapski investitor ima 68 odsto vlasništva, a država Srbija 32 posto”, pokazuje analiza Insajdera.
Uz priču o Beogradu na vodi vezuje se i rušenje u beogradskoj četvrdi Savamali, u Hercegovačkoj ulici, u noći između 24. i 25 aprila 2016. godine – tada su maskirani muškarci bespravno porušili privatne objekate u ovom delu glavnog grada.
Pet meseci nakon rušenja, kako piše KRIK, gradske vlasti dozvolile su preduzeću „Beograd na vodi“ da na mestu porušenih objekata izgradi parking.
Istraga o tom slučaju do danas nije otvorena.
KRIK je u oktobru 2018. godine, zbog nepokretanja istrage, pisao da policija tužilaštvu još nije dostavila tražene informacije – tako su tvrdili u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu.
„Dok tužilaštvo i policija svaljuju krivicu jedni na druge, ostaje nepoznato ko je učestvovao u rušenju i ko su nalogodavci“, navodi KRIK.
„Iako su gradske vlasti tvrdile da uklanjanje objekata u Hercegovačkoj nije bilo potrebno sve do kraja 2019, analiza Insajdera je pokazala da je, prema ugovoru, rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi Hercegovačka bio 30. jun 2016.“, navodi Insajder.
Preduzeće „Beograd na vodi“ osniva se 24. Jula 2014. godine (68 odsto vlasnik Belgrade Watrfront Capital Investment LLC iz Emirata, dok ostatak pripada Republici Srbije)
U decembru 2016. godine BIRN otkriva da je Vlada Srbije ustupila besplatno zgradu Geozavoda u Savamali preduzeću „Beograd na vodi“, na 30 godina i uz mogućnost daljeg izdavanja tog prostora.
Zaključkom od 9. novembra 2016. godine Vlada Srbije odlučila je da pomenuti objekat ustupi na korišćenje bez naknade „radi obavljanja delatnosti promocije projekta Beograd na vodi“, kao i „u druge svrhe potrebne za poslovanje društva“, navodi BIRN.
„U dokumentu koji je BIRN dobio od Direkcije za imovinu Republike Srbije na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, nema obrazloženja odluke po kojoj se više od 6.000 kvadrata javne svojine daje bez naknade jednom privatnom preduzeću, u kojem Republika Srbija nema upravljačka prava, jer je ono u većinskom vlasništvu firme iz Ujedinjenih arapskih emirata „Eagle Hils“ preko preduzeća „Belgrade Waterfront Capital Investment LLC“. Navodi se da Republika Srbija kao osnivač pomenutog preduzeća učestvuje u dobiti koje Beograd na vodi doo bude ostvario poslovanjem zgrade Beogradske zadruge, u skladu sa udelom koje ima u navedenom privrednom društvu (32 odsto)“, piše BIRN.
Ukupna vrednost poslovne imovine „Beograda na vodi“ na kraju 2019. godine iznosila je nešto manje od 287 miliona evra, a sopstveni kapital tog privrednog društva svega 59,2 miliona evra.
„S obzirom da su ukupne obaveze firme do kraja prošle godine dostigle 228 miliona evra, sledi da se napredak u izgradnji „Beograda na vodi“, počev od raščišćavanja lokacije, preko izgradnje infrastrukture, do gradnje pojedinih objekata, ne zasniva na finansijskim sredstvima većinskog vlasnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već na kapitalu Grada Beograda“, naveo je Miodrag Skulić, osnivač i direktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize.
On je u autorskom tekstu objavljenom u NIN-u naveo da je kompanija iz Emirata u projekat ukupno uložila 70,4 miliona evra, u šta su uračunate i kratkoročne pozajmice, ali da je Direkcija za igradnju Beograda odobrila 98 miliona evra kredita, za uređenje građevinskog zemljišta, prenela je Nova ekonomija.
„S tim u vezi postavlja se logično pitanje po kom zakonskom osnovu je (Direkcija) mogla da odobri taj dugoročni kredit privrednom društvu koje je u dvotrećinskom vlasništvu strane firme iz UAE, zatim ko je garant tog kredita, po kojoj kamatnoj stopi je zajam odobren i da li je moguće da siromašna Srbija finansira prebogate Ujedinjene Arapske Emirate“, kaže Skulić.
Dodaje da je ukupna neto dobit „Beograda na vodi“ 2018. godine i 2019. godine iznosila oko 36,4 miliona evra, čime je u potpunosti pokriven gubitak u poslovanju zabeležen tokom tri godine pre toga, odnosno da je do sada iskazani profit 13,8 miliona evra.
Zajedničko preduzeće je istovremeno, prodajom završenog ili nezavršenog stambenog i poslovnog prostora prihodovala 187 miliona evra, dok je vrednost investicija koje su u toku dostigla 66 miliona evra.
Skulić ocenjuje da Vlada Srbije „Beograd na vodi“ namerno osnovala kao kao privredno društvo, umesto kao javno preduzeće, zato što bi to omogućilo stranom investitoru da unošenjem dodatnog kapitala postane većinski vlasnik, sa upravljačkim pravima.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, kvadrati u Beogradu na vodi među najskupljima su u zemlji.
Tako je ove godine u Beogradu na vodi prodat stan od 152 kvadrata za više od 1,38 miliona evra. U kešu – kako se već najčešće kupuju nekretnine u ovom delu grada.
Iako je najskuplje prodati stan, njegov kvadrat nije dostigao najvišu cenu. Ali, prema podacima RGZ, u prvoj polovini godine najskuplje prodati kvadrat opet je u komšiluku pomenutog stana – nalazi se u Beogradu na vodi, i koštao je tačno 9.124 evra.
„Prvih 40 najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je u Beogradu na vodi“, navodi se u polugodišnjem Izveštaju za tržište nepokretnosti RGZ.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare