9
Ukupna vrednost poslovne imovine "Beograda na vodi" na kraju 2019. godine iznosila je nešto manje od 287 miliona evra, a sopstveni kapital tog privrednog društva svega 59,2 miliona evra. Obzirom da su ukupne obaveze firme do kraja prošle godine dostigle 228 miliona evra, sledi da se napredak u izgradnji "Beograda na vodi", počev od raščišćavanja lokacije, preko izgradnje infrastrukture, do gradnje pojedinih objekata, ne zasniva na finansijskim sredstvima većinskog vlasnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već na kapitalu Grada Beograda, naveo je Miodrag Skulić, osnivač i direktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize.
Pročitajte još:
Skulić je u autorskom tekstu objavljenom u NIN-u naveo da je kompanija iz Emirata u projekat ukupno uložila 70,4 miliona evra, u šta su uračunate i kratkoročne pozajmice, ali da je Direkcija za igradnju Beograda odobrila 98 miliona evra kredita, za uređenje građevinskog zemljišta, prenela je Nova ekonomija.
„S tim u vezi postavlja se logično pitanje po kom zakonskom osnovu je (Direkcija) mogla da odobri taj dugoročni kredit privrednom društvu koje je u dvotrećinskom vlasništvu strane firme iz UAE, zatim ko je garant tog kredita, po kojoj kamatnoj stopi je zajam odobren i da li je moguće da siromašna Srbija finansira prebogate Ujedinjene Arapske Emirate“, kaže Skulić.
Dodaje da je ukupna neto dobit „Beograda na vodi“ 2018. godine i 2019. godine iznosila oko 36,4 miliona evra, čime je u potpunosti pokriven gubitak u poslovanju zabeležen tokom tri godine pre toga, odnosno da je do sada iskazani profit 13,8 miliona evra.
Istovremeno je zajedničko preduzeće prodajom završenog ili nezavršenog stambenog i poslovnog prostora prihodovala 187 miliona evra, dok je vrednost investicija koje su u toku dostigla 66 miliona evra.
U sve troškove pripreme izgradnje, koji se tiču i izmeštanja železničke i autobuske stanice, odnosno izgradnje novih, demontažu postojećeg železničkog mosta, montiranje novog…
Skulić ocenjuje da Vlada Srbije „Beograd na vodi“ namerno osnovala kao kao privredno društvo, umesto kao javno preduzeće, zato što bi to omogućilo stranom investitoru da unošenjem dodatnog kapitala postane većinski vlasnik, sa upravljačkim pravima.
Skulić navodi i da se investitoru može priznati da je regulisao sve obaveze po osnovu doprinosa za zemljiše i izvedenih radova na izgradnji objekata javne namene u javnoj svojini, ili da će plaćanje iste odložiti.
„Prema tome, Grad Beograd verovatno neće dobiti ni dinara za primarnu i sekundarnu namenu za to građevinsko zemljište… Ako se zna da u lošijim gradskim zonama naknada po kvadratnom metru izgrađenog prostora oko 360 evra, Vlada Srbije i Grad Beograd investitora, iako je pravno lice u većinskom inostranom vlasništvu, oslobađaju plaćanje te naknade, ili godinama može da odlaže plaćanje te baveze“, navodi se u tekstu.
To bi mu, smatra Skulić, zbog popusta omogućilo „neosnovano povoljan položaj“.
„Posebno ističemo da su ‘bratske’ povlastice date inostranom partenru odredbama ugovora, kojima je određen rok za prvu kontrolu izvršenja ugovora tek kad prođe 20 godina od dana zaključenja“, kaže Skulić.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
