Dok se u javnosti raspravlja da li bi zbog rizika od širenja epidemije koronavirusa trebalo da rade ugostiteljski objekti, iz te delatnosti sve su jači zahtevi da bi država trebalo više da pomogne taj sektor koji je jedan od najugoroženijih. Kako bi država mogla konkretnije da pomogne ugostitelja, može da se nauči i iz primera susedne Hrvatske, gde postoje posebne mere za ovaj sektor. Tamo je pored naknade po svakom radniku, predviđena i pomoć za podmirivanje fiksnih troškova.
U Hrvatskoj su zbog rizika od širenja virusa ugostiteljski objekti zatvoreni početkom decembra i nisu radili puna tri meseca. Početkom marta došlo je do izvesne relaksacije mera pa je dozvoljeno da terase kafića i restroana rade od 6 do 22 sata, naravno uz poštovanje epidemioloških mera. Stolovi moraju biti udaljeni tri metra jedan od drugog kako bi se osigurao razmak među gostima za različitim stolovima od najmanje metra i po.
Paralelno sa zatvaranjem u decembru je usvojen i poseban paket mera pomoći ugostiteljskom sektoru, ali i ostalim delatnostima, koje su zatvorene zbog pandemije.
Tako su svi ugostitelji mogli da računaju na mesečnu pomoć od 4.000 kuna, što je oko 530 evra po radniku.
Tu subvenciju su dobile sve firme koje su zatvorene zbog epidemije, pa i ugostitelji kojima je dopuštena dostava hrane i pića.
Paket pomoći hrvatske vlade predviđa i subvencije dobavljačima zatvorenih ugostitelja i ostalih zatvorenih delatnosti, koji imaju pad prihoda od 40 do 60 i više posto.
Za 40 odsto pada prihoda predviđena je subvencija od oko 260 evra po radniku, za 45 odsto oko 330 evra, za 50 odsto 400 evra, za 55 odsto 460 evra, a za 60 odsto i više oko 530 evra.
Za mere pomoći privredi mogu da se prijave svi koji su osnovani do kraja septembra prošle godine, a subvenciju mogu da dobiju i za radnike zaposlene do kraja novembra.
Tim paketom pomoći predviđeno je da hrvatska država isplaćuje pokriće fiksnih troškova za zatvorene djelatnosti. To, konkretno, znači da država pokriva deo ili sve fiksne troškove koje imaju preduzetnici koji su morali da zatvore svoj objekat, od režijskih troškova, do troškova najamnina i zakupnina.
Ako, na primer, poslodavac, ima pad od 75 odsto, onda će mu država pokriti 75 odsto troškova za struju, vodu, gas, čistoću, usluge knjigovodstva, internet, najamninu, zakupninu, komunalnu naknadu….
Krajem februara, mere su produžene do marta, a najavljeno je i njihovo produžavanje u aprilu.
Naravno, jedan od uslova, za sve koji uzmu državnu pomoć je da ne smeju da otpuštaju radnike.
I to je ono što bi moglo da se kaže da je zajedničko paketima državne pomoći u Hrvatskoj i Srbiji.
U prva dva paketa pomoći u Srbiji ugostitelji nisu posebno razmatrani, već su mogli da se prijave za subvencije koje dobijaju svi privredni subjekti. Tako je tokom proleće taj paket, koji je obuhvatao tri meseca, podrazumevao jedan celi minimalac mesečno, odnosno oko 30 hiljada dinara po radniku.
Drugi paket mera na jesen podrazumevao je pomoć za dva meseca i to od 60 odsto minimalca, odnosno 18 hiljada dinara po radniku mesečno
U ovom paketu prvi put su posebno pomenute neke kategorije, kao recimo ugostitelji. Oni, u tom periodu, kako je najavljeno, imaju pravo na podršku u visini od još jednog punog minimalca.
Uz ugostitelje tu pomoć mogu da se prijave i turstičke agencije, licencirani turistički vodiči i hoteli, odmarališta i rent-a-kar agencije.
Gradski hoteli dobiće još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici.
Poređenja radi, prosečna zarada u Srbiji na kraju 2020. godine iznosila je 66.092 dinara, što je oko 560 evra, dok je prosek zarade u Hrvatskoj 6 763 kune, što je oko 900 evra.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare