"Iako je dozvoljen nivo aflatoksina u mleku u Srbiji viši nego u EU, taj proizvod je i dalje bezbedan", kaže za N1 Svetlana Stanišić, profesorka na Univerzitetu Singidunum.
Srbija opet ne spušta nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku. Koliko je trenutna količina aflatoksina u mleku opasna po zdravlje i da li je ovom odlukom ugrožen izvoz domaćeg mleka na strano tržište?
Stanišić kaže da je mleko biološki vredna namirnica i da treba da se koristi u ishrani.
„I kamo sreće da je naša deca više koriste nego gazirane sokove. To što je naš dozvoljeni nivo aflatoksina viši nego u EU, ne znači ništa, jer su i naš i EU nivo bezbedni za zdravlje“, naglasila je i dodala da je u Americi taj maksimalno dozvoljeni nivo aflatoksina još viši.
Stanišić podseća da je aflatoksin kancerogena materija, ali da je vrsta koja se nađe u mleku manje opasna od one koja se nalazi u zrnastim proizvodima.
„Aflatoksin i dolazi u mleko jer krave jedu kontaminiran kukuruz. I tačno se zna da će se kad je vlažna i topla klima nekog leta proizvesti kukuruz koji će biti kontaminiran aflatoksinom. Radi se, dakle, o klimatskim uslovima. Ja bih ljudima preporučila da koriste mleko, trebalo bi da popijete cisternu mleka da bi to bio neki problem“, kaže.
Prema rečima sagovornice N1, veći problem kontaminirana zrnasta hrana.
„Razne grickalice koje dolaze iz rinfuza, tu ako prometite bilo kakvu buđ, bacite. Jer se aflatoksin ne uništava ni termičkom obradom. Obratite pažnju na sve zrnasto, na ono to se nalazi u velikim džakovima i što se transportuje na velike daljine“, upozorava Stanišić.
Kako je rekla za N1, da Srbija ima problem sa aflatoksinom, bio bi češći rak jetre.
„Kod nas nije primećen porast broja obolelih. Ne kažem da se ta bolest javlja u niskom nivou, ali nema nekog porasta broja pacijenata od povećanja dozvoljene granice aflatoksina u mleku“, navela je.
Opširnije pročitajte na N1.
BONUS VIDEO Postavljena dva mlekomata u Beogradu