Unuk Stambolića: S ovakvom opozicijom Vučić neće skoro pasti

Ne brojim godine koje su prošle od tada. Trudim se da se u nekim trenucima setim dede, ali ne toliko kao političke figure već kao dede koji je uvek nalazio vremena da bude sa mnom, koji mi je poklonio kostim Indijanca i koji nije umeo da odustane kada god bi se našao pred nekim nemogućim zadatkom, makar u očima malog mene. Tako sam, recimo, voleo da ubacujem igračke u jednu plastičnu fotelju koja je imala rupu na dnu. On ih je uvek izvlačio sa puno strpljenja dok su ostali članovi porodice uglavnom odustajali od te moje igre – kaže Uroš Stambolić, unuk Ivana Stambolića, koji za Danas govori povodom 20. godišnjice ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, koja se navršava sutra.Ivana Stambolića oteli su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), 25. avgusta 2000. na Košutnjaku. Pod pretnjom pištoljem ubačen je u kombi. Navodno su ga vodili na informativni razgovor. Stavljene su mu lisice na ruke, a noge su mu vezane lepljivom trakom. Odvezli su ga na Frušku goru. Naredili su mu da klekne, a potom su ga likvidirali. Telo su mu bacili u rupu, zalili živim krečom i zakopali. Posmrtni ostaci Stambolića pronađeni su 28. marta 2003. godine. Njegove ubice, na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom, uhapšene su i osuđene.Na pitanje kako vidi tadašnju Srbiju na čelu sa Slobodanom Miloševićem i današnju Srbiju na čelu sa Aleksandrom Vučićem, njegov unuk Uroš Stambolić odgovara da je devedesetih bio dete i da tu politiku pamti „onako kako se odrazila na moju porodicu i na ostatak zemlje u narednim godinama“.– Nije zahvalno porediti taj period sa ovim danas iako je činjenica da je u oba perioda narod loše živeo, a da su, da bi se skrenulo sa te teme, podizane međunacionalne tenzije, slično kao što se i sad dešava u odnosima sa Crnom Gorom gde se u prvi plan ističu nacije i vera, a ne to kako oba naroda žive, i sve to da bi se izbegla tema privatizacije crnogorske obale. Naravno, kod oba režima postoji ili je postojala represija, ali je to kod Vučića drugačije i mnogo više je zasnovano na ekonomskom pritisku na narod, koji je doveden do toga da jedva može da preživi sa svojim primanjima, ako i toliko. Sve u svemu oba režima su loša, ali ih ne treba porediti jer se time gubi na oštrini kritike svakog od njih – ukazuje Uroš Stambolić, koji je bio veoma aktivan tokom Protesta protiv diktature.

Prema mišljenju sagovornika Danasa, Vučić neće pasti u skorije vreme sa ovakvom opozicijom čija se politika ne razlikuje mnogo od njegove.– Činjenica je i da se politika jednako tabloidizuje u oba tabora, a ta politika na kraju se svodi na vladanje u korist moćnih pojedinaca, a ne običnog, radnog naroda koji jedva krpi kraj sa krajem. Nadam se da će Partija radikalne levice koja je u nastajanju biti ta koja će podstaći ljude da obrate pažnju na klasne razlike, jačati solidarnost i biti oruđe uz pomoć kog će se potlačeni boriti za svoja prava – smatra Stambolić.Unuk Ivana Stambolića bio je kandidat Liberalno-demokratske partije na izborima 2016. godine, a kako nam objašnjava, tada se njegova politička kampanja, kao i politika, pre svega, fokusirala na borbu protiv nacionalizma.– U međuvremenu se moj fokus uz tu borbu proširio više na ekonomsku sferu i skrenuo je radikalnije ulevo. To se baš desilo za vreme aprilskih protesta 2017. godine, kada sam i izašao iz LDP-a. Trenutno sam aktivan u Združenoj akciji Krov nad glavom koja pomaže ljudima da zadrže svoje osnovno pravo na dom i koja se bori protiv terora izvršitelja. Ako uspem da nađem vremena da se angažujem, nadam se da ću uspeti da doprinesem i tome da Partija radikalne levice, koja nastaje iz SDU, u kojoj sam sada sa mnogim ljudima sa kojima sam sarađivao u različitim borbama, a između ostalog i u Krovu nad glavom, postane ono što za mene predstavlja partija, a to je oruđe koje olakšava potlačenima da se lakše organizuju i lakše bore za svoja prava, ne samo u parlamentu već i na svojim radnim mestima i ulici – zaključuje Uroš Stambolić.