Najveća evropska luka se pretvara u tvrđavu: Stiže vojska i oružje, sve se sprema za mogući rat sa Rusijom

Izvršni direktor Lučke uprave Roterdama, Boudevijn Siemons, izjavio je za Financial Times da se koordinacija već odvija sa susednom lukom Antverpenom u Belgiji, u slučaju da u luku stignu britanska, američka i kanadska vojna vozila i zalihe.

„Nije svaki terminal prikladan za rukovanje vojnim teretom. Ako bi se morale slati velike količine vojne opreme, oslonili bismo se na Antverpen ili druge luke da preuzmu deo kapaciteta. Sve manje se posmatramo kao konkurenti. Naravno, nadmećemo se gde moramo, ali sarađujemo gde god možemo“, rekao je Siemons.

Pripreme za oružani sukob širom Evrope

Roterdamska luka godišnje obradi oko 436 miliona tona tereta, dok Antverpen, kao druga po veličini luka u EU, godišnje primi oko 240 miliona tona. Sa ukupno 28.000 brodova iz mora i 91.000 rečnih brodova iz Nemačke i unutrašnjosti Evrope, Roterdam je ključni čvorište za trgovinu – ali sve više i za vojnu logistiku.

Ove mere deo su šireg evropskog plana za pripreme u slučaju rata. EU je već najavila da radi na programu naoružavanja vrednom do 800 milijardi evra, kako bi kontinent postao samostalniji u pogledu bezbednosti, i kako bi odgovorio na zahteve američkog predsednika Donalda Trampa, ali i odvraćao moguću rusku agresiju.

Holandija je zajedno sa NATO saveznicima obećala da će povećati izdvajanja za odbranu na čak 5% BDP-a. U maju je Ministarstvo odbrane Holandije objavilo da će luka Roterdam, na zahtev NATO-a, morati da oslobodi dodatne prostore za prihvat vojnih brodova i opreme.

Terminali postaju vojne zone

Prema rečima Siemonsa, „jedan ili više brodova biće usidreno uz obalu u trajanju od nekoliko nedelja, četiri do pet puta godišnje“, a sama lokacija može se menjati u zavisnosti od potreba. Kontejnerski terminal u luci je trenutno jedino mesto gde se streljivo može bezbedno premeštati sa broda na brod.

U planu je da se nekoliko puta godišnje održavaju i vojne vežbe. Iako je luka već imala iskustva sa transportom vojne opreme, čak ni u vreme Hladnog rata nije postojala posebna vojna pristaništa. Za razliku od nje, Antverpen je naviknut da prima redovne pošiljke za američke trupe stacionirane širom Evrope.

Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, upozorio je u junu da bi Rusija mogla da napadne neku članicu Saveza do 2030. godine. Nakon uvođenja sankcija Rusiji, luka Roterdam izgubila je oko 8% ukupne trgovine, što Siemons naziva „još jednom važnom lekcijom“.

Evropa se sprema za najgore

Siemons upozorava da bi Evropa trebalo da razvija rezerve ključnih sirovina i resursa, kao što već ima za naftu.

„Trebalo bi isto da učinimo sa bakrom, litijumom, grafitom i nekim drugim ključnim sirovinama. Imamo to za naftu, ali još ne za gas. Naravno, imamo neka gasna polja u Evropi koja to mogu delimično pokriti, ali treba šire razmišljati o strateškoj otpornosti. Koliko je društvo otporno? To postaje sve važnije kako svet postaje sve nestabilniji“, rekao je on.

Područja oko luka, zbog razvijenih logističkih i distributivnih mreža, idealna su za skladištenje strateških zaliha. Deo holandske rezerve nafte već se nalazi u Roterdamu. Evropska unija će narednih dana predstaviti novu „strategiju zaliha“ koja će obuhvatiti hranu, vodu, lekove, energente, sirovine i skloništa – što jasno ukazuje na duboke pripreme za scenario koji do pre samo nekoliko godina niko nije ozbiljno razmatrao.