Droga, oružje, laka zarada - poruke iz pesama idola mladih

"Imam kalaš u gepeku", "Zbog nje valj'o bih ko Pablo", "Jedva stoji na nogama, svu noć miješala alkohol je sa drogama" - to su neki od stihova poznatog trep dvojca Jala Brat i Buba Corelli. Ovaj drugi, organima gonjenja poznatiji kao Amar Hodžić, osuđivan je i služio je zatvorsku kaznu zbog dilovanja droge, a pre neki dan je uhapšen tokom pucnjave koja se dogodila u Sarajevu. Reč je o muzičarima koji su najveće regionalne zvezde, zbog čega smo se i zapitali – jesu li to idoli mladih danas i koliko usvajaju ono što u tekstovima njihovih pesama čuju?"Ne slušam reči prvenstveno što ne mogu da ih razumem. Ako ćemo iskreno (smeh), ali šta znam, ne razmišljam duboko o tim pesmama", "Jel' ti misliš da se šalju neke loše poruke takvom muzikom? - Pa seks droga i alkohol, mladi to vole tako da eto", "Znači misliš da mladi zaista slede to što slušaju u pesmama? - Pa naravno", " Valjda imaju dovoljno razuma da će da skontaju da to je to samo pesma, ali nikad se ne zna, ove nove generacije su sve gore i gore, uključujući i nas al' nema veze",  "To je muzika koja treba da izazove neke reakcije u mozgu i koja će što se kaže da vozi, nema nikakav tekst, ne treba slušati tekst, ali mladi ga slušaju i žive ga ono", neki su od odgovora anketiranih mladića i devojaka.Može li onda ovakva muzika imati poguban uticaj na mlade po pitanju vrednosti koje usvajaju slušajući je? Psiholog Dragan Ilić kaže da je više reč o jednoj vrsti anestezije za omladinu.

"Ja bih to nazvao turbo repom, jer imate etno motive ukomponovane u hip hop matricu, ali su poruke koje se kroz to emituju slične onima u 90-im. To je onako jedna vrsta eksapizma i pronalaska u nekom, ja sam se snašao i vidite kako mi je dobro i baš me briga za sve druge", kaže psiholog Dragan Ilić.Ilić podseća da je i u sličnim muzičkim žanrovima, koji vladaju svetskom scenom, utkana gotovo ista poruka."Jurim ribe, rolam džoint, vozim skupa kola i pijem šampanjac. Potpuno je izgubljen onaj socijalni element koji je hip hop sa sobom nosio, a posebno kod nas ovde, i on je transformisan u jedan hedonizam. I to hedonizam 'ovde i sada', najpovršnijeg tipa, nešto što bi ličilo na kafanski provod samo u nekom savremenijem modelu, gde se kao prikazuje neka vrsta luksuza ili uspeha", dodaje psiholog Dragan Ilić.Sociolog Dario Hajrić napominje da muzika ne može biti kriva za sve, već da ona dolazi kao neka vrsta reakcije, odnosno, da tematizuje društvene pojave koje već postoje.

"Ako ćemo se žaliti na Youtube što nam nije vaspitao dete kako treba, onda možda baš i nije problem u Youtube ili muzičarima, nego u nama. Ako se bavimo muzikom kao izvorom nekakvih društvenih problema, onda gubimo iz vida da je ona posledica, a ne uzrok. Daleko veću štetu od bilo kog muzičkog pravca za pojavu narkomanije npr. širi sprega kriminala i države nego nekakvi reperi. Jovanjica je u tom smislu napravila više štete nego svi trep albumi zajedno", smatra sociolog Dario Hajrić.Ipak, to ne znači da ne treba da obratite posebnu pažnju na ono što vaše dete sluša.Ceo prilog novinara Marka Novičića možete pogledati ovde:https://youtu.be/wSOmCyNiZZY