Pravo na abortus: Da li će se Hrvatska ugledati na Poljsku

Svet 04. dec. 202010:51
Podeli:
Foto:EPA-EFE/ANTONIO BAT

Hrvatska već godinama čeka novi Zakon o pobačaju. Gotovo potpuna zabrana abortusa u Poljskoj izazvala je talas solidarnosti Hrvatica s Poljakinjama, no aktivisti koji se protive abortusu misle da je to pravi put i za Hrvatsku.

Iako se pobačaj u Hrvatskoj još od njenog osamostaljenja pokušava gurnuti u neustavnu kategoriju, Hrvatice pravo na izbor koriste prema zakonu iz 1978. godine. No to ne znači da je do medicinski sigurnog pobačaja lako doći, jer valja pronaći sve ređe bolnice i ginekologe koji se pri traženju zahvata neće pozvati na „priziv savesti“.

Pročitajte još:

Sanja Kovačević iz Platforme za reproduktivnu pravdu za Dojče vele govori kako je institut „priziva savesti“ uveden 2003. godine za vreme SDP-ove koalicije.

„Nismo obratile dovoljnu pažnju. Ušao je preko etičkih kodeksa u Zakon o zdravlju. To krenulo laganim tempom, no vrlo brzo se raširilo s trendom konzervativnosti i retradicionaliziranja“, rekla je Kovačević  i dodala da aktivistice to tada nisu smatrale bitnom temom, no stanje je postalo jasnije dolaskom iduće konzervativnije vlade.

„Postoji klika koja ima moć u okviru medicinske struke zajedno sa svojim cehovskim udruženjima. Sarađuju s najkonzervativnijim organizacijama“, rekla je ona.

Jak uticaj Katoličke crkve i njenu vezu s vladajućim HDZ-om mnogi levo-liberalni aktivisti navode kao glavni razlog što brojne Hrvatice sve češće traže uslugu pobačaja van Hrvatske u kojoj je abortus stigmatiziran i koja sve žešće ženama odriče pravo na izbor.

Foto:EPA-EFE/ANTONIO BAT

Priziv savesti i ginekološko nasilje u praksi

„Žene su generalno suočene s ginekološkim nasiljem“, navodi Kovačević i tvrdi da je verska edukacija u Hrvatskoj pretpostavljena seksualnoj edukaciji. U praksi žene, kaže, kada dobiju broj bolnice koja bi trebala obavljati pobačaje, obično s druge strane čuju da se ta usluga ne može dobiti, neretko i uz kritike i uvrede.

To se poklapa i s rezultatima istraživanja poverenice za ravnopravnost polova Višnje Ljubičić na uzorku 30 ustanova ovlašćenih za pružanje usluge pobačaja.

„Pravo priziva savesti je 2014. godine koristilo je oko 54 posto zdravstvenih delatnosti, dok je 2018. to bilo 59 posto. Dovedemo li to u korelaciju sa Slovenijom, vidimo da tamo tu mogućnost priziva savesti koristi samo 3 posto zdravstvenih  radnika“, kaže Ljubičić.

Ovaj problem s kojim se suočava Hrvatska treba rešiti kroz zakonodavstvo, ali i primenu u praksi, kaže Ljubičić pa dodaje: „Od 30 ustanova, njih pet nije pružalo uslugu prekida trudnoće zbog prizva savesti svih zaposlenih“.

Žene koje se javljaju poverenici žale se da ih iz jedne bolnice upućuju u druge kako bi ostvarile pravo na prekid trudnoće. „Analiza je pokazala i visoku, nepristupačnu i neujednačenu cenu pobačaja u tih 30 zdravstvenih ustanova. Kreće se u rasponu od 1.150 kuna do 3.350 kuna, a to je za žene koje su u ekonomski nepovoljnoj situaciji izuzetno visok izdatak“, navodi Ljubičić.

Osim toga, žene se žale i na uznemiravanje plakatima i propagandnim materijalima koje viđaju po bolnicama. Zdravstvene ustanove, kaže poverenica, nakon njezine intervencije gotovo po pravilu uklanjaju taj materijal iz svojih prostorija.

Foto: REUTERS/Matias Baglietto

Priziv savesti nije ugrožen

Vesti koje dolaze iz Poljske šokirale su aktivistkinje za ženska prava, ali konzervativni aktivisti s odobravanjem gledaju na tamošnju gotovo potpunu zabranu pobačaja pa čak i u slučaju malformacije ploda. Najistaknutija hrvatska „pro-lajf“ aktivistkinja Željka Markić, kaže u razgovoru za DW da je „Poljska naprosto prepoznala naučnu činjenicu da život počinje začećem“.

„Time je postala svetionik za sve druge države EU vezano za zaštitu prava dece i za zaštitu ljudskih prava. Odluka Ustavnog suda da zakon ne može štititi samo zdrave ljude i zdravu decu, već da treba štiti i bolesnu decu, je važna za sve građane EU“, tvrdi predsednica udruženja U ime obitelji.

„Naročito za državu poput Nemačke koja je u novijoj istoriji videla kako to izgleda kad pravo na život nije apsolutno, već zavisi o nacionalnosti, veroispovesti ili zdravlju“, dodaje ona.

Markić izostanak priziva savesti povezuje s totalitarnim državama. „Sumnjam da će iko u Hrvatskoj tako skoro, osim čestih medijskih napisa, pokušati da dovede u pitanje to pravo i ograniči lekarima izbor specijalizacije, zavisno od toga kako vide i kako prihvataju naučnu poziciju o početku ljudskog života“, rekla je ona.

Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Poverenica Ljubičić ističe da su i pravo na priziv savesti i pravo na izbor zagarantovan zakonom, ali da jedno pravo ne bi smelo da ugrožava drugo.

„Zdravstvena ustanova sebi ne sme da dopusti da jedno individualno pravo de fakto blokira celu ustanovu kao nekakvo kolektivno pravo“, kaže Ljubičić i dodaje da ima i predlog za rešenje u praksi.

„U slučaju da svi zaposleni u ustanovi koriste to individualno pravo, ustanova mora osigurati lekara koji će doći i obaviti prekid trudnoće i omogućiti ženi njeno zakonsko pravo“, navela je ona.

No Markić ne misli da je pobačaj samo žensko pitanje niti veruje istraživanjima javnog mnijenja prema kojima je velika većina građana Hrvatske opredeljena za pravo izbora.

„To je pitanje žena i muškaraca, svako dete ima i oca i majku. Muškarci imaju pravo reći šao misle isto kao i žene. Ne verujem anketama, ali i da je tako to ne menja obavezu svakog čoveka da štiti život od začeća do smrti“, rekla je ona.

Pobačaj i eutanazija su za Markić neprihvatljivi. „Mi smo suodgovorni za to kako se društvo i zakoni ponašaju prema najslabijima. A svaki čovek je najslabiji kad je u telu majke ili kad se rodi“, smatra ona.

Foto: REUTERS/Matias Baglietto

Iz sveta i regiona pročitajte i:

Ustavni sud traži novi zakon, preventivu i edukaciju

Iako su konzervativne organizacije pokušale putem Ustavnog suda da proglase zakon iz 1978. neustavnim, Sud je još 2017. godine odbacio te predloge i naložio Saboru da u roku od dve godine donese novi zakon.

O koliko osetljivoj temi se radi govore podaci da je predmet stajao „zaboravljen“ u Ustavnom sudu čak 26 godina. Ni Sabor nije ispunio nalog Ustavnog suda da u zadanom roku donese zakon koji neće zabraniti pobačaj, ali će odrediti edukativne i preventivne mere na način da prekid trudnoće bude izuzetak.

I dok poverenica Ljubičić od novog zakona očekuje rešenje problema na način da se dva suprotstavljena prava uključuju, a ne isključuju,  aktivistkinja za zabranu abortusa Markić u svemu vidi borbu za slobodno društvo i odricanje od totalitarizma „koji nije poštovao ni živote rođenih ni nerođenih“.

S druge strane, aktivistkinje za prava žena očekuju tešku borbu, ali ne i poraz. Hrvatska, kaže Sonja Kovačić iz Platforme za reproduktivnu pravdu, s Poljskom ima dodirnih tačaka kao država u kojoj je katoličanstvo dominantno. „Ali mislim da smo u dosta boljoj poziciji. Prvenstveno zbog odluke Ustavnog suda koji je ocenio da je pravo na pobačaj ustavno“, rekla je ona.

Prema dostupnim podacima, na 1.000 živorođenih u Hrvatskoj, 2018. godine obavljena su 69,2 legalno indukovana pobačaja. U isto vreme u susednoj Sloveniji taj je broj iznosio 177,4, dok je Mađarska prijavila čak 288,2 legalnih prekida trudnoće na 1.000 rođene dece.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar