2
Predsednik Crne Gore, Milo Đukanović slavodobitno je ušao u svoju rezidenciju na Cetinju, blokiranu prestonicu i grad, koji je ni kriv, ni dužan, postao poslednja linija odbrane njegove vlasti.
Kako izgleda borba autokrate da povrati moć i na šta je sve spreman kako bi opet upravljao životima ljudi, možda najbolje ilustruju današnje i jučerašnje slike sa cetinjskih ulica. Milo je neometano prošao kroz barikade i stigao u svoju rezidenciju na Cetinju, odakle će braniti državu od agresora u mantijama. Za to vreme, demonstranti se obračunavaju sa policijom, što stvara utisak pravog ratnog stanja.
Iza tridesetogodišnje vladavina čoveka, koji je tokom svoje političke karijere menjao ideologiju i odricao se svojih čvrstih uverenja, prešavši put od prosrpskog političara do crnogorskog nacionaliste, ostala je u najvećoj meri mržnja poput ove koja se dva dana izliva na ulicama prestonice Crne Gore.
Godinama se Đukanović, poput svog političkog blizanca iz Srbije, Aleksandra Vučića, hranio netrpeljivošću i stvaranjem podela među građanima, stvarajući utisak da će sve u Crnoj Gori propasti iste sekunde kad njega razvlaste. Igrajući na kartu straha kod običnog naroda, predsednik Crne Gore izgradio je mit o sebi kao jedinom pravom i autentičnom čuvaru crnogorskog ideniteta i države.
Čak i kad su ga razvlastili i kad se pokazalo da Crna Gora nije prestala da postoji s odlaskom njegovog DPS-a iz vlade, Đukanović je nastavio da insistira na tome da je čitava zemlja u opasnosti i da samo on može da garantuje njen opstanak. Kao svaki pravi autokrata, predsednik Crne Gore zna da uplašen čovek, zabrinut za budućnost države, nije sposoban da vidi sopstvene „čuvare“ kako u istoj toj zemlji švercuju tone droge, duvana i oružja, kako se nameštaju tenderi i poklanja atrakrivno zemljište braći, kumovima i rođacima.
Ne vidi uplašen čovek da iza Đukanovićevog vapaja za odbranu države stoji u suštini vapaj za odbranu biznisa i strah od gubitka sopstvene slobode, odnosno briga da će se otkriti kako je svom narodu zamazivao oči nacionalizmom, dok je sklapao poslove sa onima za koje je tvrdio da žele da pokore Crnu Goru.
Zbog toga i događaji na Cetinju nisu ništa drugo do jedan od poslednjih trzaja autokrate koji u sukobu komšija vidi šansu da vrati moć. Zbog toga mu je potrebno okupirano Cetinje i slika njega kako ulazi u grad koji za druge zabranjen.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
