Amerikanci će u utorak (noć između utorka i srede po našem vremenu) birati predsednika, senatore, glasaće i o nekim zakonima... Izborni sistem u SAD prilično je zbunjujuć sa elektorima, glasanjem poštom, neodlučnim državama... i teško je predvideti pobednika. Ovo su neke od stvari na koje treba obratiti pažnju tokom izborne noći.
Prvi rezultati trebalo bi da budu poznati već oko 5 sati ujutru (po našem vremenu), ali mnogi očekuju da će zbog 96 miliona Amerikanaca koji su ranije glasali, ti preliminarni rezultati kasniti.
Tomorrow is #ElectionDay. You still have time to register to vote in the following states:
-CA
-CO
-CT
-DC
-HI
-ID
-IL
-IA
-ME
-MD
-MI
-MN
-MT
-NV
-NH
-ND
-RI
-UT
-VT
-WA
-WI
-WYFind how you can register to vote here: https://t.co/OFsart7lP2 #Election2020 pic.twitter.com/F4P6EYOD6z
— ABC News (@ABC) November 2, 2020
Pročitajte još:
Zbog povećanog priliva glasova poslatih poštom, ove godine će se teško na početku znati ko je u prednosti.
Različite države imaju različita pravila kako i kada se broje glasovi poslati poštom, što znači da se mogu očekivati veća kašnjenja. U nekim državama poput Floride i Arizone, brojanje „poštanskih“ glasova počinje nedeljama pre 3. novembra. U drugim državama poput Viskonsina i Pensilvanije, brojanje ovih glasova krenuće tek na dan izbora.
Dodatnu konfuziju unose države sa svojim rokovima za prijem glasova poslatih poštom. Neke države poput Džordžije uzimaju u obzir samo glasove primljene 3. novembra ili ranije, dok druge, poput Ohaja, broje i zakasnele glasove dokle god su oni poslati 3. novembra.
Zbog svega ovoga je nemoguće predvideti ko će biti novi predsednik SAD, što nije bio slučaj na prethodnim izborima kada su oko 5 sati ujutru, po srpskom vremenu, stizali rezultati sa Zapadne obale. Godine 2008. rezultati su stigli tačno u sat, a 2012. kasnili su svega 15 minuta.
Prošli put tek kada je Pensilvanija objavila rezultate, kasno uveče po lokalnom vremenu je Donald Tramp mogao da proglasi pobedu nad Hilari Klinton.
Tu je i problem brojanja. U nekim državama prvo se broje glasovi koji su lično dati i za očekivati je da će ti glasovi biti za Trampa. U drugim državama se prvo broje raniji glasovi, pa tek onda glasovi od tog dana. Na osnovu tih glasova, Bajden će verovatno biti u vođstvu jer su ove godine demokrate više od republikanaca glasale poštom.
Sve vreme treba imati na umu i optužbe o krađi glasova poslatih poštom koje je Tramp više puta iznosio iako statistički podaci pokazuju da su izborne krađe i prevare u SAD retke, i da nema nikakvih dokaza da su glasovi poslati poštom podložniji istim.
Tomorrow is #ElectionDay! Download the ATL311 mobile app so you can find your nearest polling location to prepare for the big day. ☑️ pic.twitter.com/Rs46VUYJRe
— Atlanta 311 (@ATL311) November 2, 2020
Sa zatvaranjem birališta, američki mediji će uz pomoć izbornih modela procenjivati ko je pobedio u svim različitim izbornim trkama. Modeli se rade na osnovu izbornih anketa i broja izbrojanih glasova. Rezultat se objavljuje tek kada mediji procene da neki kandidat ima nesumnjivu prednost, ali se taj rezultat i dalje vodi kao projekcija, sve dok zvanično ne bude potvrđen. Državama će biti potrebne nedelje kako bi prebrojali sve glasove, naročito sada sa povećanim prilivom glasova poslatih poštom.
Prošli put, 2016. godine, Hilari Klinton je mesec dana posle izbora dobila više glasova građana, takozvani „popular vote“ i to mahom iz Kalifornije od Trampa, koji je do tada osvojio dovoljno glasova u drugim državama i postao predsednik.
Desetine miliona glasova će ove godine biti poslato poštom – gotovo dvostruko više nego 2016.
Sada se strahuje da bi prosta količina glasačkih listića mogla da preplavi poštanske službe i dovede do kašnjenja, što Pošta SAD odlučno demantuje. Dodajte tu i problem prijema glasova datih baš na dan izbora čime će se dodatno usporiti brojanje istih.
It’s #ElectionDay! Make sure you take time out of your day to go fill in those circles and take part in America’s oldest tradition! pic.twitter.com/GFVGASWm5o
— Mickey Mace (@MaceMickey) November 2, 2020
Kada „poštanski glasovi“ konačno stignu, njihovo brojanje je sporije od brojanja glasačkih listića jer se vade iz koverti i verifikuju pre brojanja.
Ako 3. novembra ne bude bilo kristalno jasno ko je pobednik, Amerikanci će morati da sačekaju dane, ako ne i nedelje da se brojanje glasova završi.
Pročitajte i:
Iako će se na konačne rezultate čekati, neke države ipak mogu da otkriju pobednika izbora.
U Severnoj Karolini se birališta zatvaraju ranije – 19.30 po lokalnom vremenu, pa se i projekcije direktnih glasova očekuju ranije. Donald Tramp je u ovoj državi pobedio 2016., a posle previranja unutar partija, pobeda u ovoj državi mogla bi da bude dobar početak i za Trampa i za Džoa Bajdena.
Pola sata kasnije, zatvaraju se birališta u Floridi, definitivno najkomplikovanijoj i najneizvesnijoj državi za američke izbore. Gotovo svaki izbori su ovde bili neizvesni do poslednjeg trenutka, uključujući i prošle. Analitičari upozoravaju da će ove godine Bajden najverovatnije imati prednost u početku, ali da se konačni rezultat neće znati do samog kraja.
U Arizoni se birališta zatvaraju u 21 čas po lokalnom vremenu. U ovoj državi je brojanje glasova krenulo još 20. oktobra, pa se prvi rezultati mogu očekivati relativno brzo. Tramp je 2016. trijumfovao u ovoj državi, ali ispitivanja javnog mnjenja ove godine prednost daju Bajdenu. I u Arizoni se očekuje da će prvi glasovi biti u korist Bajdena jer njegove pristalice više vole da glasaju ranije.
U drugim državama, zvaničnici će sa brojanjem glasova krenuti tek 3. novembra što znači da će „sving“ države biti te čiji će rezultati doneti odluku o pobedniku.
U Ohaju, zvaničnici će na dan izbora objaviti preliminarne rezultate, ali će zvanični rezultati biti objavljeni tek kada se svi glasovi prebroje, što mora da se uradi do 28. novembra. Ohajo nije samo neodlučna država već je i država koja je od Drugog svetskog rata svaki put tačno predvidela pobednika.
Pensilvanija je jedna od odlučujućih država u ovim izborima – Bajden je tu rođen, a Tramp je 2016. pobedio sa jednim procentnim poenom.
Još dve države zaslužuju pažnju – Viskonsin i Mičigen. Demokrate su posle poraza Hilari Klinton 2016. naporno radile na prikupljanju glasova u Viskonsinu i neke ankete pokazuju da Bajden ima većinu tamo, ali vrlo malu. Susedni Mičigen je takođe država na koju treba obratiti pažnju jer će pobeda u toj državi biti od ključnog značaja i za Bajdena i za Trampa.
Tramp i Bajden nisu jedini koje Amerikanci biraju. Obe stranke će pomno pratiti izbore za američki Senat gde republikanci trenutno imaju prednost od tri mesta. Uz to, Amerikanci će glasati i na referendumu o legalizaciji marihuane, kauciji…
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar