Basketaška bajka krenula je još davne 2012. godine na prvom Svetskom prvenstvu u Atini, kada je osvojeno zlato.
PROČITAJTE JOŠ
„From the streets to the Olympics“ bio je slogan FIBA pod kojim je basket ušao u olimpijsku porodicu, a među najzaslužnijima za to bili su naši reprezentativci.
Na prvom Svetskom prvenstvu, Bulut je predvodio selekciju Srbije, deo tima bio je Marko Ždero, aktuelni trener basketaške reprezentacije, a zajedno sa Markom Savićem i Dejanom Majstorovićem, ovaj tim je bio kičma i okosnica reprezentacije.
Srbija ima četiri svetska zlata, iz 2012, 2016, 2017. i 2018. godine, evropska zlata osvojena su 2018. i 2019, a sada je tome pridruženo odličje koje bez dileme najviše znači svima.
Put do Tokija i osvajanja medalje nije bio lak i za to su zaslužni čak i momci koji nisu bili u Tokiju.
Srpska basketaška scena nosi svetsku, mnogi momci su potvrdili da se na našim ulicama igra tvrd i dobar basket, momci poput Nebojše Boškovića, Stefana Kojića, Maksima Kovačevića, Strahinje i Stefana Stojačića, Nikole Vukovića, Marka Dugošije, godinama su jedni druge motivisali, dizali, potvrđivali rivalstva i zato je i sklapanje tima od samo četiri igrača bio paklen zadatak pred Tokio.
Pritisak je učinio svoje jer su svi pogledi bili uprti u basketaše, u odsustvu košarkaške reprezentacije, ceh je plaćen tremom protiv Rusije, ali u tome i jeste draž, nekad i zla kob basketaškog sporta.
Sav adrenalin „nabijen“ je u 10 minuta meča i tu nema mnogo vremena i prostora za povratak kada krene po zlu. Tek dan posle, i Dušan Domović Bulut vratio je osmeh na lice, shvativši kakav je uspeh postignut.
Dobro znaju i on i ostali basketaši koliko je bilo trnovito doći do vrha, jer mnoge ekipe nisu imali na početku ni novac ni sponzorstva za putovanja i turnire koji se održavaju širom Evrope i sveta.
U početku, basketaši su direktno zavisili od svojih uspeha i sav novac dobijali su samo od premija, pa su se zato i „kidali“ za titule, što je donosilo po 10.000 dolara.
Korak po korak, gradila se karijera koja je konačno ušla u profesionalne vode, a Olimpijske igre su kulminacija tog truda, koji su na kraju izneli Bulut, Majstorović, Ratkov i Vasić.
„Udarili“ su temelj nekim novim klincima koji se bolje snalaze u igri pod jednim obručem, koji donosi draž ulične kulture i beskompromisne igre, nešto grublje nego u klasičnoj košarci, koju najbolje opisuje potez Letonca Edgara Kruminsa, koji je bio van sebe od bolova, ali je puzeći otišao na klupu, kako bi munjevito bandažirao nogu za povratak na teren.
Da se i u basketu mogu ostvariti snovi, najbolje govori Bulutova priča, ostvariće još jedan cilj i zaigrati u Americi, sa Ronom Artestom i mnogim drugim veteranskim zvezdama NBA košarke, u okviru Big3 lige Ajs Kjuba.
Najslikovitiji primer borbe za afirmaciju basketaške igre, predstavlja neprijatnost koju su momci doživeli 2015. godine, kada ih je policija oterala sa jednog terena, za čiju su obnovu čak skupljali novac.
Da sve bude gore, nije im se to desilo kao anonimusima, već kao aktuelnim svetskim prvacima.
„Mi se okupljamo na tom terenu duže od 15 godina i taj teren zovemo svojom kućom. Uvek smo imali širom otvorena vrata na tom mestu“, rekao je tada Domović Bulut.
On je ispričao da su igrali basket za vreme časa fizičkog, kojem je prisustvovalo nekoliko devojčica i dodao da su smatrali da je u redu da zauzmu jedan koš, jer učenicama nije bio potreban ceo teren.
„Stvarno je bilo neprijatno da nas isteruju kao neke kriminalce, kad znamo da su se u tom dvorištu dešavale mnogo gore stvari od našeg treninga. Verujem da ima dosta mladih koji bi voleli da se bave ovim sportom jer ih je sve više na uličnim koševima. Ulični basket je postao globalan, ima preko 2,5 miliona registrovanih basketaša, postoje prvenstva za sve kategorije i odmakao je dalje nego što mi odavde vidimo“, rekao je Domović Bulut te 2015. godine.
Odmakao je do olimpijskog postolja i stvaranja velikog nasleđa, koje će još momaka dovući na basketaške terene širom Srbije, stvarajući generacije za 5×5 i 3×3.
BONUS VIDEO – Bulut pred let za Ameriku poslao poruku Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar