Ko je preminula Boba kojoj je Sebić posvetio medalju?

Filmsko finale u diciplini trostav na 50 metara donelo je Srbiji peto odličje u Tokiju i znao je Sebić kome da ga posveti. Veličina šampiona upravo u tome se i ogleda. I kada su na tronu misle na druge, ne samo na sebe. Streljačka reprezentacija još jednom je potvrdila da je velika porodica...Čim je stavio bronzu oko vrata, Sebić je iz torbe izvadio i Bobaninu sliku u znak sećanja na preminulu prijateljicu.Svaka čast, majstore, sve si nas dirnuo, ne samo Zoranu Arunović kojoj je odlazak prijateljice posebno teško pao.Pretužnih godinu i nešto dana je prošlo otkako je u 31. godini prerano preminula Bobana Momčilović Veličković, 21 juna. 2020, nakon zdravstvenih komplikacija nekoliko nedelja posle porođaja.Zauvek će ostati upamćena kao jedan od najboljih strelaca vazdušnim pištoljem 21.veka. Prvu medalju na velikim međunarodnim takmičenjima osvojila je 2007. na Evropskom prvenstvu u Dovilu gde je izborila bronzu u juniorskoj konkurenciji.Vrlo brzo dokazala je veliki potencijal, pa je za seniorsku reprezentaciju debitovala još kao juniorka. Bila je i trostruka pojedinačna šampionka Evrope, članica pet ekipa Srbije vazdušnim pištoljem koje su se okitile zlatom u timskoj konkurenciji na prvenstvima Starog kontinenta, finalista Olimpijskih igara, višestruka šampionka države...Volela je cveće i životinje, volela je da kuva, obožavala je svoj Bor u kojem je živela i radovala se svemu što ju je čekalo sa porodicom. Imala je i svoju Jasnu Šekarić, Zoranu i Jelenu Arunović, i imaće ih zauvek. Imala je i imaće cimerku Andreu Arsović, Ivanu Maksimović Anđušić, Sanju Vukašinović, sve one iz sportske porodice u čijim srcima i sećanjima će zauvek živeti.

Bila je i velika carica, prava šampionka, ne samo u sportskom smislu, pa je veliki broj nas i njih (da ne kažemo svako) mogao da je nazove "svojom". Neponovljiva sportistkinja velikog srca. Unikatna, posebna, perfekcionista, nesvakidašnja. Lavica, hrabri borac, odvažna. Toliko puta nas je sve odbradovala i medaljama, i uspesima, i donosila osmeh naciji.„Bila je totalno atipična, nije bila baksuz, što je danas teško“, ispričala nam je, neposredno posle tragedije, Jelena Arunović koja je deceniju i po poznavala Bobanu, ne samo kao njen trener.Više od svega bila je čovek i umela je nesebično da inspiriše druge. Iz svake reči koju smo čuli o Bobani isijavalo je – nedostajanje. Za Nova.rs je u sklopu te velike timske ispovesti prošlog juna pričao i Milenko Sebić.„Boba u mojim mislima još uvek živi, ništa se nije promenilo u mojoj glavi. Još uvek ne mogu da verujem da je kupila kartu u jednom smeru i da je neću videti dok se i sam jednog dana ne ukrcam na isti voz. Hvala Bobi što je bila iskrena, poštena, drugarčina i kada nije sve išlo kao po loju. Hvala joj što je u teškim trenucima uspela da me nasmeje i vrati na pravi put svojom pozitivnom energijom i predivnim osmehom", rekao je tada osvajač olimpijske bronze.

Godinu dana kasnije velikim gestom u Tokiju "pomerio" je sve."Srce mi se steže, svako ko je dobro poznaje njenim odlaskom gubi jedan deo sebe. Hvala joj za sve i izvinjavam joj se ako nekada nisam bio pravedan. Uvek ću je pamtiti kao predivnu osobu, čistog srca i šampionskog karaktera, uvek iskrenu i spremnu da oprosti“, poručio je tada Milenko Sebić.I mi ćemo je pamtiti baš tako kao što ju je opisao.Iza sebe je ostavila sina Vukašina i supruga Mišu. Olimpijski komitet Srbije je saopštio da će nagrade namenjene najboljim mladim sportistima ubuduće nositi Bobanino ime, a prvi nosilac tog priznanja je mladi hokejaš Matija Dinić, dok je ona posthumno proglašena za najbolju sportistkinju u 2020.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram