Basketaši Srbije blistaju na prvom, istorijskom nastupu na Olimpijskim igrama. Srpski igrači su upisali šest pobeda u šest mečeva, srušili direktne konkurente i izborili plasman u polufinale kolo pre kraja. To je samo učinilo da se mnogi zapitaju - ko su, zapravo, ovi momci?
Basketaši su poput furije protunjali grupom u kojoj su odmerili snage sa gotovo svima, osim sa selekcijom Rusije (Ruski olimpijski komitet) sa kojom je duel zakazan za utorak od 11 časova.
Kina je bila lak zalogaj sa 22:13, zatim je usledila neugodna Holandija sa kojom su često igrali u finalima (16:15). Drugi dan je započet preokretom protiv Poljaka (15:12), da bi posao protiv Belgije (21:14) bio završen i pre isteka vremena.
Domaćin Japan se pokazao kao nedovoljno kvalitetan, pa je poražen sa 21:11. U derbiju su pali drugi favoriti za osvajanje zlata, a Letonija (22:16) nije uspela da isparira našim momcima.
PROČITAJTE JOŠ
I na tome Dušan Domović Bulut, Dejan Majstorović, Mihailo Vasić i Aleksandar Ratkov ne žele da stanu, već najavljuju da žele da pobede na svakom susretu.
„Najvažnije je da smo u polufinalu. Ova ekipa je tek dva meseca zajedno, polako se uigravamo, pre toga smo bili rivali, sad smo zajedno. Idemo da pobedimo sve do kraja“, rekao je Bulut po završetku meča sa Letonijom.
Upravo je on i prva zvezda tima, ali i basketa uopšte. Njegovi potezi se godinama vrte na TV špicama, a mnogi ga smatraju najboljim basketašem svih vremena.
I to mišljenje nemaju samo navijači u Srbiji, već je tekst sa ovim naslovom objavio i američki „Njujork Tajms“.
Kažu da mu je film „Belci ne znaju da skaču“ ušao „pod kožu“ i da je želeo da pokaže da je u basketu najbolji na svetu od kada je sa devet godina prvi put odgledao film.
Sa 35 godina je već osvojio četiri od šest prvenstva sveta, a najveći deo karijere je proveo kao najbolje plasirani basketaš. Olimpijsko zlato mu je san već godinama.
„Zaslužujemo ga više od bilo kog drugog. Niko ne bi bio srećan sa bilo čim drugim“, rekao je Domović Bulut pre puta u Tokio.
Prepoznatljiv je po driblingu jednom rukom kada izvrne zglob, a loptu proturi igraču kroz noge.
Pre dve godine, Dušan Domović Bulut trebalo je da zaigra u Americi u čuvenoj Big3 ligi.
Kao najbolji basketaš sveta, izabran je kao 24. pik na draftu i završio u ekipi Bol Hogsa, koju predvodi legendarni Rik Beri, a čiji je kapiten bio Brajan Skalabrini.
Ipak, FIBA je pravila administrativni problem i bilo bi mu zabranjeno da nastupi na Olimpijskim igrama.
“Veoma sam razočaran što moram da objavim da neću moći da učestvujem u takmičenju Big3. Kao takmičaru, mogućnost da se nadmećem protiv bivših NBA igrača i najboljih 3 na 3 igrača na svetu je bilo nešto čemu sam se radovao i o čemu sam sanjao. Međutim, s obzirom da FIBA preti da će mi uvesti sankcije, odnosno da postoji mogućnost da zbog toga ne mogu da učestvujem na Olimpijskim igrama, prisiljen sam da se povučem iz takmičenja Big3. Veoma sam zahvalan Big3 što su mi pružili priliku da budemo deo jednog velikog takmičenja i nadam se da će se moj san jednog dana nastaviti,” napisao je Bulut 2019. godine, a ove godine će doći konačno do „dabl-dabla“.
Igraće i u Tokiju i u Americi, a nastup na Igrama je kruna veličanstvene karijere pionira igre 3×3.
„Od aprila smo praktično na okupu, imali smo i jednu malu pauzu, svi smo iz Novog Sada i okoline, pa nam nije bilo teško. Znamo se svi godinama i susrećemo se i inače na dnevnom nivou. Tamo nas čekaju ekipe koje poznaju, možda imaju malo veću prednost jer su to ekipe koje se poznaju godinama, a mi smo napravljeni iz neke selekcije igrača. Ali, opet, kad se Srbija pojavi, cilj nam je najveći mogući. U ovom stanju sveta i svega što nas okružuje, sam odlazak na Igre je uspeh. Ali sigurno ćemo se boriti za najvažnije odličje“, rekao je za Nova.rs Bulut pred odlazak u Tokio.
Godinama je sa Bulutom u timu bio Majstorović, ali je on odlučio da pojača Ub, nakon što je Domović obelodanio da posle Olimpijskih igara ide u SAD.
Počeo je da trenira sa 13 godine, a igra i za KK Dunav iz Starih Banovaca. Od 2014. je igrao u timu Novi Sad, a mnoge je impresionirao već u prvom pojavljivanju.
Po stilu igre podseća na Dejana Bodirogu, a ovaj tačno dve metara visok igrač nosi nadimak „Maestro“.
On je stigao kao logična posledica majstorija koje izvodi na terenu, ali i te kako voli da šutne za dva poena i pogađa u visokim procentima.
Bilo je izuzetno teško odabrati četvoricu reprezentativaca, širi spisak je doneo borbu osam igrača.
„Volim da se malo šalim, Medžik Džonson je 1992. godine rekao da se najbolja košarka igrala na njihovom treningu, tako se najbolji basket na svetu igra na našem treningu. Osam naših igrača je u najboljih 10 na svetu, ozbiljno ‘cepanje’ je bilo na treninzima i ozbiljan basket se igrao. Ne postoji bolji sparing na svetu od nas osmorice“, rekao je Majstorović za Nova.rs.
Tokom 2017. godine je pokupio MVP priznanje na gotovo svakom turniru koje je igrao, a kruna je stigla sa zvanjem najboljeg igrača Svetskog prvenstva.
Treći član ove sjajne posade je Mihailo Vasić, koji je trenutno treći igrač sveta na 3×3 listi.
Od 2016. do 2018. godine je bio član Nju Hejvena (NCAA 2) gde je sakupio veliko iskustvo, a sa 27 godina bi ovo mogle da mu budu tek prve Olimpijske igre.
On i Aleksandar Ratkov su impresionirali na treninzima, te dobili šansu pre nekih drugih momaka.
Ratkov je 2016. godine debitovao za reprezentaciju, a karijeru je započeo godinu dana ranije.
Studirao je informacione tehnologije na Univerzitetu u Novom Sadu, baš kao i Stefan Stojačić još jedan povremeni reprezentativac Srbije, koji je u poslednjem rezu ostao bez Tokija.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare