FOTO Video sam incident na Vimbldonu o kom svi pričaju, a onda pokazivao gostima ono što se ne vidi na TV

Iako nemam preveliko iskustvo na grend slemovima (tek oko dve godine) istina je da sam znao da vidim skandale. Ipak, obično bi se dešavalo da to vidim na samom terenu, a da onda ne znam rasplet situacije. Tako je bilo na Australijan openu prošle godine kada je jedan od ekologa odlučio da uskoči na teren, a onda je munjevito brzo spakovan u tunel.Bilo je to kasnije i na Rolan Garosu iste godine, kada sam bio ispod stadion "Filip Šatrije" kada je čovek sebi zapalio ruku nasred terena. Ovog puta nisam bio na teren broj 18 (očigledno nisu uspeli da upadnu na Centralni teren), ali jesam naišao na trenutak kada bobiji odvode dvoje koji su utrčali na teren.Dama je hodala ponosno, pravo, kao da je to upravo bilo ono što je htela. Ostvarila je svoj cilj i deluje mi da se više brinula o tome da joj se vidi natpis na majici nego bilo šta drugo. Obezbeđenje je pravilo mesta da prođu neometano, a za njima je išla poveća grupa novinara i svih drugih ljudi koji su shvatili da se desilo nešto neobično.

Većina je sklopila kockice tek nešto kasnije jer su vesti osvanule samo par minuta kasnije, zapravo je samo jedan britanski medij uspeo to da objavi i pre nego što su izvedeni sa terena. Hodala je ponosno, kao da to nije takozvana "šetnja srama", već da je u pitanju najveća pozornica londonske mode. Uspela je u svojoj zamisli, a Vimbldon će održati dug bezbedonosni sastanak da utvrdi kako je došlo do ovakvog propusta. Iako je ovaj incident najavljen, na kraju je i ostvaren.Bilo je vreme za trenutak odmora koji sam proveo sa majkom Holgera Runea koja kao i svi ostali mora da napusti kompleks da bi između kažiprsta i srednjeg prsta držala malo duvana. Ona je bila u žurbi, iako je tada bilo više od dva sata do trenutka kada je sin trebalo da izađe na teren i dovrši meč prvog kola.Pogleda sa medijske terase koji većina nema prilike da vidi.

I u moru neobičnosti da dodam i da sam upoznao jednog sjajnog čoveka i njegovu suprugu, a imao sam čast da im pokažem malo kako to sve izgleda "iza kulisa". Mogli su da vide kako rade novinari, gde se održavaju konferencije za medije, ali i kakav je pogled sa balkona sa kog se rade uključenja uživo. Pokazao sam im monitore koji su nam glavno oruđe, pokazao sam im mesta gde dođemo do kafe...Kao i onaj oficir granične policije i oni su mi rekli isto "Vidimo da voliš to što radiš, ti izgleda živiš san". I zaista, ovo polako postaje lajtmotiv moje posete Vimbldonu, postajem svesniji kakva je ovo privilegija, iako to nikada do kraja ne izgubite iz vida. Oduševile su ih sitnice i kada su videli kako zapravo nastaju vesti, kako se pozdravljam sa kolegama koji trče na sve strane i tom prilikom mi saopštavaju neke informacije usput.Njihovo oduševljenje običnim stvarima, poput pristupu statistici i kamerama sa svih terena, učinili su i mene da se zapitam koliko sam se zapravo navikao na ovakve stvari. Zaista je bilo sjajno videti koliko uživaju da vide poznate face, a na kraju sam čak i dobio poziv da ih posetim u Grčkoj. Ko zna, možda to uradim već ovog leta, letovanje je već bukirano.To oduševljenje naizgled običnim stvarima je nešto što vam daje poseban motiv da radite svoj posao što bolje. I kada sam ih kasnije opet sreo sijali su od zadovoljstva, baš onako kao kada dete dobije dugo čekanu igračku. Onako nevino, detinje i to je sve što bi trebalo da znate o onoj čuvenoj rečenici da sreću zapravo čine male stvari. Imali su karte za Centralni teren i uzbuđeno su pričali što će videti "Novaka u svom prirodnom staništu na Vimbldonu", ali su bili daleko srećniji što su dobili mali prozor u medijski svet.BONUS VIDEO Novakova prva pobeda na ovogodišnjem Vimbldonu