0
Pariski sindrom ili Rolan Garos sindrom jer sam od Pariza do sada video samo ono što se vidi iz voza ili metroa. Ipak, videli smo i scenu koja je bila simpatična svima, osim onome koji se žestoko nervirao zbog svega.
PROČITAJTE JOŠ
Zaista je neobično kako izgleda kada vas bace u potpuno drugi svet. Ono što je Diznilend za decu to je Rolan Garos za sportskog novinara.
Ipak, ne ide sve uvek glatko, baš naprotiv. Po prvi put sam video kakav haos nastaje kada padne kiša. Ne znate da li je gore dok pada pa nema posla ili kada stane i sve vas stigne u isto vreme. U trenutku kada u istom danu igraju četiri srpska igrača u četiri različita termina sve je utoliko teže.
Trebalo mi je malo vremena da se naviknem, ali izgleda da se polako vraća ono znanje iz osnovne i srednje škole. Očigledno da su dve Madam uspele u tome da nas nauče i više nego što sam smatrao.
Neke osnovne stvari sam već pohvatao, a svakog dana naučim još po neku reč za koju ne znam kako sam uspevao da funkcionišem bez nje do sada.
Kada je krenula da pada kiša odjednom se otvorilo bukvalno stotine kišobrana, prosto nisam ni znao koliko su Francuzi spremni na sve. Tereni su brzo pokriveni najlonima, pa nije bilo problema da se nakon više od sat vremena pauze i nastave mečevi. Na sreću Filip Krajinović je savladao Rajlija Opelku, a i to je uradio ekspresno.
Ipak, najveći utisak je ono što se dešavalo na drugom terenu. Martina Trevisan bila je glasna kao da je stigla da u Parizu izvede operu. Nakon svakog udarca je tako glasno vikala da su se već sredinom seta kikotali na tribinama. U jednom trenutku je Rajli sebi u bradu poručio „Holly fu**“. Nakon toga je čak odlučio i da imitira Trevisan koliko je bio isfrustriran zbog njene buke. Jednostavno nije mogao da uradi ništa osim da se samo nervira zbog toga.
Ipak, nije da samo ja učim francuski, ima i onih koji uče srpski. Tako je jedan momak nakon što mi je skenirao akreditaciju pri ulasku u menzu onako uz osmeh dobacio „Prijatno“. Video sam ga da me pomno posmatra kada sam se okrenuo (već sam razmišljao šta ću jesti, pa me šokirao) i čekao je reakciju. Nasmejao sam se od srca, a onda otišao da jedem salatu ako se tako može nazvati mešavina kuskusa, tunjevine, maslina i čedara. U principu, nedostajao je samo hleb za jedan sendvič.
Nakon toga usledio je odlazak na meč Dušana Lajovića, a nakon čitavog haosa uspeo je da slavi Sebastijan Baez. Zapravo, haos je postojao samo u glavama jer se još jednom neočekivano i iznenada momentum okrenuo na stranu Ducijevog rivala.
Zaista, neobičan dan u Parizu.
BONUS VIDEO Barbara Šet o rivalstvu Đokovića i Nadala i značaju da Novak ostane prvi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
