Iako je 2023. godina bila jedna od najuspešnijih Novakovih u karijeri, pored 2011. i 2015, u 2024. je bilo mnogo poteškoća različitih vrsta, što se i nije baš dalo pretpostaviti.

Janik Siner se istakao kao najveća prepreka za Đokovića, za koju nije imao rešenje cele godine, počev od Australije, gde je Italijan bio bolji u polufinalu.

Povreda, a kasnije i operacija kolena zaustavila je Novaka na Rolan Garosu, gde je podigao formu, jer na turnirima pre puta u Pariz, uopšte nije blistao.

Vimbldon je bio možda i Novakov najbolji turnir (ako ne računamo OI) tokom cele godine, do finala je izgubio samo dva seta, ali je Karlos Alkaraz odbranio titulu, pošto je slavio sa 3:0 u finalu. Malo ko je uopšte očekivao da će se Đoković pojaviti na Vimbldonu, pošto je mesec dana ranije imao operaciju kolena, ali ga to nije mnogo sputalo.

Prvi deo 2024. godine pamti se i po rastanku Đokovića i Gorana Ivaniševića, koji sada želi da se ostvari na WTA turu, odnosno kao trener Elene Ribakine.

Život posle Olimpijskih igara i osvojenog zlata

Iako u prvoj polovini 2024. godine Novak uopšte nije blistao (igrao samo jedno finale), kad je bilo najvažnije, on je ponovo bio najbolji, te je ostvario san i osvojio zlato na Olimpijskim igrama.

Redom su pred Novakom padali Ebden, Nadal, Kepfer, Cicipas, Museti i na kraju Alkaraz, a svaki meč završen je rezultatom 2:0 u korist Srbina. Na kraju - suze, nezadrživi nalet emocija, pogledi ka nebu, zagrljaji sa porodicom, zlato u rukama i oko vrata... Verujem da to svi pamtimo i da smo zajedno sa Novakom sve to proživeli, kako to i obično biva sa velikim uspesima, ali i bolnim porazima.

Na neki način kroz Novaka živi i srpski narod, bar onaj koji prati tenis, mada znam i mnoge koji ne gledaju mnogo sport, ali zato Đokovića ne zaobilaze.

Posle Olimpijskih igara, očekivano, usledilo je emotivno, rekao bih i fizičko pražnjenje, ali i veliko olakšanje, pa je Novak sebi dao malo oduška. Izgubio je u trećoj rundi US Opena, propustio je nekoliko velikih turnira, a onda je u finalu Mastersa u Šangaju poražen ponovo od Sinera.

Na egzibiciji "Six Kings Slam" u Saudijskoj Arabiji, Novak je zauzeo treće mesto, pošto je izgubio od Sinera, ali je pobedio Nadala. Kako se očekivalo, usledilo je otkazivanje Pariza i Torina, te više od dva meseca pauze pred početak nove sezone, u kojoj su ciljevi ponovo najviši.

Izgubljeno prvo mesto, neočekivani porazi...

Novak je usled loših rezultata i velikog broja neodbranjenih ATP bodova sa različitih turnira, izgubio svetski tron, koji već mesecima pripada Sineru, mada je njega u 2024. obeležio doping skandal.

Godinu za nama Novak je otvorio porazom od De Minora na Junajtedu kupu, izgubio je od Luke Nardija u Indijan Velsu, Alehandra Tabila veoma ubedljivo u Rimu, Tomasa Mahača u polufinalu Ženeve, Kaspera Ruda u Monte Karlu...

Iako je naravno i Đokoviću dozvoljeno da ima loš dan, ne može se baš reći da su ovi porazi bili očekivani, ali sve to sada ostaje daleko iza nas i najboljeg ikada u "belom sportu".

Koliko je Novak bio relaksiran pred kraj sezone, govori i to da je u decembru otišao u Argentinu, odigrao oproštajni meč sa Huanom Martinom del Potrom i priredio sa njim spektakl za pamćenje.

Ono što jeste malo problematično jeste to što je Đoković pao na sedmo mesto ATP liste, bar na početku godine imaće verovatno teži put do završnica turnira, ali njemu svetski tron više nije cilj, do njega može da dođe samo spletom okolnosti i vrhunskih rezultata na velikim turnirima, od kojih su mu u fokusu grend slemovi.

Kada se sve sabere i oduzme, Novakova 2024. za mnoge bi bila jedna od, ako ne i najbolja sezona u karijeri, dok je za Đokovića bila jedna od slabijih. Sa zlatom sa OI kod kuće, verujem da je Novak i te kako srećan i da medalju ne bi menjao ni za nekoliko titula na drugim turnirima.

Zato i ovu 2024. godinu možemo smatrati kao uspešnu za Đokovića, a u 2025. dao nam je nade da će biti još bolji.

Živi bili, pa videli...

BONUS VIDEO