0
Odluka Teniske federacije Francuske da pomeri termin odigravanja Rolan Garosa za 20. septembar, izazvala je dosta negodovanja u teniskom svetu, pa nikog ne bi čudilo ni da pojedini igrači bojkotuju turnir u Parizu.
Kako stvari stoje, organizatori takmičenja u Bulonjskoj šumi, napravili su presedan, jer je posle svega očigledno da o svojim namerama o odlaganju turnira nisu upoznali čelne ljude ATP i WTA, ali ni same igrače.
PROČITAJTE JOŠ
Nedugo pošto su u Parizu saopštili da imaju nameru da turnir pomere za termin od 20. septembra do 4. oktobra, na društvenim mrežema su počeli da se oglašavaju i sami teniseri, čini se da niko od njih time nije bio impresioniran.
Ako imena Vaseka Pospišila, bez obzira što je član ATP Saveta igrača, ili Pitera Polanskog, možda nemaju takvu težinu, onda Simona Halep ili Naomi Osaka, sa grend slem trofejima u singlu, svakako nisu za zanemarivanje, a njima se, barem prema reakcijama, nimalo nije dopala odluka čelnih ljudi Teniske federacije Francuske (TFF).
Bilo je još dosta reakcija, a trener Halepove, Daren Kejhil jasno je u svom izlaganju uputio da je u postojećoj situaciji neophodno imati bolju komunikaciju i postići veći stepen jedinstva.
„Naravno da niko od nas ne želi da Rolan Garos bude otkazan. Samo treba da radimo tako da popravimo kalendar da sve to ima smisla kada se situacija malo sredi. Igrači, čelni ljudi turnira, muških i ženskih, čelnici organizacija, svi treba da uđu u istu sobu“, poručio je Kejhil.
Za predsednika TFF Bernara Gvidičelija, u teniskim krugovima važi da je pomalo autoritaran i da voli stvari da radi na svoju ruku, pa tako ne iznenađuju ocene da nije bio u najboljoj komunikaciji sa čelnicima ATP i WTA. Ili bolje rečeno, da je gledao iskuljučivo interese turnira koji je pod njegovom ingerencijom.
Što se samo 24 sata kasnije ispostavilo kao tačna formulacija, jer se iz zajedničkog saopštenja koje su potpisali ATP, WTA, ITF, Vimbldon i USTA, moglo zaključiti da su čelni ljudi Rolan Garosa napravili grešku u koracima. Namernu ili ne, to je na zvaničnim forumima da ocene.
Iz saopštenja koje su potpisali ATP, WTA, ITF uz čelnike Teniske federeacije SAD i Vimbldona, jasno se vidi da Gvidičeli nije radio u dogovoru sa njima.
PROČITAJTE JOŠ
Jer da jeste, onda ne bi u kratkom saopštenju US Opena napisali na kraju „pisma“ sledeće:
„U vreme kada se svet zbližava, prepoznajemo da takva odluka ne bi trebalo da bude doneta jednostrano. USTA bi to uradila jedino uz punu konsultaciju“, poručili su iz Njujorka.
Bez obzira, što ni ovakav datum koji su u Rolan Garosu ispostavili kao sledeći (20. septembar) ne mora biti ispunjen, jer niko ne zna kako i kada će se globalna pandemija koronavirusa završiti, jedno je jasno, tim potezom stvorili su niz antagonizama i prouzrokovali novu seriju problema.
Od kojih neki mogu da se okončaju i u sudskim procesima. Ali, to je druga priča.
Mnogo veći problem za Rolan Garos može da usledi ukoliko oni koji su u celoj priči najvažniji, teniski profesionalci, odluče da okrenu leđa turniru.
Koliko god da Gvidičelijeva bajka o pariskom „Indijanskom letu“ lepo i primamljivo zvučala, teško je verovati da će tu udicu progutati krupnije ribe, poput recimo Rodžera Federera.
Bez obzira što mu Rolan Garos nikada nije bio jedan od značajnijih turnira (neretko ga je i preskakao), tek sada može da ima puno opravdanje za nedolazak, jer se kosi sa njegovim planovima oko Lejver kupa.
Rodžerova menadžerska ekipa iz „TEAM 8“ je u organizaciji Lejver kupa koji je od 25. do 27. septembra i lako bi moglo da se dogodi da dođe do nesvakidašnje podele – da pojedine zvezde pre odaberu da igraju na egzibiciji pod okriljem ATP, Federera i Tenis Australija, nego da sedam dana posle bitki na Flašing medouzu moraju da se privikavaju na šljaku Rolan Garosa.
Rafael Nadal se, za sada, nije zvanično oglasio tim povodom, iako je Gvidičeli rekao da je dobio saglasnost od španskog igrača za promenu termina.
Kako je i zašto to Nadal uradio (ako uopšte i jeste), to najbolje on zna, ali da će mu biti lako da odbrani 4.000 poena brzim skokom sa njujorškog betona na parisku šljaku, teško je poverovati.
U svakom slučaju gubi Tenis Francuske i Rolan Garos, a gubi i sama igra zbog sve češćih razmimoilaženja i jednostranih odluka koje narušavaju sam integritet sporta i njegovu atraktivnost.
Konačno, ovaj primer najbolje pokazuje koliko je savremeni tenis otišao daleko u sukobima raznih interesnih strana. A tu se više ne ratuje u „belim rukavicama“. I nema ni „dž“ od džentlmenskog.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
