Šta se sve dešavalo iza kulisa konferencije koja je čekana sa nestrpljenjem.
Kada sam prvi put shvatio koliko je Federer zapravo velik? Leta 2006. godine kada je u jednom malenom Vranju na svim video bimovima bio uživo prenos njegovog finala sa Rafaelom Nadalom.
PROČITAJTE JOŠ
Od tog trenutka je prošlo za mene i dalje neverovatnih 16 godina, a dobio sam priliku da po prvi put vidim ovog velikana na samo nekoliko metara od sebe. Dok sam odrastao nisam mogao ni da zamislim da ću možda biti na jednom njegovom meču, a svakako ne na poslednjem koji će odigrati u karijeri.
Ipak, ovo nije priča o potpisniku ovih redova, već o tome kako je Federer inspirisao decu širom sveta. Kako su i na jugu Srbije, baš kao i na samom jugozapadnu Engleske ili na tromeđi Austrije, Češke i Nemačke, negde u dalekom Hong Kongu, u nekom čileanskom selu ili usred Teksasa znali ko je Federer.
Verovatno u istoriji sporta ne postoji mnogo prepoznatljivih lica od njega (možda jedino Majkl Džordan). Niste morali da odgledate nijedan minut tenisa u životu, ali i dalje nema šanse da niste čuli za njega.
Pričali su mi da su konferencije Federera uvek posebne, da su toliko popularne da bi mogao da se naplaćuje ulaz i da bi dobitak bio ogroman. I zaista, u to sam se i lično uverio. Nije bilo slobodnog mesta u prvih 15, 20 redova. Stajali su ljudi sa strane, a TV ekipe su već čekale ispred da dobiju svoje parče ekskluzivnosti.
Stigao je Federer, najpre se osmehnuo i neobavezno pozdravi sve (poznat je kao majstor takvih sitnih razgovora), a onda je seo u stolicu. Bilo je to jedno od poslednjih obraćanja javnosti kao igrača, a iako su u uglovima očiju bile suze, one nijednom nisu bile prosipane po mikrofonu ili stolu. Emotivno je svakako bilo, ali i Federer razmišlja da ovo nije kraj. Kraj će biti tek u petak, a onda…
Prvi put je govorio o svemu što mu je prolazilo kroz glavu kada je trebalo da ode u penziju, istakao je da nije planirao da završi ove godine, ali se onda London ukazao kao prilika koju nije hteo da odbije… Jednostavno telo nije moglo da izdrži više.
Kako je samo pozdravljao novinare sa kojima se iz nedelje u nedelju viđao tokom 20 godina, deluje kao da i on zna toliko toga o njima, kao i oni o njemu.
Bio je na ivici suza, ali je utisak da je prećutni dogovor bio da sve ovo bude više upoznavanje sa nekim detaljima više nego emotivno obraćanje, niko nije pokušao da zaista otera Federera preko ivice više iz poštovanja nego ih bilo kog drugog razloga. Dobio je pitanje o Piteru Karteru (treneru koji je oblikovao njegovu igru, a onda je tragično poginuo u nesreći), ali na samom početku razgovora, pa je uspeo sjajno da se izbori sa tim.
Ostala pitanja su bila manje ili više očekivana, pa je Švajcarac uspeo da odoli i da ne bude previše emotivan.
Ipak i sam je poručio da ne zna kako će izgledati za 48 sati kada u petak poslednji put bude odigrao meč na ATP turu. Želja mu je da to bude sa Rafaelom Nadalom kao dugogodišnjim rivalom…
Odšetao je sa konferencije, a onda stao da daje izjave za TV ekipe. Tada se pod tim reflektorima jasno videlo da oči neobično cakle. Koliki je profesionalac čak i u ovom trenutku kada mu je jasno da ga od kraja dele sada samo sati pokazao je čim je završio te razgovore.
Stao je sa strane, skinuo belu majicu, obukao crnu koja mu je bila potrebna za druge aktivnosti, a onda samo mirno nastavio dalje. Izašao je svima u susret, čak i sada i nije mnogo mario ni što ga požuruju.
Na kraju svega je Federer dobio još jedan aplauz i postalo je jasno da će mu biti nekoliko puta teže da te suze zadrži kada tu budu bili navijači.
Ko zna koliko će snova ispuniti samog vikenda, a koliko je njih ostvario ljudima tokom 20 godina karijere.
Sponzor Lejver kupa na nova.rs je Erste banka
BONUS VIDEO Pozdrav Novaka Đokovića i Rodžera Federera
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
