Novak Đoković se u petak uveče obratio svetskoj javnosti povodom postavljanja kadrova u Asocijaciji profesionalnih tenisera (PTPA), a pet poruka u ratu sa ATP odjeknule su širom sveta.
PROČITAJTE JOŠ
Novootvoreni front sa ATP svedoči da se igrači više neće tek tako slagati sa svime što predloži ova organizacija.
Đoković i Vasek Pospišil su, kao osnivači PTPA, podigli glas protiv 30-godišnjeg plana ATP i tako pokrenuli promene.
Kako su objasnili za sada imaju podršku više od 70 odsto igrača, a njihova borba za veća prava tenisera i teniserki izazvala je brojne reakcije.
Pred vama se nalazi pet ključnih izjava Novaka koje pokazuju zašto mu smeta sadašnja organizacija ATP, kako mogu da se stvari promene, ali i koja oslikava kroz šta sve prolaze profesionalni teniseri.
Đoković je objasnio da mu je Nikola Pilić bio inspiracija jer je ovaj proslavljeni teniser i trener bio jedan od osnivača ATP. Upravo zbog toga je i srpski as želeo da nova organizacija bude njegovo nasleđe.
„PTPA predstavlja igrače i želi pravične uslove za sve, da bude sve bude transparentno. Bio sam član saveta ATP igrača, bio sam zatvorenik tog saveta, delio sam tu ulogu. Probali smo tradicionalnim načinom, a sada i drugačijim da napravimo razliku za igrače. Ništa nije garantovano, mi smo mlada organizacija koja uči, voleli bismo da što više igrača bude u ovoj organizaciji, treba nam vaša pomoć, da prepoznate zašto smo osnovani… Niki Pilić me je inspirisao, on je osnovao ATP, bio je moj trener i mentor, čuo sam mnogo priča o njemu, o tome kako igrači moraju da se ujedine.“
Srbin je objasnio da ga je iskustvo naučilo da ima razumevanja i za igrače koji ne spadaju u sam vrh.
„Osećam da entuzijazam i podrška ostalih igrača i pokušavamo da tu energiju prenesemo na ovaj rad. Lično sam bio u različitim ‘cipelama’ i situacijama, kao organizator turnira, član saveta igrača, iz ratom pogođene zemlje. Osećam tačno kako se se osećaju slabije rangirani igrači. Zato je PTPA tu da bi igrači shvatili da se za njih radi više kako bi bili zadovoljni i dobijali više informacija nego do sada. Ne radi se samo o Vaseku i meni, već o igračima, stotinama njih, koji su sa PTPA. Nikada nećemo saznati kakav će PTPA biti dok se ne izvrše određeni koraci. Želimo da sarađujemo, sa organizatorima turnira, predsednikom ATP, WTA, želimo da radimo sa svima. To je naš cilj“, rekao je Novak.
Đoković je govori i o ulozi koju je ima u ATP Savetu igrača, ali i kalendaru takmičenja zbog kog igrači ni ne stižu da se bave politikom.
„Previše puta sam u Savetu igrača imao osećaj da udaram u zid, jer sam imao osećaj da ne mogu da proizvedem promene koje sam želeo, nije postojao sluh drugih igrača u savetu. Sistem je takav da je monopolizovan, igrači nemaju vremena da se odmore od takmičenja za naredno, a ne da se pri tom bave i politikom. Razgovarao sam sa brojnim igračima koji igraju čelendžere i koji se nalaze ispod 150. mesta, i mnogi su razočarani stanjem“ objasnio je Đoković.
Novak pokušava da privuče najveće tenisere i teniserke današnjice da ga podrže, a jedna od njih je i legendarna Serena Vilijams. Novak je već razgovara sa njom u Parizu u toku Rolan Garosa, ali ne namerava da se zaustavi na tome.
„Imamo igrače na dva tura, pa nije uvek lako organizovati sve. Razgovarao sam sa Serenom, razgovaraću i sa njenim mužem ovde u Londonu. Pred nama je putovanje, nemamo sve odgovore, ali učimo od starih igrača, novih igrača, svih koji žele da uče i napreduju. Vasek i ja nismo pioniri, već je ova ideja aktuelna preko 20 godina. Mi smo samo uspeli ono što su pokušali mnogi pre nas“, rekao je Novak.
Aleksis Ohanijan, suprug Serene Vilijams, jedan je od osnivača „Reedita“, a njegovo bogatstvo se procenjuje na oko 70 miliona dolara.
Adam Leri je novi izvršni direktor PTPA, a ovo je čovek koji ima višegodišnje iskustvo rada asocijacije igrača u NHL ligi.
Ne čudi da je Novak odlučio da uvede ovog čoveka u tim jer je upravo model po kome funkcionišu udruženja igrača u najboljim ligama američkih sportova uzor po kome bi trebalo da radi PTPA.
„Američki sport, pre svega NHL i NBA, su nam poslužili kao pokazatelj kako bi trebalo da radimo i šta želimo da postignemo. Razlika je što je 1972. ATP imala ulogu unije igrača, dok je PTPA neprofitna organizacija. Postoji partnerstvo, ali razlika je u odnosu na ranije. U ATP sistemu postoje nezavisna tela koja funkcionišu u okviru ATP, poput ATP medija, koja prodaje TV prava, od čega ATP ima oko 10, 11 posto, a tek pet ide igračima, ako ne grešim. U teniskom ekosistemu ne postoji transparentnost, a morala bi da postoji. Mi kao učesnici koji su deo njega možemo da utičemo na promene. Sistem je napravljen tako da je nemoguće drugačije napraviti promene, od povećanja cena, što je uvek vruća tema, do toga da je pitanje koliko igrači zapravo mogu da naprave razliku. Igrači nisu predstavljeni na način na koji bi trebalo da budu.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar