Novak Đoković se nikada nije zadovoljavao prosečnošću, nikada nije stremio ničem drugom osim vrha "belog sporta". Kada neko pokazuje toliko ljubav prema sportu kojim se bavi, očekivano je da želi da ga promeni tako da i ostalima bude bolje. Neočekivano je da nailazi na toliki (katkad pasivni, katkad aktivni) otpor.
Kao što se to obično i dešava pred velike grend slem turnire, politika je naprosto dobila centralno mesto u tenisu. Đoković i Vasek Pospišil su na US Openu 2020. godine javno objavili da su formirali Asocijaciju profesionalnih tenisera (PTPA), a fotografija igrača sa terena „Artur Eš“ dugo je bila misteriozna.
Trebalo je da prođe 10 meseci pre nego što je PTPA objavila šta su njeni ciljevi i šta zapravo žele da promene u tenisu.
Za Izvršnog direktora imenovan je Adam Leri, čovek sa dugogodišnjim iskustvom rada u asocijaciji NHL igrača.
Keri Gerlak Sesil će voditi brend i odnose sa javnošću, dok će u Savetodavnom odboru biti Bil Ejkman, Majkl Hiršfeld, Rebeka Mekdonald (Ubavka Mitić), Katarina Pijetlović i Anton Rabi. Sedište udruženja će biti u Kanadi.
Najviše pažnje privukao je Ejkman, američki milijarder čije se bogatstvo procenjuje na tri milijarde dolara, a on je osnivač i generalni direktor „Peršing skver kapital menadžmenta“.
Uspeo je Đoković da spreči ATP da progura 30-godišnji plan koji bi potencijalno stavio okove na sadašnji poredak i barem još neko vreme zamrznuo stanje u tenisu takvo kakvo jeste.
Status quo je Novak oduvek želeo da izbegne, pa nije bio spreman da popusti ni pred ATP. Muška teniska organizacija je iskoristila nekoliko trikova u rukavu kako bi poručila šta misli o Novakovoj odmazdi.
Najbolji primer bila je promena pravila nakon koje Novak nije mogao da postane član Saveta igrača ATP.
To praktično znači da je Novak, koji je nekada bio predsednik ovog tela, isključen iz donošenja odluka bitnih za sve igrače, a njegovo mesto kao igrača koji predstavlja Top 10 tenisere zauzeli su Rodžer Federer i Rafael Nadal.
I dva velika teniska imena nisu uradila ništa kako bi pomogli slabije plasiranim igračima, kako bi se izjednačile zarade između muškaraca i dama (iako će Nadal pomalo pakosno reći da se on ne hvališe time kao neki, već da to radi tajno), kako bi promenili tenis na bilo koji način.
Tenis ima brojne probleme, a jedan od gorućih je pitanje navijača. Po jednom istraživanju prosečan navijač ima oko 65 godina, što je zaista poražavajuće za sve koji vole „beli sport“. Novak je predlagao da se reformiše i igra kako god da treba da to bude zanimljivije mlađima.
Najčešće se pominjao model po kome bi se setovi igrali do četiri osvojena gema uz još neke promene, pa mečevi ne bi trajali po pet, šest sati.
Nadal i Federer su odlučili da gledaju Evropsko prvenstvo, žale zbog Španije i Švajcarske i da ih ne zanima previše što su igrači koji su izvan Top 100 u doba zaključavanja zbogo koronavirusa bili primorani da rade u supemerkatima i magacinima.
Odlučili su da ih ne dotiče što zarade nisu jednake za dame i muškarce, ali su nakon promene načina raspodele nagradnog fonda na Australijan openu (prva velika Novakova pobeda ove godine) po kome su igrači u ranijim kolima dobijali više novca nego ranije (do 19 odsto više) preuzeli deo zasluga.
Tačnije, nisu odlučili da ih pripišu Novaku.
Srpski as je krenuo u borbu za promene, pa iako je sam rekao da ima podršku više od 70 odsto igrača za revoluciju mu trebaju imena iz Top 10. Sporadično se jave igrači mlađe generacije koji smatraju da bi njegova ideja mogla da prođe, ali ne i preostala dva člana „Velike trojke“.
Nakon što ih je Novak dostigao po broju grend slem trofeja, možda će doći do ekspanzije njihovog aktivizma. Možda sada shvataju kakvo nasleđe ostavljaju generacijama iza njih ili možda shvate koliko je Novak više učinio.
Bonus video: Novak Đoković razgovarao sa Kejt Midlton
Pratite nas i na društvenim mrežama: