Mersi Bersi: Novakove dve neočekivane talije, u Parizu puklo tlo i bruka navijača, a Đoković nikada nije bio prkosniji

Malo ko je sigurno očekivao da će čuveni citat iz romana "Seobe" Miloša Crnjaskog neka poslužiti da se odredi ono što radi jedan srpski sportista. Ipak, nije to bilo koji, već najbolji u istoriji Srbije. Potencijalno i u istoriji planete, ali za to mora da postoji globalni konzensus.Novak Đoković je rušenjem u finalu Parizu Grigora Dimitrova sa 6:4, 6:3 stigao do 40. masters titule i čak 97. titule u karijeri. Još jednom je bio u plavoj opremi u kojoj nikada u karijeri nije izgubio. Uspeo da naniže 15 pobeda zaredom u toj opremi, te da osvoji dva mastersa i jedan grend slem. Više nego što mnogi teniseri urade za karijeru on je uradio u prethodna tri meseca.Ono što je posebno oduševilo nakon finala je što se u Đokoviću i dalje oseća taj mentalitet večito gladnog vuka. Kako tu glad udoliti? Da li je to ona mitska rupa bez dna gde je džabe bacati sve trofeje i rekorde ona će ostati nezasita, a u Novaku će sigurno postojati dok god igra. Ili će igrati dok god postoji. I ne samo taj rekord, nego i svi ostali.

„Što se rekorda po broju osvojenih ATP turnira tiče, to je sve moguće. Zbog čega da ne idem na obaranje još i tog rekorda? Sada imam 12 manje (Novak 97 – Konors 109), ali takođe imam i još koju godinu uspešnog bavljenja tenisom i pokušavam da uživam u ovim momentima koji sada znače i vrede – duplo. Kada uzmemo u obzir fazu života i karijere u kojoj se nalazim, i osvojiti jedan ovako veliki turnir – iako to možda ljudima deluje kao rutina, a to uopšte nije – svaka pobeda na masters i grend slem nivoima zaista toliko znači za mene“, rekao je Đoković.Još jednom nije imao nikakav problem da podvuče sve ono što želi da ostvari.„Idem na sve moguće rekorde, na sve što mogu da oborim. Nikada nisam imao problem da to kažem i zato me možda ljudi i ne vole. Nisam se pretvarao kao neki – da kažem da mi nije cilj, pa onda da se ponašam drugačije… Uvek sam se trudio da budem u skladu sa onim šta verujem“, odgovorio je Novak.

Sećate se najave da je počela era Karlosa Alkaraza nakon što je na Vimbldonu uspeo da savlada srpskog asa? Pa, od tog trenutka Đoković ima 18-0 sa tri osvojene titule i namerava da napadne još dve do kraja godine. Možda je ipak sponzor malo poranio da Novaka "gurne pod tepih", a Alkaraza podigne u zvezde.Ipak, je beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda. i dalje tu.Đoković je tako stigao do devete sezone u kojoj je osvojio više od jedne masters titule na betonu, a sledeći najbolji na toj listi je Rodžer Federer sa šest. Đoković sad ima i najbolji procenat pobeda na mastersima sa 82,2 odsto... Podsećamo još jednom da je ove sezone pretrpeo Đoković tek pet poraza. Malo ko može da se pohvali da je u godinu dana imao samo pet loših dana na poslu.

Novak je imao i neočekivani rat sa publikom, a ovog puta je sve vreme znao da mu navijači iz Srbije, ali i NoleFam čuvaju leđa. Nakon takvih momenata sa pariskom publikom i ne čudi što je odlučio da na Tviteru ispravi jednu objavu i skine zastavu francuske i srce. Ne čudi što je sve poruke na kameri od tog trenutka pisao na ćirilici kao neku vrstu bunta. Žuli i Milan su predvodili to najvatrenije jezgro Novakovih navijača, a Novak im je posle susreta pao u zagrljaj. Upravo je Žuli pomogla Novaku da prođe kroz izuzetno teške momente nakon deportacije iz Australije, ali i uvek bila tu kao podrška kada god je to trebalo.Takve stvari Novak i te kako zna da ceni, pa i ne čudi da je Žuli držala "Kup musketara" nakon podizanja trofeja u Parizu. Žuli i plavi dres - kombinacija dve talije koja ovog puta nije omanula. Naravno, ne bi tu trebalo zaboraviti ni u jednom trenutku kako je Đoković podizao nivo igre od početka turnira.

Najviše se to videlo na servisu jer je tek od četvrtfinala protiv Holgera Runea uspevao da dobije neke jeftine poene. Imao je problema sa bekhendom, a onda je u finalu upravo tu "probušio" Dimitrova. Forhend je sa druge strane bio oslonac kakav se retko viđa, a od Australijan opena ove godine Novak igra najbrže forhende u karijeri. U 36. godini je uspeo da pronađe dodatnu brzinu, što je posebno impresivno...Ono što najviše brine sve Novakove rivale je poruka koju je poslao ovaj čovek koji se nalazi u 37. godini života. U trenutku kada je svaki Top 16 rival mlađi od njega najmanje 10 godina Đoković izgleda kao da je najspremniji, najmlađi, najprkosniji.I to je Đoković kog nismo videli do sada. Zapravo je ta promena počela da se dešava od deportacije iz Australije, ali sada je posebno evidentno da se ne libi da prkosi provokatorima. U Australiji ih je izbacivao sa tribina, na Rolan Garosu je bio dominantan do te mere da su i bahati Francuzi često ćutali, pa su šest meseci kasnije pokušavali da budu glasniji nego ikada. Ništa to nije pomoglo, kao što je pevala "Riblja čorba": Protiv mene leka nema.I zaista Novak sada već planira da napadne rekord Džimija Konorsa sa 109 titula. Pre nekoliko godina je pomisao na to bila utopija, a sada je veće pitanje da li će Novak odlučiti da taj rekord nastrada i sa velikom razlikom.Još nije kraj sezone, pa će u pasoš moći da dobije još barem jedan pečat.Onaj iz Torina na Završnom mastersu ili onaj iz Malage. Niko se ne bi začudio da dobije i oba. Novembar je mesec za gledanje Đokovića, baš kao u stara dobra vremena.BONUS VIDEO Novak Đoković osvojio Masters u Parizu