Nije ispalo onako kako su zamislili. Janik Siner trebalo je da bude zvezda italijanskog tenisa na Vimbldonu.
Putujte sigurni uz UNIQA putno osiguranje za ceo svet.
Sve je išlo u pravcu podizanja pehara i nastavka dominacije svetskim tenisom. Ipak sudbina se pobrinula da situacija bude drugačija. Siner je bio samo jedan od mnogih tenisera i teniserki koji su imali problema sa zdravljem i povredama u Londonu, a to je znao da iskoristi Danil Medvedev koji je iz drugog plana došao u situaciju da se bori za najprestižniju titulu u svetu tenisa.
Bilo je to veliko razočarenje za italijanske medije i italijanske navijače koji su polagali velike nade u možda i najveću zvezdu svetskog tenisa u ovom trenutku, naročito u situaciji kada su u tom imali čak troje tenisera među osam najboljih u obe konkurencije.
Ipak, kako kako naš narod kaže, nije ko kome je namenjeno, nego kome je suđeno. Jasmin Paolini potvrdila je da rezultat sa Roland Garosa nije slučajan plasmanom u polufinale Vimbldona, dok će poslednja nada u muškoj konkurenciji biti neočekivano Lorenco Museti. Talenat kod Italijana nikada nije bio sporan, on je kao igrač uvek bio percipiran kao majstor šljake, a sada je postao tihi heroj Vimbledona potpuno iz drugog plana.
Iskoristio je svoje prilike i posle herojske borbe uspeo da eliminiše Tejlora Frica i u polufinalu će biti čovek čiji će zadatak biti da zaustavi Novaka Đokovića.
To možda još uvek nije dovoljno da spere razočaranje sa lica italijanskih novinara predvođenih čuvenim Ubaldom Skanagatom, čiji šok kada je ispao Janik Sner nije mogao da se sakrije, ali Museti je na ovom turniru pokazao dovoljno da dobije zasluženu pažnju.
Osim toga, u prošlosti je odigrao nekoliko fenomenalnih mečeva sa Novakom Đokovićem, naročito na grend slemovima. U njihovih šest međusobnih duela uspeo je da slavi jednom, ali treba istaći da je to bilo na tunriru u Monte Karlu koji je godinama unazad postao mesto gde srpski as prečesto pravi kikseve i na drugačijoj vrsti podloge.
Još uvek je svež njihov okršaj na Rolan Garosu ove godine kada su igrali nekoliko sati posle ponoći u spektaklu koji je trajao predugo i koji se ispostavio koban za srpskog tenisera. Zbog previše kasnog završetka nije imao priliku da se odmari i u naredno kolo protiv Franciska Serundola ušao je nedovoljno spreman, što je rezultiralo povredom meniskusa zbog koje za malo nije došao na Vimbldon.
Novak je ipak uprkos prognozama u Londonu i sada je na dva koraka od osvajanja rekordne osme titule.
Musetijeveu karijeru obeležile su velike oscilacije, a tako je bilo i početkom ove godine kada je na turnirima u Australiji mahom ispadao u drugom kolu. Prvi put je prošao dalje u Majamiju kada je u trećem kolu naišao na Karlosa Alkaraza koji je bio neumoljiv.
Sezona na šljaci trebalo je da donese preokret, ali je i tu loše krenulo. Ispadanje u prvoj rundi Eštorila, Barselona i Madrida, i u međuvremenu samo plasman u treće kolo Monte Karla naterali su ga da zaigra i na čelendžerima kako bi podigao formu i popravio plasman.
Nekoliko solidnih nastupa mu je podiglo samopouzdanje, pa je odigrao dobar Rolan Garos gde je posle drame ispao od Novaka, a potom odigrao i odličan turnir na šljaci u Štutgartu. Sezonu na travi krenuo je sjajnim nastupom na Kvinsu gde je došao čak do finala i pokazao da može da odigra odlično travi.
Na Kvinsu je uspeo da pobedi igrače koji su specijalisti za brze podloge, pogotovo to važi za Aleksa de Minora koji je trebalo da bude Đokovićev rival u četvrtfinalu. To mu je dalo samopouzdanje da na Vimbldon dođe spreman da odigra svoj najbolji grend slem.
Činjenica je da je imao sreće sa žrebom i ispadanjem konkurencije, pošto mu je najteži rival do četvrtfinala sa Fricom bio Italijan Lučijano Dardijeri, koji je bio 37. igrač sveta. Ipak da ovo nije bila slučajnost, pokazao je duel sa favorizovanim Amerikancem kojeg je savladao uprkos lošem početku i činjenici da je ispustio priliku da taj meč završi ranije.
Novak će morati da bude izuzetno oprezan zbog specifične situacije u kojoj se sam srpski igrač nalazi. Sa jedne strane dodatan odmor i izbegavanje teškog meča sa De Minorom dalo mu je priliku da nastavi svoj oporavak, ali sa druge strane, kao što je i sam rekao, problem sa kretanjem došao je kao posledica nedostatka adekvatnih treninga i mečeva. Propuštanje prilike da još jednom izađe na teren možda utiče na to da ta rđa ne spadne do samog kraja, ali je već pokazao da sledećeg rivala može da pobedi i u najtežim momentima na šljaci koja više odgovara Italijanu.
Bilo kako bilo, meč i igra protiv Runea pokazali su da forma Đokovića ide uzlaznom putanjom, a to je u ovom trenutku najvažnije. Ako bude igrao kako zna i ume, Italijani će morati još jednom razočarani da napuste Centralni teren Vimbldona.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare