3
Novak Đoković sada nema bazu u Beogradu, a grad ne čini ništa da mu pomogne da se to promeni.
Već više od 15 godina Novak Đoković se nalazi u samom teniskom vrhu, u međuvremenu je Srbija dobila i četiri broja 1 na svetu (Ana Ivanović, Jelena Janković i Nenad Zimonjić u dublu), ali priča o Nacionalnoj teniskoj akademiji nikada nije sprovedena u delo.
To je ozbiljan problem za budućnost srpskog tenisa jer je neophodan sistematski rad, kako šampioni ne bi bili proizvod porodične žrtve, pojedinačnih uslova ili puke sreće pomešane sa mnogo rada.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, ne samo da se o tom sistemu ne postoji mnogo reči ni sada kada srpski tenis proslavlja 100 godina, već se došlo i do toga da najbolji teniser u istoriji sada nema bazu u rodnom gradu.
Đoković će za turnire morati da se priprema na terenima koji nisu njegovi. Nije to njegov klub, iako zasigurno neće imati nikakav problem oko termina ili bilo čega, nije to onaj potpuni komoditet kakav primera radi ima Rafael Nadal na Majorci u sopstvenoj akademiji.
Srbija je po mnogima propustila priliku da izgradi akademiju koja bi bila prava fabrika teniskih talenata kojih u Srbiji i dalje ima u izobilju (Ognjen Milić, Luna Vujović, Dušica Popovski, Ena Ilić), pa sada svi moraju da pronalaze svoj, jedinstveni put da stignu do vrha.
Barem za sada Srbija nema nijedan ATP turnir, nijedan čelendžer i fjučers. To je ozbiljan problem za tenis jer sada naši igrači ne mogu da dobiju nijedan „vajld kard“, nijedan bod „besplatno“, nego moraju da putuju u inostranstvo.
Ne tako davno je budućnost delovala mnogo svetlije kada su u pitanju uslovi u Srbiji. Kada je 2009. godine organizovan prvi turnir „Serbia Open“ iza kog su stali i državni sponzori očekivalo će da se će to postati jedna od lepih svetlih tačaka. Ipak, sudbina je htela da licenca već 2013. godine ode u ruke Dizeldorfu. Licenca je vraćena 2021. godine kada je Beograd iznajmio od Budimpešte, ali za sada nema naznake da će tokom 2024. godine biti odigran nijedan turnir u Srbiji. Ipak, istina je da bi te vesti trebalo očekivati tek početkom novembra, kako je Đorđe Đoković, sadašnji direktor Serbia Opena, najavio za Nova.rs.
„Procenjujem da je to najkasnije početak novembra. Meni su rekli da septembra i oktobra dobijaju ponude i informacije, sve do tada je na meni da dosađujem sve oko sebe, pre svega vlasnike licenci, da im dokažem da smo mi pravi domaćini ne samo Banjaluka, već i Beograd. Meni je u cilju da imamo dve licence, mislim da ćemo uspeti u tome, možda ne sledeće godine, ali one tamo mislim da bi to bila sjajna stvar“, rekao je Đoković za Nova.rs.
Dakle, u ovom trenutku nemamo Nacionalnu tenisku akademiju, nemamo turnire (ne računajući one 10-nedeljne ITF turnire u Kuršumlijskoj Banji koji opet predstavljaju plod zalaganja pojedinaca, a ne sistema) i najbolji teniser sveta nema tenisku bazu. Prošlo je više od 15 godina teniske ekspanzije u Srbiji do te mere da srpski navijači znaju i juniorske tenisere, ali i one koji se ne nalaze u Top 100 na listi. Ipak, to nije pretočeno u sistemski rad.
Došlo se do toga da je Đoković odlučio da vrati terene gradu Beogradu na upravljanje, a da je onda došlo do toga da se tri ruše jer smetaju kulturno-istorijskom nasleđu. Nije bio nikakav problem da se spomenici integrišu u teniski kompleks dok je njim upravljao Đoković, izdate su sve potrebne dozvole, ali je sada procenjeno da treba rušiti neke terene?
Zbog čega je dozvoljeno tada, a sada to predstavlja stegu? Zbog čega se tada žmurilo, a sada se to menja.
Sve to govori da je odnos između vlasti i Đokovića zahladneo, ali jeste problem što nije učinjen napor da se Đokoviću omogući da ima sopstvenu bazu. Zašto se najbolji teniser sveta ne bi pripremao u Beogradu za turnire? Da li uvek mora da putuje u Crnu Goru, Marbelju ili Dubai? Izgleda da mora zbog odnosa prema njemu.
Ne tako davno su navijači u Beogradu mogli da vide dva grend slem šampiona: Dominika Tima i Stana Vavrinku. U finalu Beograda 2011. godine je Đoković savladao Felisijana Lopeza, Španca koji ima najviše uzastopnih nastupa na grend slemu.
U Beogradu su igrali i Ivo Karlović, Ivan Ljubičić, Arno Klemon, Markus Bagdatis, Džon Izner, Andreas Sepi, Sem Kveri, Enest Gulbis, David Nalbandijan, Fabio Fonjini, Žil Miler, Pablo Anduhar, Jarko Niminen, Benoa Per, Mateo Beretini, Aslan Karacev, Andrej Rubljov, Karen Hačanov. Ozbiljna lista, zar ne? Pitanje je da li ćemo opet nekada imati priliku da takva imena vidimo u Beogradu na zvaničnom meču.
Nakon svega Đoković nema mesto u Beogradu na kom bi mogao da se posveti treninzima.
„Što se tiče moje baze u Beogradu – to još ne znam. Pretpostavljam da će biti Gemaks, dvorana. Što se tiče šljake i betona na otvorenom, to ćemo videti. Možda čak i 25. maj u zavisnosti od toga ko će tamo ući i kako će se to voditi“, rekao je Đoković.
Postojala je mogućnost da brigu o teniskom centru preuzme Srđan Đoković, otac najboljeg tenisera sveta, ipak, do danas nije objavljeno da je došlo do napretka u tim pregovorima. Od tada je prošlo tri i po meseca.
BONUS VIDEO Novak Đoković o Karlosu Alkarazu i njegovom uspehu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
