3
Đorđe Đoković, direktor Srpska Opena (serija 250), govorio je za Nova.rs o mnogim stvarima koje zanimaju navijače. I ima razloga za optimizam kada je u pitanju srpski tenis.
Đoković je najpre govorio o svom najstarijem bratu koji je neočekivano eliminisan već u četvrtfinalu turnira od Dušana Lajovića sa 6:4, 7:6(4), a nakon meča je bio razočaran. Teško mu je palo to o čemu svedoči i objašnjenje Đorđa o njegovom ponašanju.
PROČITAJTE JOŠ
„Nisam ga video, nažalost sam bio zauzet drugim obavezama, jer turnir i nakon njegovog poraza mora da se nastavi. Žao mi je, naravno, što je poražen, i što nije u zavidnoj formi u kojoj bi i on i svi mi voleli da bude. I pored toga, ne smemo da umanjimo podvig Dušana Lajovića, koji je odigrao… Nemam dovoljno reči hvale za njega. Najbolji teniser Srpska opena!“, rekao je Đorđe za Nova.rs i okrenuo se ka Lajoviću koji je u tom momentu izlazio iz automobila.
Lajović je mahnuo, a Đorđe je nastavio.
„Zaista je odigrao neverovatan meč i sjajno ga je videti raspoloženog i u ovakvoj formi. Nismo imali puno uspeha domaćih tenisera na Srbija openu u proteklih par godina i uvek je ostajao žal. Zaista sam uvek želeo da naši teniseri dođu do kraja i otvoreno sam pričao o tome, iako ja treba da ostanem donekle objektivan…
Ne mogu da krijem želju za uspesima domaćih tenisera, koji su sve moji lični prijatelji. Zaista je lepo videti Kecmanovića i Lajovića u polufinalu i ogromna mi je čast i privilegija na tome. Mnogo sam srećan što ćemo imati jednog srpskog tenisera u finalu, a nadam se, uz dužno poštovanje svim ostalim igračima, da će domaći teniser da digne pehar. Poslednja četiri tenisera koja su ostala, to su sve mirni, staloženi, fini, povučeni momci, ali pre svega dobro raspoloženi i sa svima se lepo druže. Uvek kada je početak turnira bude malo haos, a kada dođe kraj turnira ostaje taj žal što je kraj. Nadamo se toj drugoj licenci da možemo ovako da se okupljamo dvaput godišnje, a na kraju nam ostaje jedna lepa uspomena“.
Ipak, šta će biti sa turnirom? To je pitanje koje muči sve navijače koji su na Balkanu gladni vrhunskog tenisa. Đoković je pojasnio da li će sledeće godine biti turnira i od čega zapravo to zavisi.
„Ne postoji privilegovana kupovina ili najam licence, to se određuje na jedan drugi način. To stalno napominjem, možda sam i malo dosadan, te ocene i poverenje koje dobijamo od ATP mnogo znači. To je upravo ono što nam daje veću šansu da dobijemo, rentiramo ili kupimo licencu. Stalno govorim dobijamo, ali se licenca kupuje ili rentira. Ne postoji način da se dobije jer se sve plaća. Mi radimo sve što je do nas. Ove godine su u Banjaluci uložena velika sredstva, kako finansijska tako i energija i vreme i organizacija je na visokom nivou, što su rekli i mnogi igrači što me jako raduje. Zahvalan sam njima što to kažu na konferencijama širom sveta, to se prati od strane ATP i to ide širom sveta“, počeo je Đoković za Nova.rs.
Jedna stvar ga posebno hrabri pred donošenje velike odluke.
„Bila nam je delegacija ATP u toku turnira u zadnjoj proveri da vide kako se odvijaju stvari, kako protiče organizacija. Zaista smo samo pohvale dobili što je veoma značajno, imali smo dva ili tri obilaska. Bilo je lepih i teških momenata, oni su napisali izveštaj koji sam ja pročitao. Izveštaj je impozantan i nahvalili su nas na sva zvona. Znači ta jedna rečenica koju su nam rekli na kraju da će upravo oni učiniti sve da se turnir vrati u naše ruke“, počeo je Đoković za Nova.rs.
Prethodnih meseci se pričalo da je problem za dobijanje licence za nivo 500 zapravo to što teren broj 2 nije dovoljno veliki i što kamera nema optimalan ugao. Ipak, Đoković tvrdi da zbog toga nema razloga za brigu.
„Nivo kamere je veći problem za mene nego za njih. Nivo kamere smo doveli na neki normalan stadijum, eto prošle godine nikakvu zamerku nismo imali od ATP. Ja jesam imao zamerku jer želim da ono što uživo izgleda neverovatno da tako izgleda i preko TV, a ne da bude da mi širimo ili sužavamo kadar. Što se tiče veličine terena broj 2 imamo prostora za nadogradnju, doveli smo u stadijum da možemo da napravimo i masters. Imamo taj nivo, imamo sve što je potrebno.
Nije to realno očekivati sad ili u narednom periodu, ali možemo da se nadamo da postanemo vlasnici licence ukoliko ne postanemo da imamo barem neki duži period. Moj cilj je da imamo minimum na 10 godina, videćemo koliko ćemo uspeti to da uradimo. Teško je, tržište je prenatrpano, vrednosti licenca su porasle u poslednje tri godine od kovida do danas. Sada niko ne želi da proda, mi se borimo, lobiramo, radimo sve što možemo da dođemo do toga. Samo da se dogovorimo sa ATP, da nađemo slobodnu nedelju i mislim da smo jedan od najboljih proizvoda ATP, što su rekli i ljudi iz ATP, definitivno bi bila šansa da se ovaj turnir ne vrati.
Pojasnio je i kada će biti poznata odluka. Tačnije neophodno je da se završi gotovo čitava takmičarska godina.
„Procenjujem da je to najkasnije početak novembra. Meni su rekli da septembra i oktobra dobijaju ponude i informacije, sve do tada je na meni da dosađujem sve oko sebe, pre svega vlasnike licenci, da im dokažem da smo mi pravi domaćini ne samo Banjaluka, već i Beograd. Meni je u cilju da imamo dve licence, mislim da ćemo uspeti u tome, možda ne sledeće godine, ali one tamo mislim da bi to bila sjajna stvar.“
Dugo se licitiralo imenima za turnir, a Đoković ističe da se ove godine sve promenilo.
„Ne postoji igrač koji nije kontaktiran. Ove godine je mnogo više igrača kontaktiralo mene, što lično, što njihovi agenti, nego što sam ja njih jer smo mnogo radili da dođemo do toga. Prve godine je bilo teško objasniti njima da će kada dođu dobiti ono što je traženo, sada znaju da dobijaju i mnogo više od toga. Igrači su prioritet u svakom smislu, mi radimo zbog njih sve. Mnogi turniri rade zbog sponzora, VIP loža, ali ja pre svega ovo radimo zbog igrača.
Igrači su začuđeni šta sve dobiju na ovom nivou takmičenja.
„Smatraju da trebaju da imaju mnogo bolje proizvode nego što imaju na turu, unapređuje se sve na turu. Mnogi turniri nadograđuju ili grade nove komplekse. Čujem da će Rim početi da gradi krov na više na terena, novi stadioni… To su te stvari koje su potrebne teniserima, predugo je bio post u tenisu. Prostorije u kojima su bili teniseri nisu bile na nivou na kojima su trebalo da budu. Kada dođu na najniži nivo ATP tura kod nas ne mogu da veruju da mi njima da dajemo ono što ne mogu mnogi veliki turniri.“
Andrej Rubljov, šampion Monte Karla, poručio je da mu je upravo direktor Srpske Opena sredio direktan let iz Nice do Banjaluke, a Đoković je objasnio zbog čega se odlučio na taj potez.
„Pokušavamo da ugodimo apsolutno svima, taj gest prema Rubljovu je bio po meni samo logičan. Tražio je pomoć, nije stigao na čarter let koji je organizovan za sve igrače iz Nice do Banjaluke iz opravdanih razloga jer je osvojio Monte Karlo. Na ovaj način smo mu čestitali i zahvalili što dolazi u Banjaluku jer znamo da je umoran i nije skroz fit. Igra sjajan tenis, razbija na terenu i jedan je od najljubaznijih igrača ovde, ne traži maltene ništa. Mi gledamo da mu ugodimo gde možemo, pre neki dan je pravio ćevape sa našim kuvarom. Zaista vlada neverovatna atmosfera, svi su nasmejani.“
Nije Đoković demantovao da je Rubljov dobio novac za učešće, što je uostalom i praksa širom sveta, ali cifra nije precizirana.
„Nije zahvalno pričati o tome i mnogi ugovori, kao što mi sad imamo sa igračima, imaju tu klauzulu o poverljivosti, pa nisam u mogućnosti da otkrivam cifre. Nije lako… Pre svega, tenis je skup sport i još je skuplji ‘sport’ kao turnir iz nižeg ranga dovesti igrače koji žele da idu na viši rang. Ove godine imaju prioritet da igraju na 500 turnirima, mislim da moraju da odigraju tri ‘500’ turnira do šestog meseca, tako nešto… Nije lako bilo igratima odlučiti se da umesto Barselone dođu da igraju u Banja Luci. Rubljov, na primer, je imao i jače ponude nego što smo mu mi dali, ali se odlučio, pre svega zbog mog ličnog odnosa sa njim, a i zbog toga što je prošle godine, što i sam kaže, imao veću podršku nego što je imao u 90 odsto drugih gradova i veću podršku nego što je imao i u svojoj domovini, na kraju krajeva. Ovde vidim da ga je dočekala publika sjajno, vidim da se skandira njegovo ime…
To su stvari koje igrači pamte, a na kraju krajeva nije sve u parama. Nije uopšte jeftino, teško je, ali veliku zahvalnost dugujem svim sponzorima, gradonačelniku i predsedniku Republike koji su stali iza ovog projekta i koji su u tom hitnom roku isfinansirali i napravili ovaj objekat u kojem se nalazimo, koji izgleda sjajno – na svetskom je nivou, to ćete morati da priznate. Verovatno ste putovali i gledali razne turnire, ovo zaista može da se stavi u visoki rang turnira. Čast je predstavljati Banja Luku, Republiku Srpsku, Bosnu i Hercegovinu i ovaj narod i zaista se nadamo da ćemo se i u narednim godinama vratiti i da ćemo opravdati poverenje svih koji su verovali u nas, ali i širiti kapacitete kako bi što veći broj ljudi mogao da uživa u svetskom tenisu“.
Malo je nedostajalo da i Nik Kirjos zaigra u Banjaluci, a kako se izjalovilo sve u poslednjem trenutku objašnjava upravo Đorđe.
„Ugovor nikada nije potpisan, ali ja sam u kontaktu i dan-danas sa njegovim ljudima. Ja sam gotovo ubeđen da bi on igrao u Banja Luci, ‘ajde da kažemo 99 odsto, samo da se nije desilo šta se desilo sa operacijom, odnosno povredom. Mislim da je i njemu žao, jer je on pre svega ogroman zabavljač publike, ali i sjajan teniser. Ljudi zaboravljaju koliko je on dobar teniser zbog svega što se dešava van terena i tih kontroverzi. On je sjajan i iskren dečko. Pružio je mom bratu i mojoj porodici kada niko nije. Kada se svet okrenuo protiv Novaka, on je prvi stao iza njega i to protiv svoje vlade, na kraju krajeva! To mu se nikad neće zaboraviti i, što se nas tiče, uvek će biti dočekan širokih ruku i uvek su mu vrata otvorena. Da li to bilo za ATP turnir ili neku egzibiciju u budućnosti, poziv je otvoren! On je dosta mlad, Novak ima da igra još ko zna koliko godina, tako da sigurno ćemo uspeti da ga dovedemo u Beograd, a možda i u Banja Luku jednog dana, videćemo…“.
Nije želeo da istakne nijednu poruku u prvi plan, već kritike koje je dobijao. Ove godine, kako kaže, znatno manje nego ranije.
„Najviše mi znači kritika, sve puno znači, ove godine sam dobio poruke od 80 odsto igrača koji su otišli iz Banjaluke i na tome sam im jako zahvalan. Počevši od Vavrinke, Krajinovića, Ćaćića… Sve moguće stranice. Dugo sam pričao sa Lehečkom i njegovim agentom, izneli su hvalospeve na račun organizacije uz mnogo lepih rečenica. To je nešto što uvek imponuje, ali kritika je ono što nas unapređuje. U prvoj godini smo ih dobijali, u drugoj manje, ove maltene nema. Najveće kritike su na račun nekih prostorija koje su trebale da budu, ali koje zbog manjka vremena nismo uspeli da završimo, pa smo morali da gradimo konstrukcije kao što su šatori. To su konstruktivne stvari, nijedna kritika nije bila kobna ove godine ili u negativnom kontekstu. Da vratimo licencu, pa ćemo unaprediti kako igračima tako i medijima i svim igračima koji dolaze u kompleks“, pričao je sa osmehom Đoković.
Šta radi Đorđe Đoković tokom jednog dana Srpska opena?
„Dani traju u proseku oko 19 sati… Ne mogu da kažem sad: ‘Jao, teško je’. Ovo je jedan prelep projekat i niko od nas ne mora da bude tu 19 sati ako ne želi. Mi možemo da se bavimo površinski, kao neki turniri koje ne želim da imenujem, i da dovedemo to na neki običan nivo – da organizujemo turnir, na kraju nedelje se zahvalimo sponzorima i idemo dalje sa životima. Ja mogu da progledam kroz prste za neke stvari, ali onda mi dođe ekipa na kraju dana da sumiramo utiske, pošto mi svako jutro i svako veče prolazimo kroz sve, obilazimo Centralni teren, proveravamo kako i šta, da li je sve ili treba, dodajemo sadržaj ako je potrebno… Vrlo često mi oni dođu i budu nezadovoljni sa nekim stvarima, gde ja progledam kroz prste, ali mi je drago da vidim to, jer je zato organizacija na ovom nivou, zato su toliko svi zadovoljni. Što se mene tiče, ovo mi nije primaran posao, ovo mi je čisto zadovoljstvo i ja imam druge stvari kojima se bavim, ali kada dođe ovo vreme turnira, oko mesec dana pre turnira i dvadesetak dana tokom turnira, to mi je apsolutni prioritet. Veliki broj igrača na ovom turniru su moji prijatelji iz detinjstva ili iz juniorskih dana ili kratkih profesionalnih dana (smeh). Jako mi je drago da mogu da ih ugostim i prikažem im drugu stranu turnira, da im pokažem šta je stvarno moguće uraditi, jer ja mislim da mi, ako podignemo nivo, da će i svi drugi turniri. Nisam sebičan, mogu da pozovem sve druge direktore turnira da dođu da posete, da razmenimo naša iskustva i pomognemo čitavom teniskom svetu“.
Ako dođe druga licenca, kad?
„To je nešto što ne znam. Ja imam sada pet, šest opcija. Trava jako teško! Koliko kiše imamo, bez problema bi mogli na travi, ali… To je nešto što još uvek ne mogu da kažem, jer bi bilo nezahvalno prema drugim licencama koje imaju mogućnost relokacije i ne bi bilo lepo kada bih ja sada odavao informacije, ali postoji i opcija igranja u dvorani i opcija šljake na otvorenom i opcija tvrde podloge na otvorenom. Sve tri opcije su u opticajau. Šta god da nam se stavi na sto mi ćemo da prihvatimo. Ja bih jako voleo da ne bude šljaka, da nemamo probleme sa šljakastim terenima, jer je šljaka jako nezahvalna podloga, mada uz sve probleme koje smo imali mislim da će se svi složiti da je teren u jako dobrom stanju. Možete i nekim igračima da postavite pitanje da li je ovde bolje nego na nekim drugim turnirima iz viših serija, pa nek vam oni kažu najbolje, bolje nego ja svakako!“.
BONUS VIDEO „Novače, vadi pare“: Pala opklada pre poena, pa reagovala publika
