Nikada nije dosegao visine koje su mu se predviđale. "Gospodin talenat" kako su ga mnogi znali na početku kasnije je postao "Debeli Dejv", pa čak i pravi teniski namćor. Ipak, malo je ljubitelja tenisa koji nisu uživali dok su ga gledali.
U malom Unkvilu je 1. januara 1981. godine jedna beba zaplakala po dolasku na svet. Niko nije mogao ni da sanja da će godinama kasnije biti ponos i dika Argentine i čovek koji će godinama biti najbolji teniser te zemlje.
PROČITAJTE JOŠ
David Pablo Nalbandijan (verovatno ovo Pablo niste nikada pročitali do sada) ima malo jermenske i malo italijanske krvi, a tokom karijere koja je trajala od 2000. do 2013. godine nikada niste znali šta bi od njega mogli da očekujete. Čistu genijalnost ili pomračenje uma. Upravo su ta dva tasa vagala njegovu karijeru od prvih dana do samog kraja.
Kada neko osvoji 11 titula u singlu, među kojima su Završni masters i dva mastersa karijera ne može da bude proglašena za lošu, ali jeste činjenica da je ovaj majstor dvoručnog bekhenda po paraleli mogao da napravi i mnogo, mnogo više.
Na samom početku karijere je pokazao da je spreman za najveće visine, već sa 20 godina je igrao finale Vimbldona. U tom finalu, poslednjem pre početka dominacije „Velike trojke“, Lejton Hjuit je slavio sa 6:1, 6:3, 6:2. Samo dve godine ranije je postao profesionalac, samo godinu dana ranije je prvi put ušao u Top 50. Tu 2002. godinu je po prvi put završio kao najbolje rangirani Argentinac i kao najbolje rangirani teniser iz Južne Amerike.
Tokom 2003. godine nije stigao ni do jednog velikog finala, a onda je 2004. igrao vrhunski tenis. Stigao je do polufinala Rolan Garosa, uspeo je da bude u finalu Rima i Madrida i po prvi put je ušao u Top 5 na planeti (najbolji ranking će mu ostati treće mesto do kog dolazi marta 2006. godine).
Jedini je u istoriji uspeo da savlada Endija Marija nakon zaostatka od dva seta (na Vimbldonu 2005. godine), ali njegovo najveće dostignuće tiče se velike trojke.
Postao je jedini teniser u istoriji koji je na jednom turniru savladao sve članove „Velike trojke“. U tom čuvenom Madridu je najpre srušio drugog nosioca Rafaela Nadala, zatim trećeg Novaka Đokovića i na kraju prvog tenisera sveta Rodžera Federera i podigao trofej. Nijedan drugi igrač u istoriji nije uspeo u ovome, a tek je 15 godina kasnije Karlos Alkaraz postao igrač koji je na šljaci savladao Novaka i Nadala jednog za drugim. Tek treći put u istoriji se desilo da jedan igrač pobedi trojicu najboljih na svetu na istom turniru, a pre toga su u tome uspeli još samo Boris Beker i Đoković.
Iste godine, koja mu je možda i najbolja u karijeri, uspeo je da podigne i trofej na mastersu u Parizu jer je u finalu savladao Rafaela nadala sa 6:4, 6:0. Nalbandijan je na početku karijere projektovan kao arhineprijatelj Federera jer ga je pobedio pet puta zaredom na početku karijere između 2002. i 2003. godine. Ipak, povrede, to što nije psihički mogao da odgovori izazovima i taj nedostatak konstantnosti su ga koštali tog zvanja.
Najbolje rezultate na grend slemu je napravio do 2007. godine, igrao je jedno finale Vimbldona 2002. godine, polufinale US Opena 2003, Rolan Garosa 2004. i 2006, te Australijan opena 2006. godine. Uz to ima i pet četvrtfinala. U svim ostalim navratima je ispadao u ranim rundama. U karijeri je zaradio 11.114.755 dolara samo od rezultata na teniskom terenu.
Nalbandijan je zauvek ostao jedan od najharizmatičnijih igrača i onih koje nije interesovao samo tenis. I to se vrlo brzo videlo i kada je završio karijeru. Postao je reli vozač i takmičio se u argentinskom šampionatu. Čak je jednom stigao i do Svetskog reli šampionata, a uglavnom je vozio svoj „Ševrolet“.
Ipak, Nalbandijan je doživeo i da se provoza Savom u čamcu. Da, niste pogrešno pročitali. Nalbandiijan je februara 2021. godine postao trener Miomira Kecmanovića, pa je, iako su uglavnom radili na daljinu, odlučio da dođe u Beograd i sa srpskim igračem odradi pripreme pred početak Serbia Opena. Iskoristio je jedan dan da obiđe Beograd, da se vozi čamcem po Savi, pa čak i da proba neke srpske specijalitete.
Nije mu to bio prvi dolazak u Beograd jer se još uvek pamti taj okršaj između Argentine i Srbije u Dejvis kupu 2011. godine.
Argentinci su tada srušili aktuelni šampione Dejvis kupa u polufinalu i to na betonu. Na kraju su dobili sa 3:2, iako su posle prvog dana vodili sa 2:0. Bio je to ujedno i poslednji poraz Đokovića u dresu reprezentacije te 2011. godine. Ipak, taj peti odlučujući meč je morao da preda zbog povrede.
Ipak, njegov ljubavni život je bio tema broj 1 argentinskih medija na početku godine. Krajem prošle je posle 22 godine braka odlučio da se razvede od supruge Viktorije Boš sa kojom ima dvoje dece. Upoznali su se kao tinejdžeri, a ona nikada nije putovala sa njim na turnire.
„Ona se držala po strani, ona je uvek bila po strani od kada su bili tinejdžeri i počeli da se pojavljuju. Boš je retko kada išla na turnire. Žena iz Kordobe, farmaceutkinja po profesiji svoj poslovni poziv nikada nije napustila. Tek su se poslednjih godina pojavile prve zajedničke fotografije, pogotovo od kada su postali roditelji“, ispričao je Dijego Estevez, argentinski novinar.
Ubrzo je u njegov život ušla 12 godina mlađa Araseli Torado, devojka koju sebe određuje kao modela i koja promoviše energetska pića. Pojavili su se prvi put u javnosti početkom ove godine kada su došli na jednu projekciju filma, a Nalbandijan koji je poznat kao čovek koji ne voli da daje intervjue ni u dobrim, ni u lošim trenucima ovog puta je stao i pozirao. Nakon toga su se poljubili pred svima pre nego što su seli u taksi i otišli.
Nikada pre toga se verovatno nije desilo da igrač bude diskvalifikovan zbog toga što je udario linijskog sudiju. Ne postoji mogućnost da ukoliko volite tenis do sada niste barem jednom videli taj snimak kada sudija pored terena ustaje i pokazuje cevanicu koja krvari. Nije Nalbandijan bežao od kontroverzi, ali je sada i za njega ovo bilo previše (na doping testu je čak jednom gađao doktora flašicom vode). Odlučeno je na kraju da bude diskvalifikovan, pa je Marin Čilić te 2012. godine ušao u red velikana koji su podizali trofej na Kvinsu.
Uostalom, Nalbandijan je tokom juniorskih dana zakasnio na vimbldonski meč, pa je diskvalifikovan. Ipak, nikada pre se nije desilo nešto ovako. Nije želeo da šutne direktno sudiju, to je i više nego jasno, ali je šutnuo reklamu koja se zakucala u nogu Endrua Mekdugala sudije koji je u tom trenutku pazio servis liniju.
Tom Barns, supervizor turnira, nije imao izbora nego da eliminiše Nalbandijana i to u meču za trofej pri rezultatu (4:3 posle brejka Čilića) jer je u tom trenutku i dalje krvarila noga arbitra.
Posle meča se izvinio, barem isprva.
„Znam da sam napravio grešku, to je 100 posto tačno. Ako moram da platim za ono što sam uradio, to je savršeno, slažem se sa tim. Napravi sam grešku i izvinio sam se čoveku, nisam želeo to da uradim. Ali ponekad pobesnite. Ponekad ne možete da kontrolišete te momente koji se jednostavno dese. Barem meni. Možda bacite reket, možda vrištite ili uradite to. Mnogo stvari može da se desi u trenutku“, rekao je Nalbandijan.
Onda je usledio okršaj sa ATP koji je samo dolio ulje na vatru. Nije mu se dopalo što su igrači primorani da se takmiče i kada uslovi nisu idealni, čak i kada imaju neku povredu, a ništa ne može da se promeni jer je fiksno od početka godine.
„Morate da potpišete da se slažete sa svim što ATP kaže. A ponekad se ne slažete. Ako ne želite da potpišete, ne možete da igrate ATP turnire. Pa nemate šanse da pitate ili nešto promenite. Ponekad ATP vrši veliki pritisak na igrače i ponekad si povređen jer igrate na opasnoj podlozi i ništa se ne desi.“
Na kraju je Nalbandijan ostao bez novca (36.144 funti) i ATP poena (150) sa tog turnira.
I za kraj jedna od fotografija koje predstavljaju nacionalno blago Argentine. Trenutak kada se David Nalbandijan nasmejao.
BONUS VIDEO Najbolji potezi sa finala US Opena: Đoković protiv Medvedeva stigao do 24. trofeja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare