Novak Đoković će ovog vikenda u Njujorku, na Mastersu Sinsinati, posle gotovo šest meseci pauze, krenuti tamo gde je stao u februaru, kada je u finalu turnira u Dubaiju pobedio Stefanosa Cicipasa.
Uz skoro od 18-0 od starta sezone, pokušaće da nastavi besprekornu seriju rezultata, ali u znatno izmenjenim i drugačijim uslovima.
PROČITAJTE JOŠ:
Tog 29. februara je, po osvajanju pehara u Ujedinjenim Arapskim Emiratima verovao da je na putu još jedne stelarne teniske godine – ni u najcrnjim snovima nije mu se javljalo da bi sve odjednom moglo da stane zbog, kako su ga kasnije često krstili u ovdašnjim medijima „nevidljivog neprijatelja“.
PROČITAJTE JOŠ: Medvedev i Tim na Novakovom putu do 35. masters trofeja
Jer da je znao, ne bi uskoro potom otputovao u Indijan Vels, a potom brže-bolje odatle, poslednjim letom ka Evropi, pre embarga na letove, kada je bežao sa američkog tla.
Neki drugi nisu bili tu i veoma dobro su znali mnoge korake unapred, o čemu se kasnije, tokom aprila, izlanuo Rafael Nadal svom stricu Toniju. I čitajte to kako hoćete.
Sada, nepunih šest meseci kasnije, Novak Đoković se vratio Americi. Iako je i on mogao mirno da sedi kod kuće u Evropi i filozofira o razlozima svog nedolaska. Kao neki drugi, kojima je interesantnije da recimo igraju na čelendžeru u Pragu, nego na Mastersu ili na grend slemu u Njujorku. I to je njihov pravo.
Ipak, da li ste tako nešto mogli da zamislite do samo pre osam meseci? Ne, ni najmanje. Ali u ovom „kovidnom svetu“, više ništa nije isto, sve je okrenuto odjednom, naopčake.
Ako ne verujete – samo se osvrnite oko sebe i uporedite sliku sa vremenom od pre samo godinu dana. Bilo gde da se nalazite na kugli zemaljskoj.
ODGOVORNOST BROJA JEDAN
Novak Đoković je prelaskom okeana, još jednom pokazao zbog čega je najbolji teniser sveta.
Iako su sa te američke strane, najčešće na ovu stranu često dopirale brojne otrovne strele, pa tako i ovom prilikom, Novak je rešio da pređe „baru“ i suoči se sa „inkvizitorima“.
PROČITAJTE JOŠ: Đoković Amerikancima: Moj problem sa vakcinacijom…
Duhovito je sve te napade zbog propusta na Adrija turu uporedio sa „lovom na veštice“. Nije bio daleko od istine, ako je uopšte i promašio centar. To jeste bila jedna vrsta lova na veštice, dok se pri tom kod kritičara nije vadio balvan iz sopstvenih očiju. Sa omaškama na turnirima u Atlanti i drugim mestima, krcatim plažama Brajtona na jugu Engleske, gde je bilo svega i svačega, ali se to medijski veoma vešto ispoliralo. Bilo je bitno samo – da Novak visi!
Zato je, već u prvom obraćanju po dolasku u njujorški balon, rekao već jednu veliku stvar koja je moćnija od svog tog arsenala zamerki, uvreda i omalovažavanja koja je trpeo ovog leta.
„Osetio sam odgovornost da kao vrhunski igrač da budem tu„, rekao je preko Zuma njujorškom novinaru Kristoferu Klariju.
I time je sve rečeno – o veličini igrača, o njegovoj odgovornosti, pa zašto ne priznati i hrabrosti.
Jer Novak je dolaskom tamo, ipak rizikovao. I to ne malo, opet je u pitanju njegovo zdravlje. I njega i članova njegovog tima.
Zluradi će mu zameriti kako je tamo otišao kako bi profitirao nedolaskom Federera i Nadala, ali zar i Nadal nije bio pred istim takmičarskim izazovom, možda još i većim, da brani trofej? Nepojavljivanje šampiona, ma iz kojih razloga, uvek nosi izvesnu dozu razočaranja i gorčine.
Rafi je pomoglo to što je ATP tako prelomio, o tom računanju ATP liste opet u ovim „kovidnim uslovima“ i to je takođe legitimno i Novaku nije palo na pamet nijednom rečju da postavi pitanje o tome. Kao što ne pada ni nama. Naprotiv, rekao je Novak kako će mu rivali, Federer i Nadal, tamo nedostajati. Da li će i on njima?
OHAJO U NJUJORKU I LAKRDIJA SA ŽREBOM
Ove godine više ništa nije isto, pa smo tako dobili i to da se Ohajo preselio u Njujork, ili bolje da je Sinsinati postao deo Njujorka.
Ništa tu više nije po normalnom sledu – igrači koji su tamo stigli i koji su redovno pod maskama, koji su pristali na svojevrsan tronedeljni vojni režim, da su zarobljeni u hotelima ili poput malobrojnih, u izabranim kućama, ali opet po izuzetno strogim (i često nejasnim) pravilima jer – balon ne sme da pukne!
A kako se ne nasmejati kada je pukao donekle već i pre nego što je sve počelo, cirkuskom lakrdijom od žreba?
Možda će i to ovih dana biti pometlano veštom medijskom strategijom domaćina, ali ne sme ostati nezabeleženo:
Da je ceremonija žreba za glavni žreb Mastersa Sinsinati bila pompezno, na sajtu i Tviter profilu turnira, najavljena za 18.30 po lokalnom njujorškom vremenu, dakle u 00.30 po srednjeevropskom, a da se, neobjašnjivim čudom, na društvenim mrežema, žreb turnira pojavio sat pre početka ceremonije?!
Draw. 6:30 p.m. See you there.
Watch Live ? https://t.co/uupud42ccx#CInCyTENNIS | Presented by @Porsche pic.twitter.com/HCHp6mQSsf
— Western & Southern Open (@CincyTennis) August 20, 2020
Tako su i svi oni koji su se već našpanovali na gledanje prenosa uživo preko Fejsbuk stranice turnira, našli u čudu što im je odjednom žreb i to pre žrebanja osvanuo pred očima!
This is actually better than me having to log into Facebook for the first time since 2014 to watch the 'live' draw lol
— Matthew Willis (@MattRacquet) August 20, 2020
Kako god bilo, teško da ćemo dobiti odgovor o čemu se stvarno radilo, ali to više nije ni važno. Bitno je da se nekako turnir i ova sezona preguraju, ostalo su sve kolateralne štete teniske „kovidacije“.
Ili još jedna velika mrlja – šta reći na to da su organizatori sami prekršili svoje pravilo, pa su sa turnira, pre nego je i počeo, odstranili Gvida Pelju i Uga Dalijena jer je član njihovih timova, zajednički fizioterapeut Huan Manuel Galvan, bio pozitivan na testu na koronavirus?
On nije bio u smeštaju sa igračima, a organizatori su pre početka saopštili da će igrači biti diskvalifikovani samo ako su delili isti prostor, dakle istu sobu sa zaraženom osobom.
I šta sad? Oni su negativni, on pozitivan, a oni zbog toga ne mogu da igraju? Pa kako da se igrači ne pobune, ako i sami organizatori ne znaju kakva su pravila pisali!? Biće ovih dana još bure u Njujorku, ne bude li se ovo rešilo po hitnom postupku. Jer, sve ostalo što sledi neće imati smisla ako se takav prostor za manipulacije bude ostavio otvorenim. Na to smo već na ovim stranicama upozoravali.
ŽREB, MA KAKAV ON BIO
Konačno, da damo i odgovor – kakav će Novak imati put u Sinsinatiju u Njujorku? U tom biološkom balonu, gde će se igrati bez publike, gde će mašine presuđivati je li bio aujt ili nije umesto linijskih sudija, gde će odjek teniske loptice biti samo još snažniji pred avetno praznim tribinama.
Pre svega, niko nema ideju kako će se zaista ova pauza odraziti na igrače, bilo one velike, favorite ili one ostale, da ne kažemo male, jer takvih nema, svi su igrači jednaki.
Novak na svom putu ka novoj tituli, koju je samo jednom osvajao, pre dve godine, kada je kompletirao paletu mastersa, ima – uobičajen put.
Prvo kolo slobodan, potom relativno lak protivnik, Amerikanac Tomi Pol ili kvalifikant.
Talentovani Feliks Ože-Alijasim ili Nikoloz Basilašvili u trećoj rundi, oba vrlo nepredvidljivi, a posebno je misteriozno kakvi će biti sada, posle svega ovoga.
Projekcija žreba kaže da je Belgijanac David Gofan „viđen“ za četvrtfinale, ali ko tu sme da kaže da to neće biti talentovani Denis Šapovalov, Borna Ćorić ili australijski mladi lav, Aleks de Minor?
Isto je i za polufinale, trebalo bi da je tu šampion i branilac titule Danil Medvedev, teška prepreka, pogotovo ako se gledaju rezultati sa američke turneje prošle godine, ali opet, zašto da se zanemare Rus Karen Hačanov, Roberto Bautista Agut pa i naš Duci Lajović? Ne zna se.
Prognoze i analize su jedno, teren drugo. Tako da ni Dominik Tim ne mora da čeka Novaka u finalu, već neko sasvim, sasvim drugi.
Sve je to u oblaku dima, u neizvesnosti, kao što je sve ove godine u neizvesnosti. Ovo će biti samo još jedan teniski turnir, doduše krajnje neobičan. Pred još jedan veći, isto tako neobičan.
Na Novaku je da nastavi utabanim putem, da pobeđuje. I zato je, uostalom, tamo i došao.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare