Ima li odbrane protiv ovoga?
Rukometaši kluba EL Ksuir iz Alžira, njih 12 koji su se nalazili u Srbiji na pripremama kao gosti rukometnog kluba Metaloplastika, nestali su nakon nekoliko dana boravka u Šapcu.
PROČITAJTE JOŠ...
Krajem avgusta, dan pred odlazak iz ovog grada i povratak u domovinu, mladići su nestali a potraga za njima traje od 27. avgusta.
Tog dana su nestali iz hotela, i više se niko nije oglasio tim povodom.
Misterija njihovog nestanka još uvek traje, a kako vreme prolazi, sve je izvesnije da su ti rukometaši (pod uslovom da su zapravo rukometaši u pitanju, naravno) iskoristili priliku kako bi došli na teritoriju Evrope, a potom krenuli put zapadne Evrope kako bi pokušali da život u Africi zamene evropskim.
No, slučaj ovih momaka nije jedinstven, pošto je veliki broj sportista širom sveta ovakve ili slične okolnosti koristio kako bi pokušao da svoju zemlju zameni drugom u potrazi za boljim životom.
Interesantno je da su nepune dve nedelje kasnije nestala i dvojica rvača iz Alžira koji su se takmičili na Mediteranskim igrama u Grčkoj, da bi nestali u Nemačkoj pri povratku kući, dok su u julu 2023. nestala takođe dvojica rukometaša iz Alžira, takođe u Nemačkoj.
Jedan od najboljih primera dogodio se u Hrvatskoj, kada je 9. avgusta deset članova delegacije reprezentacije Burundija napustilo hrvatsku Rijeku, gde je trebalo da igraju na Svetskom kadetskom prvenstvu za rukometaše, pronađeni su u Belgiji.
I oni su bez ikakve informacije otišli.
Isto kao i reprezentativci Kameruna, Sijera Leonea, Ruande, Ugande i Gane, koji su nestali sa Igara komonvelta 2018. godine.
Isto se dogodilo i u avgustu 2022. godine, kada su reprezentativci Šri Lanke pobegli iz Birmingema, da bi dvojica bili pronađeni ubrzo, dok je treći još uvek smatran nestalim. I sa Olimpijskih igara u Tokiju jedan reprezentativac Ugande u dizanju tegova je otišao, slučaj atletičarke Mami Kone Lahun iz Sijera Leonea je obišao svet, pošto je kao jedna od najboljih maratonki u Londonu 2014. godine po završetku trke netragom nestala.
Dve godine ranije, po završetku Olimpijskih igara, čak 82 osobe iskoristile su boravak u Velikoj Britaniji kako bi zatražii azil… Sa Igara Komonvelta je nestalo preko 50 osoba 2002. i 2006. godine, a slučaj iz 2004. godine, kada je čitav jedan tim nestao tokom boravka u Nemačkoj.
A impozantan je i broj sportista koji su odlučili da preduzmu ovaj korak pred Olimpijske igre u Sidneju – kako je preneo čuveni portal „Economist“m povratni let propustilo je 145 osoba.
Ovo, doduše, nije nikakva novotarija – još 1956. godine čak polovina od ukupno 100 članova delegacije Mađarske ostalo je u Australiji nakon Olimpijskih igara u Sidneju.
Zašto to sportisti rade?
Pre svega, u pitanju su mladići i devojke koji su odrasli u zemljama u kojima perspektive gotovo da nema. Odlazak u jednu od ovih zemalja je možda i jedinstvena prilika koja im se pruža u životu da posete neku zapadnoevropsku zemlju, a veliki broj njih to shvata ujedno kao najbolju moguću priliku da makar pokušaju da se domognu mesta na kom bi mogli da započnu neki novi život.
Druga poziitivna stvar jeste to što sportisti najčešće nisu predmet preterano ozbiljnih kontrola, dok je uaz u neku zemlju olakšan na osnovu pozivnih pisama za učešće na takmičenjima.
Mađari su tada pobegli od državnih previranja, neki beže od diktatura, rata, bede, siromaštva… A boljih opcija od sportskih događaja teško da ima.
Kao polazna tačka za bolji život mnogima je dosad poslužila i Srbija. Tako su 2021. godine nestali rvači iz Maroka, bokseri iz Konga…
S obzirom na sve, čini se da nije pitanje da li će, već kada svet obići neka nova bizarna priča poput ove iz Šapca ili Rijeke.
BONUS VIDEO
