2
"Pokušaćemo da se za dva dana u Slovačkoj, ja i cela ekipa prilagodimo automobilu kako bi u Mađarskoj najbolje odradili trku", kaže Milovan Mikica Vesnić, jedan od najpoznatijih srpskih automobilista.
PROČITAJTE I OVO
On je testirao svoj novi trkački automobil na Navaku, a iduće nedelje će voziti probni test u Slovačkoj u sklopu priprema za predstojeću sezonu TCR Istočna Evropa, koja startuje 15. aprila u Mađarskoj.
Ništa nije uobičajeno jer je pandemija uspela da uspori i najbrže pa je potrebno ispoštovati sve procedure i pravila uslovljena trenutnom situacijom. Prošlogodišnja sezona je zbog korone bila turbulentna ali ni ova godina nije startovala bolje.
„Uvek idemo sa ciljem da ostvarimo što bolji rezultat ali ovaj put ću morati da budem malo realniji, imajući u vidu da se nisam pripremio onako kako mislim da to treba. Poenta je završiti obe trke na takmičenju i izvići u trenutku najbolji rezultat”, kaže u razgovoru za Nova.rs Milovan Mikica Vesnić.
Koliko je epidemija usporila i vozače najbržih automobila?
„Što se tiče 2020. specifična je i teška godina za ceo svet pa i nas. Pomeren nam je ceo šampionat, za neka dva meseca smo kasnili, čak smo jedan dupli vikend u Slovačkoj i preskočili, nismo mogli da ispunimo sve norme, testiranje, karantin od dve nedelje pa opet testiranje… Na kraju je ispalo ono što nisam ni očekivao, završio sam drugi u generalnom plasmanu. Želim tu godinu što pre da zaboravim ali se sve nastavilo i u ovoj godini, problemi su skoro isti“.
Polovinom aprila je TCR Istočna Evropa u Mađarskoj, da li ste spremni?
„Mi se upravo spremamo da odradimo bar jedan pravi test pred sezonu, u ponedeljak i utorak u Slovačkoj. Pored redovnih priprema automobila i ekipe, moramo da ispunimo sve norme, testove, potvrde, usput moramo da se testiramo jer test važi samo 12 sati i za sve je vreme ograničeno. U Mađarskoj na prvenstvu učestvuje 17 zemalja, biće oko 20 takmičara, neće biti lako“.
U novu sezonu krećete i sa novim automobilom „audi RS3 LMS“ sa kojim je prošle godine Marokanac Mehdi Benani osvojio titulu u TCR Evropa?
„Novi automobil stvara i nove probleme, pre svega zato što nisam imao dovoljno vremene i mogućnosti da ga testiram i isprobam, treba ga podesiti. Pokušaćemo da se za dva dana u Slovačkoj, ja i cela ekipa prilagodimo automobile kako bi u Mađarskoj odradili trku najbolje što možemo. Uvek idemo sa ciljem da ostvarimo što bolji rezultat, ali ovaj put ću morati da budem malo realniji, imajući u vidu da se nisam pripremio onako kako mislim da to treba. Poenta je završiti obe trke na takmičenju i izvići u trenutku najbolji rezultat“.
Koliko je važno da reli vozač u potpunosti poznaje i oseća automobile, ovo nije bilo kakav audi već RS3 LMS?
„To je najbitnije, osećeti automobile u dušu. Pre nego što se bilo šta na stazi desi, morate znati šta će da se desi. Za to su potrebni testovi i vežba, mi ne jurimo sekunde već njene desete i stote delove. Automobilizam je tehnički sport, tu se sve podešava, vozaču, uslovima na stazi itd. Non stop izlaze novi modeli i tehnički se automobil poboljšava. Mi trenutno ne znamo šta nas čeka, naš novi automobile je bolji od prethodnog, trudimo se da pratimo trendove. Ja i novi automobil smo se upoznali ali se ne poznajemo dovoljno dugo, potrebna su nam bar tri trkačka vikenda da bi izvlačili maksimum, iz sebe i iz automobila“.
Posle Mađarske, kakvi su dalji planovi za ovogodišnju sezonu?
„Ono što je sada sigurno je samo taj prvi trkački vikend TCR Istočna Evropa u Mađarskoj. To će biti prilika i da se upoznamo sa ‘henkok’ gumama, koje od ove godine koriste skoro sva TCR takmičenja, a ja ih ranije nisam koristio. Što se planova za 2021. tiče, oni su ambiciozni, ali i ostvarivi. Ideja je da učestvujemo u još nekim serijama, prvenstveno u TCR Evropa, ali možda i u TCR Nemačka. Još je rano za bilo kakvu konkretnu najavu, sve zavisi od finansija. Fokusirani smo na prvi trkački vikend za dve nedelje, pa ćemo posle da vidimo gde smo i šta dalje“.
Bili ste prvi šampion TCR Istočna Evropa 2019. godine, prošle sezone viceprvak, koju titulu sada priželjkujete?
„Dosta toga sam u karijeri, vozeći u različitim serijama, vozio i napravio dobre rezultate. Moj najveći cilj je bio da napravim jak srpski tim i uspeo sam. Ova ekipa je odavde, svih nas dvanaest smo iz Užica i uspešno predstavljamo našu zemlju. Bitno mi je da se predstavljamo na pravi način, u ovom sportu smo i poštovani i priznati, to ima veliku težinu. Mi smo Srbi koji smo došli među velike evropske i svetske timove a ti timovi često dolaze kod nas. Lakše je učestvovati sam i voziti za drugog, ali ovo je veća satisfakcije, za mene pre svega. Meta je da ja sa svojim timom učestvujem na evropskim i svetskim serijama i ostavimo nacionalni utisak“.
Karijera je počela 1994.godine, na koji njen deo ste najviše ponosni?
„Počeci su bili najinteresantniji. Krenuo sam sa velikim teretom na plećima, imao sam za oca Miluna koji je bio najbolji automobilista stare Jugoslavije. Kada sam počeo da vozim, samo sam se plašio da ne obrukam oca, njegovo ime i naše prezime. Već na prvoj trci sam osvojio treće mesto, na sledećem reliju pobedio i onda sam dobio neko samopouzdanje, ok, mogu, neću ga osramotiti, idemo dalje. Sledeće godine sam bio dvostruki šampion države u najjačoj kategoriji, to mi je u to vreme, 1995.godine, rezultat u koji ni sam nisam mogao da verujem. Odatle je krenula moja karijera, tri godine kasnije sam krenuo na internacionalnu scenu. Zadavao sam sebi ciljeve koji su me svega koštali ali kada čovek u nešto veruje i ako se daje sto posto, rezultat mora doći. Dok bude te želje do tada ću biti u ovom sportu“.
Kada je bilo najteže?
„Najteže je bilo 1999. za vreme bombardovanja, to je neobjašnjivo. Sa nama bukvalno niko nije hteo da komunicira, mane su zvali Miki mafija, to je bilo strašno. Vozio sam šampionat Evrope, to je bilo preteško, izbacivali su me sa staze namerno. Strani komentatori su pričali o tome, sve sam izdržao. Posle godinu dana Miki je bio njihov brat, jer sam se trudio da promenim sve ono što oni pričaju o Srbima, koljačima, ubicama… Dovlačio samih u Srbiju, da dođu da budu ovde, da ih ugostimo, da vide da nije tako. Posle toga neki su želeli da ostanu u Srbiji. Sve bude i prođe, ali ostane ime i prezime, ako ste zaslužili, ljudski i profesionalno“.
Nasledili ste oca, ona vas i dalje podržava, da li će sinovi biti treća generacija automobilista Vesnić?
„To ne znam, stariji je već srednjoškolac i mislim da sam uspeo da ga odvratim od te ideje da krene ovim putem. Mlađi je još dete, prvi razred ali mislim da će sa njim teže ići. Voli sport, hoće sve sada i odmah, želi da učestvuje u svemu i ako posmatram njegov karakter, radiće ono što bude želeo, bez obzira na moje namere. Ja sam od malih nogu znao čime ću da se bavim i za mlade ljude je važno da imaju cilj. Ja ću svojoj deci uvek biti podrška kao što sam ja imao podršku svojih roditelja. Sada su svi uz mene, punog srca, roditelji, deca i supruga, svima je važna svaka trka kao i meni“.
Koliko je kilometra, automobila i medalja iza Vas u dosadašnjoj karijeri?
„Ne znam, mogao bih računati ali još uvek ne želim da se bavim tom statistikom. Jednog dana kada podvučem crtu i odlučim da stamen, tada ću želeti da znam i tada ću vam odgovoriti na to pitanje“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
