Petar Milenković, srpski dizač tegova, jedan je od onih ljudi koje ne možete da zaboravite. Paraolimpijac i veliki šampion zrači optimizmom, čak i o svojim najvećim izazovima priča kao da je to samo najobičnija sitnica poput zanoktice. Za Nova.rs govorio je o svemu kroz šta je prolazio ove godine i Paraolimpijskim igrama u Tokiju.
PROČITAJTE JOŠ
Aktuelni evropski šampion u dizanju tegova je 2005. godine doživeo saobraćajnu nesreću nakon koje je ostao u kolicima.
Njegov odnos prema životu i sportu je uzor za svakog.
Najpre je govorio kako je za njega izgledalo takmičenje u Tokiju.
„Bila je drugačija energija kada poredim sa zadnjim Igrama u Rio de Žaneiru. Nije bilo publike, svakog dana je bila ta tenzija oko korone, proveravanja, ko nosi ili ne nosi masku, nije bilo standardno, ali je bitno da se održalo.“
Podigao je 204 kilograma i zauzeo peto mesto, ali šampionska crta mu ne dozvoljava da se time zadovolji.
„Peto mesto nije toliko strašno, ali taj rezultat je loš. Par meseci pred nastup sam dobio koronavirus koji je povukao x stvari i prešao sam iz veće u manju u kojoj sam nastupao. Izgubio sam mnogo kilograma. Nije loš rezultat jer je sport specifičan, kvalifikujemo se četiri godine da bismo bili u Top 8. Tako da ne možeš biti ispod osmog mesta (smeh). Znao sam da neću biti deveti sigurno, ali u redu. Kako su i drugi dizači došle manje spremni svi smo završili na pozicijama na kojima smo bili na svetsko rang listi. Maltene isto, ja sam na zadnjem Svetskom prvenstvu bio četvrti, sada sam peti. Zamenili su se Kinez i Iranac na prvom i drugom mestu, ali nas petorica smo tu.“
Istakao je da slobode u Tokiju nije bilo.
„Nula slobode. Mogli smo da se krećemo po olimpijskom selu i to je to, ništa više od toga. Iz hotela ideš u menzu da jedeš i vraćaš se u sobu. Nemaš šta da radiš, nema kontakta. Ima tu malo pikada, stonog tenisa i to je malo. Ipak, došao si da se takmičiš, ne da se rastresaš mnogo.“
Pojasnio je i kako se priprema i kako brine o telu.
„Moje pripreme ne prestaju, samo je razliku u intezitetu zadnjih nekoliko nedelja pre takmičenja, ali traju 365 dana u godini na tome. Što se tiče nutricionističkog dela zavisi da li idem u veću ili manju kategoriju, menja se unos kalorija, ali trening praktično ne staje. Kod mene se poslednjih nedelju dana ne radi gotovo ništa, blaga tonizacija, daje se šansa telu da se oporavi od tolikih kilaža, ali neki najagresivniji deo priprema traje 12 nedelja pre takmičenja.“
Pojasnio je kako izgleda njegova ishrana i dao osnovne smernice za sve koji žele da uvedu promene u svoj život.
„Ishrana je uvek fiksna od četiri do šest obroka dnevno. Zasnovana je čistim namirnicama, crveno meso je najzastupljenije, na drugom mestu je piletina, zatim jaja, losos. Izvor ugljenih hidrata je u 90 odsto slučajeva piriniač, krompir i dosta povrća, to mora da sadrži.“
Pojasnio je i kako uspeva da natera sebe da svakog dana jede gotovo istovetnu hranu.
„Ubedite sebe da je to mnogo dobro, da je ukusno, da je bruka… Drugačije ne može. To je cele godine i to godinama unazad, ako niste sposobni da zaboravite na ukus kao zadovoljstvo onda nije za vas. Izgubio sam ukus tokom korone, imao sam olakšanje tokom dva meseca jer me držalo odsustvo ukusa. Da sam jeo karton bilo bi mi svejedno (smeh)“, nasmejao se još jednom Milenković.
Kada je autor ovih redova sreo šampiona samo dan kasnije još jednom ga je oduševio pozdravom, baš kao što je ostavio i veliki utisak pričom o tome koliko je odricanja potrebno za velike uspehe.
Pojasnio je i kako izgledaju njegove pripreme.
„Ovaj sport ne može da se radi sa dva treninga dnevno. Ovde kada odradite ozbiljniji dizački trening treba vam 4,5 dana da se telo neurološki oporavi od takvog stresa. Oko pet treninga nedeljno, a dva su dizačka, a dva su dopuna drugih grupa da se održi forma i da se parcijalno ojačaju. Dva su visokog inteziteta. Sada na Svetsko prvenstvo idem sa najvećim očekivanjima, imam nekih problema jer sam napravio povredu još pre Tokija, koja me malo sputava. Ukoliko to uspem da saniram, idem sa najvećim očekivanjima.“
Pamti mnoge anegdote iz Tokija, ali je usesređen na posao.
„Tu je uvek dobra zabava, ima raznih situacija. Sada ga nemam u lepom sećanju jer sam došao sa najnižim očekivanjima. Svoja očekivanja i ambicije morate da svedete na nivo realnosti, da degradirate sebe. Svaki sportista ima najveću ambiciju i sputavanje samog sebe jako zamara, tako da će mi ostati zapamćeno upravo u tom obliku.“
Istakao je da je zadovoljan sportskim uspesima Srbije.
„Srbija je fantastična sportska zemlja. U sportu po broju stanovnika i uslovima koje država daje smo na fantastičnom nivou. Mora da se posmatra iz profesionalnog ugla, a ne kladioničara ili blejača iz kraja. Da se vidi šta je potrebno za rezultat. Za ove pripreme za Olimpijske igre je svaki aspekt mojih želja i potreba bio ispunjen od opreme, suplementacije, podrške, ma sve. Nikada bolja situacija u sportu nije bila, sportisti nemaju izgovor da zbog toga nije napravio rezultat“, završio je Milenković.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare