"Ćutanje sportista je za mene bio znak, trpeli su veliki politički pritisak": Samardžić otkrio studentski plan za sport, progovorio o onome što su doživeli Novak i Vidić

Ono što je najbitnije u programu koji je napravila "Studentska lista" jeste povratak bazi. Povratak školskom sportu, uključivanju mališana od najmlađih uzrasta, ali i takozvana vaučerizacija odnosno vaučeri za decu u školama. Na Dorćol Platzu je u sedmici pre izbora govorio o ključnim tačkama programa i ukazao na sve eventualne mogućnosti novog sistema koji bi sve promenio.

Između ostalog se studenti zalažu za sređivanje i adaptaciju postojeće infrastrukture umesto potrebe da se uvek iznova grade novi projekti (čitaj Nacionalni stadion).

Svaki dečak ili devojčica bi mogli da dobiju do dva sportska vaučera na po tri meseca i mogli bi da uživaju u sportu po izboru, postoji ideja i za rešavanje problema državnog finansiranja klubova, ali bi taj povratak školskom sportu mogao da postane baza i osnov borbe protiv gojaznosti u Srbiji.

Zdravija nacija je jedna od baza na kojima se mora insistirati i dugoročno.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS, Samardžić je istakao da je jedan od osnovnih ciljeva jasnije razdvajanje sporta i politike, kao i promena načina na koji se upravlja sportskim savezima i klubovima.

Prema njegovim rečima, ideja je da se razvoj sporta postavi na drugačije temelje, odnosno da se najpre ulaže u najmlađe, a da se na tako izgrađenoj bazi razvija vrhunski sport.

"Jedna od najvažnijih stvari je uvođenje profesora fizičkog vaspitanja od prvog do četvrtog razreda", rekao je Samardžić.

Posebnu pažnju privukao je predlog uvođenja sportskih vaučera, koji bi porodicama olakšali finansiranje treninga i drugih aktivnosti za decu.

"Svi smo roditelji, znamo koliki su izdaci za škole sporta i ostale aktivnosti. Na osnovu toga napravićemo sistem akreditacija, sistem licenciranja", naveo je Samardžić.

Klubovi koji bi želeli da budu deo tog sistema morali bi da ispune unapred propisane kriterijume, dok bi se posebna pažnja posvetila zaštiti dece od fizičkog i psihičkog nasilja u sportu.

Govoreći o nastanku programa, Samardžić je otkrio da su se on, Tanja Petrović i Mirko Poledica uključili na poziv studenata DIF-a pre šest ili sedam meseci.

"Oni su na početku sastavili jedan odličan dokument na kome smo mi radili, pomagali smo im svojim iskustvom, svojim kontaktima. Sastanci su trajali po šest-sedam sati, do kasno u noć, i zaista smo svi ponosni na to", rekao je Samardžić.

Ipak, upozorio je da eventualne promene neće moći da se sprovedu odmah.

"Ovim putem molim ljude za strpljenje, jer neće moći, naravno, sve preko noći. Taj tim ljudi je spreman, i nije samo ovaj tim ljudi, nego je to posao za celu Srbiju i ceo naš narod", poručio je Samardžić.

Jedna od tema razgovora bio je i politički uticaj na izbor rukovodilaca sportskih organizacija. Samardžić smatra da ključnu reč u tim procesima moraju da imaju ljudi iz sporta, a ne političke strukture.

"Da budu birani ljudi koji imaju viziju, ideju, planove, ljudi koji mogu to da sprovedu, a ne, kao do sada, partijsku knjižicu", poručio je Samardžić.

Najavio je i preispitivanje dosadašnjeg rada sportskih organizacija, uključujući način trošenja novca.

"Mislim da sledi revizija svega što se dešavalo, to mogu da kažem, i onda da se podvuče crta i da vidimo gde smo", rekao je Samardžić.

Posebno je ukazao na paradoks koji, prema njegovoj oceni, postoji u srpskom sportu. Iako su izdvajanja velika, smatra da rezultati ne prate količinu uloženog novca.

"Moraju da se vide ti tokovi novca, gde je išao novac. U nekim savezima ljudi su odlično radili, usmeravali novac gde je potrebno, za uspehe reprezentacija, za uspehe klubova", naveo je Samardžić.

Istovremeno je izrazio sumnju da je u pojedinim slučajevima bilo nenamenskog izvlačenja sredstava, ali je naglasio da bi utvrđivanje eventualnih nepravilnosti trebalo prepustiti nadležnima.

Ne isključuje ni mogućnost da sportske organizacije u budućnosti raspolažu manjim sredstvima.

"Možda će i biti manji budžeti, ali mi moramo da se naviknemo na to i sa tim da radimo", rekao je Samardžić.

Kao jedno od potencijalnih rešenja za finansiranje sporta pomenuo je poreske olakšice kompanijama koje ulažu u klubove i saveze. Takav model mogao bi posebno da pomogne sportovima koji nemaju mogućnost da samostalno obezbede dovoljno novca za funkcionisanje.

Objasnio je i da su tokom pripreme programa analizirana iskustva evropskih zemalja, ali i modeli koji se primenjuju van Evrope.

Na kraju razgovora osvrnuo se na položaj sportista u društvu, posebno na pritiske kojima su, kako tvrdi, bili izloženi zbog svojih političkih stavova.

"Sportisti su trpeli veliki pritisak svih ovih godina, svi smo svedoci i neke autocenzure i nekog ćutanja. Ali za mene je i ćutanje neki znak, neki odgovor na nešto. Ne bih sada napao svoje kolege, naprotiv, ja sam za to da svako ima pravo na svoje političko mišljenje", rekao je Samardžić.

Kao primere sportista koji su se suočavali sa pritiscima pomenuo je Novaka Đokovića i Nemanju Vidića.

"Vratićemo se na primer Novaka Đokovića i mnogih drugih, i Nemanje Vidića. Svako od nas je u ovom periodu nešto prošao što mislim da nije zaslužio, pre svega igrajući za svoju zemlju i predstavljajući je", naveo je Samardžić.

Zaključio je da država mora da pokaže poštovanje prema sportistima koji su je predstavljali na međunarodnoj sceni, ali i da nosioci nacionalnih priznanja imaju posebnu odgovornost prema društvu.

Prema njegovom mišljenju, nijedan sportista ne bi smeo da strahuje za mesto u klubu ili reprezentaciji zbog političkog opredeljenja, a stvaranje takvog okruženja trebalo bi da bude jedan od prioriteta budućih promena u srpskom sportu.