Evropska šampionka u karate započela niz osvajanja medalja u seniorskoj konkurenciji.
Srbija je zemlja šampiona. Ne, to nije fraza, bar kada je reč o mladoj karatistkinji Ivani Perović. Tek jsu joj 20 godina, a već je svojim udarcima pokorila Evropu i potvrdila da je Srbija zemlja karatea i velesila ovog sporta.
PROČITAJTE JOŠ
Ivana je tako na svom prvom Evropskom prvenstvu u seniorskoj konkurenciji došla do zlatne medalje i nastavila neverovatan niz iz mlađih kategorija nagoveštavajući da je pred njom blistava karijera i mesto u panteonu karate boginja ovog trofejnog srpskog sporta.
U turskom Gazijantepu hladnokrvno je u finalu bila bolja od Aiše Busebe, u kategoriji preko 68 kilograma.
Za portal Nova.rs govorila je o utiscima koji se i posle nekoliko dana od velikog uspeha nisu slegli.
„Da budem iskrena, još se utisci nisu slegli. Tek sam počela da budem svesna kada sam se vratila kući i videla reakcije porodice, prijatelja i pažnju medija. Tada sam počela da shvatam šta sam uradila“.
Perović je bila kadetska i juniorska prvakinja sveta, bronzana sa Olimpijskih igara mladih (2018), petostruka šampionka Srbije i Balkana u mlađim kategorijama, sada konačno može da kaže i da je šampionka Evrope. Malo je falilo da na debiju u seniorskoj konkurenciji osvoji medalju na Svetskom prvenstvu kad aje zamalo ostala bez bronze.
„Sledeći cilj je osvajanje medalje na Svetksom prvenstvu. Malo mi je krivo što neču imati priliku da se borim za medalju na Olimpijskim igrama jer je karate samo privremeno bio olimpijski sport, ali me to ne demotiviše“.
Ženski karate ima dugu tradiciju uspeha u Srbiji. Jovana Preković je nedavno postala i olimpijska šampionka, a Ivana Perović od malih nogu nije imala dilemu da želi da se bavi ovim nimalo naivnim sportom.
„Moj tata koji je bio vojni oficir imao je veliki uticaj na to da odaberem karate. Iako sam mogla da se bavim i odbojkom i košarkom, što su mi često preporučivali, meni se svidelo što je karate individualni sport“.
Iako je uslov za uspeh bilo puno odricanja i propuštanja zabave i svega onog što su drugi tinejdžeri i njeni vršnajci radili, Perovićeva se nijednog momenta nije pokajala.
„Nije lako biti profesionalac, ali sam odivek volela da treniram, da se takmičim. Sva ta neka uživanja su trenutna, kratko traju. Kada se ne bavim karateom, u slobodno vreme pokušavam da učim pošto studiram na Fakultetu organizacionih nauka“.
Karate kao sport zahteva veliku diosciplinu, a za razliku od timskih sportova na tatamiju nema nikoga ko može da ti pomogne.
„Volim što je karate individualni sport, kada sam sama protiv svih. To je način života. Stvari koje učim na karateu kada je mentalni aspekt u pitanju, mogu da koristim i u životu.“
Mnogi kreću a se bave sportom zbog uzora čije visine žele da dostignu, ali je u Ivaninom slučaju priča malo drugačija.
„Oduvek sam govorila da je najveći uzor bio moj tata zbog kojeg sam i počela da se bavim karateom. Nikada nisam imala uzor u samom karateu, ali jesam generalno u sportu. To su oduvek bili Novak Đoković i Ivana Španović. Njihova mentalna sposobnost da se bore kada su svi protiv njih oduvek mi je bila inspiracija“.
Za mnoge koji karate gledaju sa strane obično su prve asocijacije filmovi poput Karate Kida ili naslovi sa Džekijem Čenom, a Ivana otkriva da to i ne izgleda baš tako.
„Gledala sam kao mala filmove sa Džeki Čenom, ali mije to sve pomalo smešno. U filmovima je karate predstavljen kao neki vid borbe. Stara škola, uče kako da lome cigle ili daske. Kod nas je to ipak više sport i dosta je durgačije“.
Za kraj, pitali smo Ivanu i da li je nekada karate upotrebila i u stvarnom životu i da li je se zbog toga drugi plaše..
„Zadirkivali su me uvek da niko ne sme sa mnom da se kači, pošto znam karate. Srećom, nikada se nisam našla u situaciju da mi to stvarno zatreba“, kaže uz osmeh Ivana Perović.
BONUS VIDEO Golčina Jakšića, Zalankija i promašaj Mandića za titulu prvaka Evrope
Pratite nas i na društvenim mrežama:
