Rođen u Banatu, a postao holivudski superstar s nikad otkrivenom tajnom: Svetski rekorder neposredno pre smrti plašio pacijente u bolnici

Rođen je u Banatu, a postoji i spor da li je Džoni Vajsmiler (rođen kao Johan Peter Vajsmiler) rođen u selu Međa, gde i danas postoji njegov spomenik, ili u selu Frajdorf u današnjoj Rumuniji kako i stoji u papirima.

Tokom karijere je postavio 67 svetskih rekorda, ali je ostao upamćen po jednoj ulozi na platnu – ovaj holivudski zavodnik se proslavio ulogom Tarzana.

Sin doseljenika sa Balkana rođen je u tadašnjoj Austougarskoj (danas je to područje Banata u Rumuniji), a sebe je upisao u legendu kako u plivačkim, tako i u glumačkim vodama.

Džoni Vajsmiler je osvojio pet zlatnih olimpijskih medalja, ali je upamćen po 12 uloga Tarzana u čuvenim ostvarenjima o kojima se čita i gotovo vek kasnije.

Uvek se čudio kako je uspela jedna tako banalna uloga da ga proslavi više od postavljanja rekorda.

„Kao da sam krao novac. Plivao sam i nisam morao mnogo da govorim. Kako je moguće da se tip penje po drveću, kaže ‘Ja Tarzan, ti Džejn’ i zaradi milione“, pitao se Vajsmiler.

Tokom 1974. godine je slomio kuk i nogu, a tri godine kasnije doživeo nekoliko moždanih udara. Oboleo je i od srčane bolesti, pa je pet poslednjih godina života proveo u bolnici u Las Vegasu.

Direktor bolnice se žalio na njega jer je plašio pacijente imitirajući Tarzana usred noći. Preminuo je u Akapulku (Meksiko), a na sahrani su mu pustili tri puta urlik Tarzana, što je navodno bila jedan od njegovih zahteva.

Nikada nije pojasnio kako je stilom plivanja uspevao da porazi rivale, a tek kasnije su stručnjaci otkrili njegovu tajnu.

„Njegov stil plivanja uključivao je šest udaraca nogama za svaka dva zaveslaja rukama uz preciznu sinhronizaciju stopala i ruku. Njegova moć dolazila je iz povlačenja rukom, od trenutka kada bi ruka dotaknula vodu, pa sve dok nije izronila“, pojasnili su plivački stručnjaci.

Vajsmiler je na Olimpijskim igrama 1924. godine u Parizu osvojio zlato na 100 i 400 metara slobodnim stilom, a onda i u štafeti 4×200 metara. Četiri godine kasnije u Amsterdramu je potvrdio zbog čega je tako dominantan, pa je uzeo još jedno zlato u sprinterskoj disciplini na 100 metara slobodnim stilom, te pokupio zlato i u štafeti na 4×200 metara. Na sve to je dodao i ekipnu bronzu u Parizu u vaterpolu što retko ko zna o čuvenom plivaču.

U časopisu „SAGA“ stajalo je.

„Plivao je savijenih leđa i glave, s ramenima i prsima iznad vode. Opušteno je mahao glavom s jedne na drugu stranu, udišući i izdišući. Visoko je podizao laktove i snažno ruke zabijao u vodu, gurajući ih iza sebe.“

Još jednu tajnu je odneo u grob. Naime, porodica nikada nije pomenula da je promenio mesto rođenja u papirima da mu ne bi zabranili da se takmiči u američkim kvalifikacijama. Umesto grada u Banatu stajali su podaci njegovog brata koji se rodio u SAD. Tajnu je otkrio Džoni Džunior nakon smrti oca. Vajsmiler nikada nije otkrio pravu istinu da mu ne bi oduzeli sva dostignuća.

Kako da sve ovo prođe bez čuvenog krika?

Ipak, malo je poznato da je pokazao da ima veće srce od svih zlata i priznanja. Tokom 1926. godine je pobedio na rečnom maratonu od 3,2 kilometara u sklopu priprema za Olimpijske igre, a onda je dan kasnije postao heroj.

On i njegov brat Piter su videli kako „Tha Favorite“, brod koji se nalazio ispred njih polako tone. Tamo je u tom trenutku u većoj ili potpunoj panici bio 71 putnik. Verovatno su se u tom momentu samo pogledali i dali sve od sebe da spasu ljude.

Ubrzo su počeli da izvlače jednog po jednog do ukupno njih 20, a preživelo je njih 11. Džoni je plivao, ronio i izvlačio ljude, a brat je davao veštačko disanje. Sutradan je opet prvi završio maraton.

Prošlo je 35 godina od herojskog čina kada mu je stiglo pismo.

„Imam sedmoro dece i jednog dana će moje sedmoro dece imati svoju decu. Ovaj krug života će se nastaviti zauvek ili sve dok Bog da ovoj zemlji da ostane plodna u atmosferi. Ali samo vi, gospodine Vajsmiler, ste odgovorni za ovo ogromno čudo koje je dotaklo moj život, jer ste me vi spasili od sigurne smrti i omogućili mi da se udam i da imam svoju decu. Utisnuću u umove svoje dece da izgovaraju molitvu zahvalnosti u vaše ime i, ako Bog da, ove molitve će trajati velikim delom večnosti“, stajalo je u pismu.

BONUS VIDEO Triler u Manili