Srpski sportisti u Albaniji: Između prozivke i trobojke

Ostalo 03. apr. 202119:54 > 20:43
Podeli:
Foto ilustracija: Printscreen Twitter / Youtube

Proslavljena srpska košarkašica Milica Dabović iznenadila je pre nekoliko dana objavom da joj se ispunio san time što se seli u Albaniju i podelila je javnost jer su je jedni kritikovali, a drugi želeli sreću.

Spor Srba i Albanaca u vezi sa Kosovom i Metohijom je sada već decenijski, pa se po tom pitanju politika često preliva i na sport.

Zato je i osetljiva tema odlaska sportista iz Srbije u Albaniju jer po pravilu mora da usledi pitanje prijatelja ili rodbine: „Pa gde ćeš bre tamo?“.

PROČITAJTE JOŠ:

Mnogima u Srbiji je stoga i objava Milice Dabović bila provokativna, mada je, pošto je na internetu osvanula prvog aprila – opravdano bila sumnjiva kao prvoaprilska šala.

„Novi život, novi cilj, kakav osećaj! Konačno mi se ostvario san. Tako dugo sam čekala, hvala“, napisala je Milica na društvenim mrežama uz fotku dresa Tirane.

Međutim, kad se Miličina šala stavi po strani, može se uvideti da nekadašnja igračica Vlaznije i Fljamurtarija, nije jedina među srpskim sportistima koja je svoj „hleb“ zarađivala u Albaniji.

I dok bavljenje sportom na Kosovu i Metohiji može da bude složeno, jer se tamo preklapaju nadležnosti Fudbalskog saveza Srbije i FS tzv. Kosova, deluje da, kada je reč baš o Albaniji, politika ima uticaj samo van terena, ali ne i na njemu.

Ona se prevashodno vidi u odnosu i porukama ekstremnih navijača i sa jedne i sa druge strane, dok sportisti u klubovima sarađuju kao da se na KiM između Srba i Albanaca ništa nije desilo pre 22 godine.

Srpskim klubovima se zabranjuje da pređu i administrativni prelaz ka Kosovu, kako bi u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Gračanici ili nekom drugom srpskom mestu igrali fudbal ili košarku.

Slučaj Ilije Ivića, o kom se početkom prošle godine pisalo kao o prvom Srbinu koji će zaigrati za reprezentaciju tzv. Kosova je u tom smislu veliki izuzetak, ali treba imati na umu da to kosovskim Albancima ne smeta jer igra pod zastavom izmišljene države.

Nešto dalje, jugozapadno odatle, situacija je drugačija i tamo prepreka za srpske sportiste nema mnogo.

Zato ćete od Ivana Gvozdenovića, nekadašnjeg kapitena Crvene zvezde i reprezentativca Jugoslavije čuti brojne lepe reči o Albaniji.

On je igrao u Tirani, albanskom Skenderbegu i Kukešiju od 2010. do 2015. godine i kada se desio incident sa dronom na stadionu Partizana 2014. kazao je da je razočaran što su navijači uleteli na teren.

„Voleo bih da vodim klub sa Kosova, zašto da ne? U fudbalu ne može da se kaže ‘ne’. Ovde smo kao susedi, prijatelji, bavimo se fudbalom, a ne politikom. Ako bih dobio dobru ponudu sa Kosova, ozbiljno bih razmislio. Imam licencu, ali nisam samostalno vodio još nijedan tim“, rekao je Gvozdenović pre nekoliko godina.

Ivan Gvozdenović o meču Zvezde i Tirane, albanskom fudbalu, Čoli, Breni, prolazu dalje
Ivan Gvozdenović dok je igrao za Zvezdu; Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Svojevremeno je pričao i kako je strahovao da dođe u Albaniju iz poznatih razloga, ali…

„Sada sam zavoleo tu zemlju. Želeo bih da govorim albanski bez greške. Moja porodica nije bila za to da dođem u Albaniju, ali zbog ljubavi prema fudbalu bio sam spreman da pokušam. Nisam se plašio, znam šta je sport, a šta politika“, rekao je on pričajući za „Top čenel“.

Ivan je rekao i da nikad nije imao probleme dok je igrao u ekipama iz južnog suseda Srbije.

U Albaniji je bio i nekadašnji igrač Radničkog iz Niša Aleksandar Ignjatović. On je nekad bio i u Fejenordu, ali je u poslednje vreme igrao za Laci.

„Meni je jako dobro ovde. Nemam nikakvih problema, svi me poštuju i dobro se ophode prema meni. Kapitenska traka posle šest meseci je dovoljan pokazatelj“, rekao je Ignjatović lani za Novosti.

Dakle, Albanija kao fudbalsko tržište nije zatvorena ni za Srbe ni za Crnogorce, iako je Crvena zvezda prošle godine doživela neprijatnost pred kvalifikacioni meč za Ligu šampiona u Tirani.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Tirona Fanatics (@kftirona06)

Tamo su ekstremisti mahali zastavom na kojoj se nalazila probodena jagoda, što je provokacija zbog ubistva Marka Ivkovića u Istanbulu pre sedam godina.

Ivković je bio poznat pod nadimkom Jagoda na severnoj tribini i slična zastava nalazila se na više mesta. Međutim, čim je završen okršaj Zvezde i Tirane, to je zaboravljeno, a u javnosti se našlo mesta za još jedan zanimljiv sportski slučaj.

Čak četvorica momaka na „ić“ igraju za tim Beselidja iz Lješa, što je vest koja je početkom ove godine obišla region.

Milan Đorđević, Milan Čokić, Dimitrije Čokić i Đorđe Vukašinović ispričali su za Dojče Vele kako su u Albaniji našli svoju sportsku sreću i slobodno nose trobojku na opremi.

„Ovde sam osam godina, sve je prelepo. Atmosfera sa saigračima, predsednikom, svim ljudima iz Albanije sve je na mestu. Jedan sam od bitnijih igrača u ekipi, zamenik kapitena i osećam se kao kod svoje kuće“, rekao je Đorđević.

On je u Lješu kupio i stan i kaže da se oseća kao da je u Srbiji. Milan Čokić tvrdi da je unapred znao šta ga očekuje u Albaniji, te da je došao na Đorđevićevu preporuku.

„Svako kome sam rekao idem dole, pitao me je ‘Au, brate, šta ćeš tamo?’. Opet sam slušao sebe i bio sam ubeđen da odem. Teško je objasniti, sve je do čoveka, do persone“, rekao je Dimitrije Čokić.

Vukašinović kaže da mu je prvi utisak bio malo stresan, ali da se i on brzo privikao. Da između Srbije i Albanije ne postoji politički spor, ovakvih slučajeva bi svakako bilo više.

Ne treba zaboraviti ni jedan od prvih. Aleksandar Srećković je još 2008. otišao iz Sevojna u Apoloniju i na jug Albanije.

„Trener je pokušavao da me skloni, ali imao sam veliku podršku navijača kao i predsednika kluba  jer sam igrao jako dobro. Nakon godinu dana morao sam da odem kao i dva Brazilca. Meni je ostala lepa uspomena i odlično životno iskustvo, ali pre svega prijatelji sa kojima sam i dalje u kontaktu“, opisao je Srećković za Vajs.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Milica Dabovic (@stefanovamama13)

S druge strane, manje bi bilo onih od kojih vam se okrene želudac. Čak i da se ne vraćamo na dron sa stadiona Partizana i zastavu „velike Albanije“ zbog koje su Srbiji nekim čudom oduzeti bodovi, primera netrpeljivosti pored terena bilo je još.

Ovakvi primeri, ali i slabiji kvalitet takmičenja, kao i finansije, sputavaju sportiste Srbije i Crne Gore da odu put Albanije i tamo probaju da se dokažu.

„Očekivali smo da verujemo protivnicima, kao što nam tradicija nalaže, ali su nas oni prevarili, zakinuli i zato ćemo ih čekati. Dočekaćemo ih kako zaslužuju. Prebićemo ih, a polovinu zapaliti. Tu mislim na navijače, a ne na igrače“, rekao je Indrit Murati, jedan od albanskih huligana, pre utakmice Srbije i Albanije u kvalifikacijama za Euro 2016.

Ovakve scene nikome nisu potrebne, niti ikome služe na čast, jer se time stvaraju predrasude i igračima se ne otvaraju vrata, koja im je politika odavno zatvorila.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar