O svom odnosu sa Đorđem Balaševićem, gostovanju na koncertu, uspomenama i značaju koji za njega imaju pesme čuvenog muzičara Duško Vujošević je govorio za portal Nova.rs.
„Nisam baš dobro, da vam kažem. Užasno se osećam. Kao da mi je najbliži rod umro“, rekao je nekadašnji trener Partizana na početku razgovora.
PROČITAJTE JOŠ...
On je 2017. bio gost na Balaševićevom koncertu, kada je čuveni pesnik održao govor pre nego što je, u njegovu čast, otpevao pesmu „Boža zvani pub“.
A Vujošević je evocirao uspomene na taj trenutak:
„Pozvao me je da prisustvujem koncertu, i pred punom tribinom rekao da mu je samo 10.000 takvih kao ja… A meni, samo da je još on ostao. Stvarno je… Bez lažne patetike, ova smrt kantautora je prerana, užasna… Ja sam se pribojavao kad sam čuo da je otišao u bolnicu. Kad mi je sin javio, pošto sam u Rumuniji, baš sam bio loše…“
Za bivšeg stratega Partizana Balaševićeve pesme imaju posebnu težinu:
„Kad odem na dijalizu, to je nekih četiri i po sata, okrenu nekih 91 litar krvi, 16-17 puta celu tečnost… Mene spašava što imam one bežične slušalice i slušam Đorđa Blaševića. On je veliki pesnik. Veliki pesnik… Veliki kantautor. Šteta je što je potrebno neko da umre kako bi ga poštovali. Meni je žao onih nenapisanih stihova.“
Upitan da kaže da li će biti još takvih umetnika, rekao je:
„Takvih više nikad. Možda neko slično dobar, što je jako teško, ali on je mnogo uradio za obaranje Miloševića. Onda je 2003. pričao „Mislio sam da će doći moji. Sad vidim da nema mojih“.
Za kraj, Vujošević je otrkio koje pesme za njega imaju najviše značaja:
„Volim sve njegove pesme, ali dve ipak malo više od ostalih – Uspavanku za dečaka i Odlazi cirkus.“
Čuveni Balaševićev govor možete da pročitate ovde:
„Hteo sam da vam kažem pre ove pesme i da je posvetim nekome jo je ovde na koncertu. To je bilo neke 2002. godine, Duško Vujošević koji je trenirao Partizan u ono vreme. Mogu da vam kažem da me je malo nervirao. Moguće da je to zbog moje navijačke pripadnosti. Ja sam Vojvodinaš, pa u našim bojama klupskim se boja pre meša sa jednom drugom bojom nego sa crnom, ali da ne ulazimo u detalje. Mnogo se toga promenilo. Ja sam lokalac, pa moram da navijam za Vojvodinu, to je za mene pošteno.
Ali on je bio onaj pravi Beograđanin, arogantni, bučni, još su sve i pobeđivali. Onda sam ukapirao jednu stvar. Tipičan Beograđanin, tvrdoglav, samouveren, pobednik. I ono što moram da vam kažem pre nego što otpevam „Džaba vam novci moji sinovci“… Nije Beograđanin Duško Vujošević? Kao što nije i Duško Radović? Momo Kapor… Zoran Radmilović… nije ni on, naći ću jednog. Rajko Mitić? Nije ni on. Kralj Aleksandar? Nije ni on, rodio se na Cetinju. Beograđani imaju tu dobru osobinu da se rode svuda po svetu i onda dođu u Beograd.
Pitaju me koji je izlaz iz ove situacije, dajte mi 10.000 Duška Vujoševića i ja ću spasiti ovu zemlju. Za Duleta“, rekao je te 2017. godine Balašević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare