Pokrenuto je glasanje za Ol-star NBA lige, a verovatno po prvi put u prethodnih tridesetak godina imamo situaciju da četvorica igrača iz tri jugoslovenske zemlje mogu realno da se nađu među svim zvezdama NBA lige.
Nikola Jokić je već sada praktično bukirao svoje mesto, iako je glasanje tek počelo u četvrtak. Kao najboljem centru lige, tamo mu je mesto zagarantovano, samo da ga neki drugi pehovi zaobiđu.
PROČITAJTE JOŠ:
Srbija će tako, od zemalja iz nekadašnje Jugoslavije imati svog predstavnika. Luka Dončić će mu u startnoj petorci gotovo izvesno praviti društvo.
Ali, ovog puta treba obratiti pažnju na još dvojicu momaka – Nikolu Vučevića i Gorana Dragića. Prvi Crnogorac, drugi Slovenac i obojica iz ekipa koje se takmiče na istoku NBA.
Vučević u Orlandu, Dragić u Majami Hitu. Obojica imaju veliki uticaj na učinak svojih timova i bilo bi pogrešno zanemariti ih u trci za ol-star.
Ako ih navijači i ne izglasaju, onda i zbog činjenice što svoje pravo glasa imaju i mediji i košarkaši. Dok navijači gledaju uglavnom popularnost, igračima, trenerima i medijima je više bitno šta jedan košarkaš radi na terenu.
Setimo se da su tako pre nekoliko sezona izabrali i Jokića, dok se Somborac nije potpuno nametnuo i počeo sam da gradi svoju priču sa Denverom.
Jer, kada se dođe do plej-ofa, onda se zna – tu si vidljiviji. Vučevićev Orlando se takođe ušunjao u doigravanje, Dragić je lani stigao sa Majami Hitom do finala NBA lige.
I to ne kao epizodista, već kao jedan od lidera ekipe uz Džimija Batlera. Batler, poznat kao momak kome je radna etika jedna od najjačih strana i aduta, pokazao je svojom privrženošću prema Dragiću koliko je ovaj bio važan za uspeh Majamija.
To se videlo i po činjenici da baš Batler bez Dragića i Adebaja tokom skoro cele finalne serije sa Los Anđeles Lejkersima nije mogao sam.
Ako sve to može da se vidi sa distance od više hiljada kilometara i preko televizije na Balkanu, onda nema sumnje da sve to lepo i uredno beleže i pedantni američki analitičari podataka i treneri.
„Dragon“ je prošle godine sa Majamijem imao 16,2 poena i 5,1 asistenciju u proseku, a ni sada nije opao, bar u procentima.
Sa 15,9 poena i 55 posto šuta za dva uz 37 posto za tri, nije na elitnom nivou, niti na onom koji je imao kada je pre četiri godine vukao Majami sa 20+ poena u proseku.
Nije ni kandidat za MVP-ja, ali sa pune 34 godine imati ovako respektabilne brojke na spoljnim pozicijama, to je nešto što zaslužuje poštovanje.
Podsećanja radi, Goran već ima jedan ol-star nastup iz 2018. godine sa sličnim brojkama, mada mu je te sezone išlo na ruku što je došao i sa Evrobasketa sa epitetom šampiona sa Slovenijom.
Kada je reč o Vučeviću, on je jedan od najpotecenjnijih spram doprinosa koji pruža ekipi već godinama. Crnogorac je svih prethodnih godina od 2012. naovamo bio konstantno dvocifren u poenterskoj koloni.
Sada je otišao i korak iznad i korak bliže od svog drugog nastupa na Ol-staru posle 2019. godine. Sa 23 poena, 10,7 skokova i tri i po asistencije igra jako dobro u svakoj utakmici. Međutim, za trojicu od četvorica Balkanaca, jedina kočnica bi eventualno mogla da bude tabela.
Jer, niti su Dalas Maveriksi u vrhu zapada, niti su to Orlando i Majami na istoku. Na stranu što se nikad nije desilo da igrači sa ovih prostora igraju tako slobodno i kvalitetno u Americi u isto vreme.
Dončić je sebi već izgradio ime „klač“ igrača koji u laganom ritmu rešava akcije i ima tu atraktivnost koja ne krasi nekog kao što je Vučević.
Jokićev Denver se uzdigao poslednjih nedelja i od ekipe koja je bila van plej-of zone, uspeo je da se popne do četvrtog mesta zapada.
U međuvremenu i Dončić i Jokić igraju u MVP modu sa po skoro tripl-dabl prosekom. Njih dvojica bi se pojedinačno našli u najužem izboru za ol-star startere sve i da je i Denver ispod osmog mesta u konferenciji.
Uostalom, tamo je na istoku i Vašington Vizards (poslednji sa samo tri pobede i 12 poraza), pa je Bredli Bil dominirao u lošoj ekipi „čarobnjaka“ i prema procenama NBA, zaslužio svoje mesto na skupu svih zvezda.
Stvari i procene trenutno stoje ovako: na istoku se kao starteri predviđaju Janis Adetokumbo, Kevin Durent, DŽoel Embid i Bredli Bil. Peto mesto možda popuni Džejlen Braun, ali to već nije sigurno.
Janis je MVP, Durent rešeta po povratku na parket, a Embid je jedan od kandidata za najkorisnijeg igrača. I po logici stvari, sva trojica imaju i po reputaciji i po brojkama zasluženo mesto među starterima.
Ostala dva mesta su nešto manje „zakucana“. Kada je reč o rezervama, ima i tamo „teške artiljerije“ u ponudi. Tejtum, Sabonis, Harden, Trej Jang…
Ima tu još igrača i ako ne u startnoj petorci, onda bar među rezervama trebalo bi da se nađu Dragić i Vučević. Svojim igrama jesu zaslužili da se nađu među najboljima sa Jokićem i Dončićem.
Tada bi se verovatno pokrenulo i ono večito pitanje: kako bi bilo kad bi svi igrali za jednu istu reprezentaciju, što nikad nećemo saznati.
Svejedno, opet bi bilo bi vrlo zabavno videti kako bi izgledao „Balkan u malom“ na jednom meču svih zvezda najjače košarkaške lige na svetu, sada kad su nikad bliže da se to obistini.
Valja napomenuti da navijači glasaju do 17. februara, putem Tvitera, sajta NBA ili NBA aplikacije, te da dnevno mogu da biraju do deset igrača.
U nedelju 30. januara, a onda i drugog, četvrtog, 13. i 16. februara mogu da glasaju dvaput za 24 sata, dok bi Ol-star trebalo da se igra u Indijanapolisu.
Njihov izbor je 50 posto od ukupnog, a ostatak imaju mediji, treneri i igrači, koji možda uvide sa koliko košarkaškog kvaliteta raspolaže nekadašnja Jugoslavija.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare