Da li se otapa led, saznaćemo ubrzo, sam Jokić ostao je zagonetan i nema želju da previše priča o reprezentaciji.
Svetislav Pešić ima veliku pregovaračku moć i to pokazuje istorija najvećih uspeha iz 2001. i 2002. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Kultne su priče o tome kako je Pešić vratio Predraga Stojakovića u reprezentaciju, uspelo mu je i da Vlade Divac bude deo tima koji je 2002. osvojio Mundobasket u Indijanapolisu.
Smatrao je svojevremeno Stojaković da nema dovoljno poverenja u nacionalnom timu, Pešić mu je brzo stavio do znanja da će biti lider i nosilac igre.
Ipak, ključan je jedan momenat, kada je Stojakoviću napisao pismo.
„Kad sam bio kod Peđe Stojakovića u Americi rekao mi je otprilike da mu je drago što sam ja selektor, ali da nije siguran da će igrati, jer nije bio zadovoljan prethodnim tretmanom u reprezentaciji“, rekao je Pešić u jednom davnašnjem intervjuu za Politiku.
Onda je usledilo pismo.
„Celu noć uoči povratka iz Amerike pisao sam pismo za njega. To pismo sam ostavio njegovom prijatelju koji me je odvezao na aerodrom. Da ne otkrivan detalje pisma, uglavnom, čim sam stigao u Evropu, Peđa me je pozvao i rekao mi: ‘Možeš sto odsto da računaš na mene!’. Reći ću samo to da sam mu u tom pismu, pored ostalog, rekao da ćemo najverovatnije biti prvaci Evrope i sveta i da su to velika priznanja za jednog igrača, kao i da nisam siguran da će on ikada osvojiti NBA, jer je to vrlo teško“, rekao je Pešić.
I zaista, tada su to bili najveći karijerni uspesi Stojakovića, koji je tek 2011. postao šampion NBA lige, ali kao veteran Dalasa sa malom ulogom i minutažom. Na vrhuncu karijere, pokorio je Istanbul i Indijanapolis sa Pešićem.
„Operacija Vlade Divac“ trajala je još i duže. Odlazio je u Ameriku i bio je uporan u pregovorima, kako bi Vlade posle šest godina reprezentativne pauze ponovo obukao nacionalni dres.
Delovalo je da je „ne“ jedini odgovor, ne i za Karija, iako je Divac tada imao 34 godine i bio već zasićen košarke.
Sarađivao je Pešić sa Divcem od najmlađih dana jednog od naših najboljih centara u istoriji i na kraju je morao da mu se oduži za sve.
„Zamolili su me ljudi iz reprezentacije i Saveza. Iskreno, da sam se ja pitao, ne bih igrao na Svetskom prvenstvu. Na njihovu molbu, načiniću korak napred i pokušati da pomognem reprezentaciji koliko god mogu“, rekao je Divac svoju konačnu odluku 2002. i nije zažalio.
Tada je Divac samo nešto duže ostao u Sakramentu zbog dečjeg kampa, radio je individualno i onda se priključio Pešićevom timu.
Bio je Divac ono što je Jokić sada, centar sa glavom plejmejkera, a Pešić smatra da je njegova četvrtfinalna utakmica protiv Amerikanaca u Indijanapolisu njegova najbolja u karijeri.
U toku je operacija „Jokić“ koja će biti slična, s time da je Jokić u daleko mlađim godinama i da nisu sarađivali, nema te emotivne konekcije koju je Kari „zabetonirao“ u Bormiju.
Da li se otapa led, saznaćemo ubrzo, sam Jokić ostao je zagonetan i nema želju da previše priča o reprezentaciji, ali je ugostio Pešića i direktora reprezentaciije Dragana Tarlaća.
BONUS VIDEO Veselin Petrović i anegdota sa Karijem Pešićem
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar